Gospodari vremena – Petar Grujičić

Postoje događaji koji su za istoriju nepoželjni. Mogu to biti veliki porazi – mada to kod nas nije slučaj, pošto su takvi porazi neprestana tema – ali isto tako i periodi koji su u magli, nešto se zna o njima, ali oni ipak ostaju enigma. Možda ih je najbolje nazvati smutnim vremenima, kako se označava istorijski period koji se odigrao u Rusiji na razmeđi šesnaestog i sedamnaestog veka. Ali da krenemo od početka, barem što se tiče srpske istorije. Za njen prvi, mada je bolje reći najamblematičniji, trenutak istorijskog razvoja smatra se ustoličenje Stefana Nemanje. Svi prethodni događaji, a bilo ih je poprilično, su zbog nedostatka istorijskih izvora, a još više zbog potrebe da se nova dinastija označi kao pokretač svega, bačeni u potpuni zaborav. Čak i ono što se govori o njima najčešće je plod bujne mašte, pa se period nekakve srpske državnosti, iako nacionalne države nastaju znatno kasnije, smešta u duboku prošlost, pa čak i u vizijama ludaka, tipa Deretića i njegovih istomišljenika, vezuje za praistorijsku vinčansku ili kulturu Lepenskog Vira. Istu takvu nepoznanicu predstavlja period turske vladavine na Balkanu. I ono malo podataka koje ćete susresti u istorijskim udžbenicima uglavnom se svodi na poslednje godine turskog prisustva na Balkanu, još tačnije na period dekadencije u kojem lokalne glavešine, kao što su po zlu čuvene beogradske dahije, sprovode strahovladu. A turska vlast na Balkanu je trajala vekovima. Da li je baš tokom čitave turske vladavine bilo toliko loše i dalje predstavlja veliku zagonetku, pogotovo u svetlu otkrića otomanskih dokumenata koji slikovito predstavljaju život pokorenih pokrajina? Da ta smutna i maglovita vremena nisu smeštena samo u daleku prošlost govore nam dva perioda tokom dvadesetog veka. Još tačnije, dve okupacije. Velike bitke iz Prvog svetskog rata, povlačenje kroz Albaniju i oslobođenje, sve je to opšte poznato, ali šta je sa onim trogodišnjim periodom okupacije? Kako je nova vlast delovala, ko je ostao u Srbiji i kako se odbijao svakodnevni život, sve je to potpuna nepoznanica. Čak i oni retki spisi, kao što su članci i priče Borisava Stankovića, sabrani u knjizi „Iz Beograda“, su delom zaboravljeni, a još češće prokaženi zbog poprilično neugodnog predstavljanja okupacijskog života. Ništa bolje nije ni sa Drugim svetskim ratom. Šta zaista znamo o svakodnevnom životu pod okupacijom, a da to nisu stripovski prikazi nalik onima iz „Otpisanih“? Pa, gotovo ništa. Da nije nekoliko romana Aleksandra Tišme (ponajviše „Upotrebe čoveka“), pripovetke „Zeko“ Ive Andrića i dela Borislava Pekića naša literatura gotovo ne bi ni dotakla okupacijski period. Zato je i toliko bitna pojava romana kao što su „Gospodari vremena“.
Mart je 1941. godine. Mladi Dobrica Lukić osvaja milionski dobitak na lutriji, koji treba da podigne. Jedini je problem što su baš tog dana održane velike demonstracije, u kojima Dobrica gubi dobitni loz. Ali, on ne odustaje od potrage za njim. Bombardovanje Beograda, docnija okupacija, kao i niz događaja u koje ni kriv ni dužan Dobrica upada ne uništavaju mu nadu da će kad-tad podići svoju premiju. Ipak, sudbina ima neke druge planove sa Dobricom. Upoznavanje sa Dragutinom, šarlatanom koji se predstavlja kao Gospodar vremena, odvešće ga tamo gde se najmanje nadao.
Da krenemo od dobrih strana romana. Priča u prva dva dela romana predstavlja sjajni prikaz aprilskog meteža i kasnije okupacije. Sa istorijskog stanovišta, Petar Grujičić je obavio dobar posao. Prilježno proučavanje dokumenata i istorijskih izvora sjedinjeno je sa sjajnom slikom dogodovština u koje upada glavni junak. Baš zbog toga treći i četvrti deo predstavljaju neprijatno iznenađenje. Priča odlazi na sasvim drugi kolosek, što i ne bi bio tako veliki problem, ali se menja i žanr romana. On od prikaza jedne ljudske sudbine postaje brevijar nesuvislosti. Nacistički okultizam, žene – valjda veštice – koje lete, vremenske mašine, leteći brodovi, sve to odjednom, i bez ikakvog književnog opravdanja, saleće čitaoca i pretvara se u opštu papazjaniju u četvrtom delu knjige, gde pisac pokušava da priču iz prva dva dela sastavi sa ovim „dodacima“, što rezultira krajnjim neuspehom.
Petar Grujičić je rođen u Beogradu, gde završava dramaturgiju na FDU, kao i studije književnosti na Filološkom fakultetu. Napisao je nekoliko drama, od kojih je jedna dobila Sterijinu nagradu. Po njegovom scenariju je snimljen film „Pun mesec nad Beogradom“. Za roman „Beovavilon“ je dobio nagradu „Miroslav Dereta“. Nekoliko godina je pisao pozorišnu kritiku, a trenutno predaje na Akademiji lepih umetnosti.
„Na sopstveno čuđenje, Dobrica se tu prvi put uverio u neobičnu zakonitost ovdašnjeg života, nasleđe vanrednih stanja koja su u Beogradu svesno i nesvesno pamtile čitave generacije, pa tako i ova na koju je poslednju došao red: da je iza svake nevolje i smrtne opasnosti, ma koliko velike bile, u Beogradu vrebao život, još intenzivniji i luđi od onog koji mu je prethodio, i to na načine koje pre niko nije ni slutio.“, tako Petar Grujičić opisuje kako je izgledao okupacijski život Beograda. Kafane, trgovine, pozorišta i kupleraji, sve to vri i funkcioniše kao da je uobičajeno, iako ulicama patroliraju okupatori. U središtu te rašomonijade je lik Dobrice, običnog čoveka koji se po prvi u životu ponadao da je pronašao svoju sreću. I zaista bi ovaj roman bio maestralna slike jedinke u ludilu rata, nalik Pekićevom junaku u „Odbrani i poslednjim danima“, da nije bilo čudne odluke da se ovaj roman pretvori u bizarni žanrovski eksperiment. Otprilike, zamislite Andrićevu „Gospođicu“ u kojoj se na sredini romana pojavljuje leteći tanjir. E, to je ova knjiga. I pored brojnih nedostataka, „Gospodari vremena“ zbog prva dva dela knjiga predstavljaju zanimljiv roman o temi o kojoj se gotovo ništa ne zna. Ostaje žal što je ta tema kao i početni potencijal knjige osakaćen čudnim izborom autora.

Naslov: Gospodari vremena
Autor: Petar Grujičić (1967-)
Izdavač: Laguna, Beograd, 2016
Strana: 267

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s