Ovde i sada – Pol Oster i DŽ. M. Kuci

Postoji bezbroj otrcanih fraza o čovekovoj suštini. Jedna od njih je i priča o čoveku kao društvenom biću. Znate već kako ona ide, čovek bez drugih bića neminovno stagnira, napredak izostaje i civilizacija gubi svaki smisao. U poslednje vreme su učestale i teorije o fizičkom, a sledstveno tome i mentalnom, propadanju pojedinaca koji žive kao usamljenici. Verovatno je to najbolje predstavljeno u romanu Zoi Heler „Zabeleške o skandalu“ kroz priču o usamljenici Barbari. Rečenice u kojima ona govori da je vrhunac njenog društvenog, podjednako i emotivno-erotskog, života slučajni dodir sa strancem u javnom prevozu ili dodirivanje prstiju mesara kada joj predaje porudžbinu, slikovita je predstava užasne samoće i nedostatka bile kakve interakcije sa drugim ljudskim bićima. No, sve je to opšte poznato i neprestana tema u poslednjih nekoliko decenija. Koliko tome pogoduje promena paradigme društvenih i porodičnih odnosa; opet poprilično otrcano lamentiranje nad svetom koji odlazi dođavola, a nikako da zaista ode; isto tako je i posledica pojave novih tehnologija u kojima se odnos sa drugim ljudima sve više izmešta u virtuelnu realnost. Što je ponovo tema o kojoj se neprestano govori. Naša je drugačija. Ako uzmemo da je teorija o čoveku kao društvenom biću istinita, zasad je barem niko nije pobio, šta je sa onim ljudima koji su po prirodi svog posla, ili bolje reći zanimanja, osuđeni na usamljeništvo? Da budemo konkretni, reč je o umetnicima, ponajviše književnicima. Za ostale vrste umetnosti, bilo to slikarstvo, vajarstvo ili film, prisustvo drugih ljudskih bića je neophodno. Film, ma koliko režiser bio talentovan, ne može biti snimljen bez glumaca, scenografa, kamermana… Isto tako ni slika naslikana ili skulptura izvajana bez modela, ako to naravno nije apstraktno ili pejzažno slikarstvo, kao ni kasnije prodata bez kontakta sa drugim ljudima. Sa literaturom je stvar drugačija. Iako pisac neminovno stvara za druge ljude, on je u toku procesa pisanja osuđen samo na sebe. Stereotip jeste, ali je istinit, najveći broj pisaca, ima izuzetaka naravno, veći deo svog života provodi u samoći. Uzmite u obzir i neverovatnu količinu ubeđenosti u sopstveni genij koji pisci neretko gaje, nije joj ravna ni sujeta operskih diva, i tek onda ćete shvatiti ponore njihove usamljenosti. Baš zbog toga su i zanimljiva istinska prijateljstva pisaca, ona u kojima se oni pokazuju kao društvena bića, a još više trenuci u kojima dele svoj talenat stvarajući velika dela. Takav je slučaj sa Polom Osterom i Dž. M. Kucijem.
U knjizi „Ovde i sada“ sabrana su pisma, da prava pisma, koja su Pol Oster i Dž. M. Kuci razmenili u periodu od 2009. do 2011. godine. Ali, opet, to nisu obična pisma. Intima je gotovo uvek po strani, u Kucijevom slučaju skoro nepostojeća. Zašto književnost danas nema nikakav uticaj, da li je bolje grabuljati dvorište ili čitati beletristiku, gde su nestali pesnici, kakav odnos treba imati prema čitaocima, sve je to samo mali deo ove sjajne prepiske. Ne zaobilaze se ni one „obične i svakodnevne“ teme. Oster i Kuci se hvataju u koštac sa savremenim tehnologijama, politikom, ekonomijom i nizom drugih ljudskih problema i muka.
„Radije ćemo živeti u bedi stvarnosti koju smo stvorili… nego da stvorimo novu, dogovorenu stvarnost“, tako Dž. M. Kuci piše u jednom pismu u ovoj knjizi. Priča o baš toj bedi dogovorene stvarnosti tema je ove dvojice pisaca. Kako joj oni pristupaju? Možda je najbolje reći kroz prizmu romanesknog iskustva koje se meša sa sjajnim esejističkim pristupom. U ovoj knjizi pisama se „velike teme“ osvetljavaju na potpuno novi način. Mešavina je to duhovitosti, erudicije, ništa manje i ličnih iskustva, koje se kroz dijalog šire i dopunjavaju. Sve to rezultira sjajnim uvidima i zaključcima. Kakve su, recimo, Osterove misli o položaju umetnosti danas: „Više niko ne veruje da poezija (ili umetnost) mogu promeniti svet. Niko ne kreće u svetu misiju. Danas pesnika ima na sve strane, ali razgovaraju samo jedni s drugima“ ili Kucijeve o smislu revolucije: „Možda je u tome suština revolucije, možda je to sve što bi od nje trebalo očekivati: jedna ili dve nedelja slobode, trijumfa nečije snage i lepote, dok se sedi starci ne pregrupišu i ponovo ne preuzmi vlast, a život se vrati u normalu“.
Pol Oster, jedan od najznačajnijih savremenih američkih književnih stvaralaca, je autor niza romana (Njujorška trilogija, Nevidljivi, Mesečeva palata…), zbirki pesama i priča, knjiga eseja. Istaknuti je i scenarista, reditelj i prevodilac. Za svoje stvaralaštvo je zadobio niz književnih priznanja.
Dobitnik Nobelove nagrade, kao i dvostruki laureat Bukerove nagrade, Dž. M. Kuci, je rođen u Južnoj Africi. Živeće kasnije u Engleskoj, Americi i u Australiji. Autor je niza romana (Iščekujući varvare, Sramota, Život i vremena Majkla K, Spor čovek…), nekoliko knjiga memoarske proze i eseja.
„Najbolja i najdugovečnija prijateljstva zasnivaju se na poštovanju. To je čvrst temelj koji dugoročno povezuje dve ličnosti. Poštuješ nekoga zbog onoga što radi, zbog toga ko je, kako savladava teškoće na svom putu kroz svet“, tako Pol Oster govori o prijateljstvu i u isto vreme na najbolji način izražava suštinu svog odnosa sa Kucijem. Iz toga i proizilazi uživanje svakog čitaoca koji uzme ovu knjigu u svoje ruke. U njoj neće susresti borbu dva ovna na brvnu, kakav je običan slučaj sa piscima, naprotiv, „Ovde i sada“ je prikaz razmene misli i iskustava dva književna velikana koje vezuje istinsko poštovanje jednog prema drugom, iz čega proizilazi i istinsko prijateljstvo. Koristeći svoje enciklopedijsko znanje, podjednako i literarni talenat, oni pokušavaju da pronađu odgovore na pitanja koja ih tište. Ponekad tih odgovora nema, ali suština, baš kao i literaturi, nije u rešenjima, već u razmeni misli. I priči. Kako ta priča, ili još bolje rečeno dijalog, treba da izgleda maestralno nam pokazuju Oster i Kuci.

Naslov: Ovde i sada
Autori: Pol Oster (1948) i Dž. M. Kuci (1940-)
Prevela: Tanja Milosavljević
Izdavač: Samizdat B92, Beograd, 2018
Strana: 230

Pročitajte i prikaze romana Dž. M. Kucija:
Zemlje sumraka
Isusovo školovanje

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s