Simpatizer – Vijet Tan Nujen

Ljudi vole jednostavne stvari, najbolje je, ali i najjednostavnije, reći. Višeznačnost, iz koje neretko proizlaze neodređenost i dvosmislenost, gotovo je noćna mora. U srži religijskih učenja, društvenih uređenja, zakona, ništa manje i u našim ličnim svetonazorima se nalazi podela na dobro i zlo. Pored spoljnih uticaja, ovakav pogled na svet je i plod našeg dubokog htenja za smislom. Svi mi želimo da saznamo ispravne odgovore i onda da na osnovu tih odgovora pravilno, još češće bezbolno, odživimo naš život. I polako se vraćamo na početak teksta. Još tačnije, na naše svetonazore. Oni najčešće izviru iz olakog i jednostranog shvatanja sveta. Osnov je naša intuicija za koju mislimo da je u potpunosti objektivna i ispravna, iako je ona sve samo ne takva. Primera radi, ukoliko nam se neki čovek ne svidi, njegove postupke i reči nikako nećemo prihvatiti ili će to biti težak i mukotrpan zadatak. Sve ćemo to pravdati našem intuicijom. Ipak, ako pokušamo da zagrebemo malo dublje, a najčešće to nećemo uraditi, shvatićemo da naša intuicija izvire iz lošeg iskustva. Primera radi, obrva, ma koliko to banalno zvučalo, čoveka koji nam se nije svideo nas podseća na obrvu nekog drugog čoveka koji nam je u prošlosti učinio zlo. Suštinski, čovek kojeg ne simpatišemo može biti i sušto dobro, ali to za nas ne predstavlja ništa. Ništa bolje ne stoje ni naša društvena ili politička shvatanja. Koliko god mislili da smo u pravu oko neke stvari, ti stavovi i shvatanja su plod naučenog ili nametnutog, pogotovo u savremenom svetu. Političari, marketinški i medijski manipulanti i ostala bulumenta se obilato koriste našim emocijama, neobaveštenošću i predubeđenjima podmećući nam priče (ili kako bi se to moderno reklo – spinove), koje je maestralno opisao Kristijan Salmon u knjizi “Strategija Šeherezade” (Clio, 2011). Otuda i proizilaze mahniti ludaci i kleptomani na vlasti, teorije zavera (u kojima se fokus sa bitnih stvari, kao što je, recimo, loš zdravstveni sistem pomera na “opasnost od vakcina”), nadrilekari (lakše je verovati da će nas soda bikarbona i voćne kašice “izlečiti” od raka od komplikovanih i nesigurnih terapija), kao i intelektualni šarlatani i kič koji se potura umesto prave nauke i istinske umetnosti. Sve je ovo mnogo jednostavnije i ne zahteva nikakav trud. Ipak, da se i u današnjici može drugačije promišljati o svetu u kom živimo svedoči roman “Simpatizer”.
Kraj je Vijetnamskog rata. U severnom delu Vijetnama, koji je pod kontrolom Amerikanaca, nastupa haos. Mnoštvo političara, ništa manje i vojnika, sprema se da se pobegne iz zemlje. Jedan od njih je i kapetan. Zajedno sa svojim komandantom i njegovom porodicom on odlazi u Ameriku. Emigrantski život je ispunjen žalom zbog izgubljene domovine, ali i besom zbog vojnog poraza. Kapetan je zakleti mrzitelj komunista i iskreni ljubitelj Amerike koja je njegovoj zemlji pružila neophodnu pomoć u borbi za slobodu i demokratiju. Tako deluje, ali je daleko od istine. Kapetan je špijun koji u potaji radi za vijetnamske komuniste.
Zasnovan na onoj sada već poprilično rabljenoj žanrovskoj matrici špijunskih romana, “Simpatizer” ipak uspeva da se oslobodi okova nametnute priče i da postane redak i istinski književni biser. To prvenstveno proilazi iz virtuoznog pripovedanja Vijeta Tan Nujena. Kafkijanska priča, pogotovo na poslednjim stranicama, krcata je brojnim promišljanjima o američkoj kulturi, doživljenom ratnom sukobu, mogućnostima propagande, ali i onim krucijalnim pitanjima o našem životu i postojanju. Evo samo malog primera: “Za šta ginem, uzviknuo je i on. Umirem jer ovaj svet u kom živim nije vredan da se za njega pogine! Ako bi za nešto umro, onda imaš za šta i da živiš.” Autor uspeva da sva ta “velika pitanja” sjedini sa maestralnom naracijom i uzbudljivom fabulom koja svakog čitaoca drži u neizvesnosti do poslednje stranice romana.
Vijet Tan Nujen je rođen u Vijetnamu. Njegovi roditelji su posle pada Sajgona prebegli u Ameriku. Doktorirao je engleski jezik i etničke studije na Berkliju. Do sada je napisao nekoliko nagrađivanih priča i eseja, kao i studiju o američkom pogledu na vijetnamski rat. Njegov roman prvenac “Simpatizer” je doživeo neverovatni uspeh. Proglašen je za knjigu godine od strane nekoliko časopisa, a nagrađen je sa sedam najvećih američkih književnih priznanja. Među njima su Pulicerova nagrada za književnost i Pen/Fokner nagrada za beletristiku. Nakon “Simpatizera” je objavio zbirku priča “Izbeglice” koja je potvrdila njegovu književnu slavu.
“Problem je u tome što oni koji insistiraju na svojoj nevinosti veruju da je sve što rade pravedno. Mi koji verujemo u svoju krivicu znamo bar za kakve smo mračne stvari kadri”, ispisuje Vijet Tan Nujen u ovom romanu, govoreći o večitom pitanju pravde i krivice, dobrote i zla. Bezimeni kapetan se nalazi na sredomeđi između ova dva suprotstavljena pola. Isto tako i dve zaraćene strane. Idealna potka za špijunski roman, što on i jeste po svom tematskom određenju, ali tu žanrovsku zamku autor vešto izbegava. Bezimenom kapetanu, glavnom junaku ovog romana, podela na dobro i zlo je smešna, pogotovo kada je u pitanju politika i ideologija. Isto tako i naša ljudska potreba, ona sa početka teksta, za jednostavnim i lakim odgovorima. On vidi dobrotu, ali vidi i zlo. Isto tako i vidi kako se lako manipuliše drugima, štaviše i sam učestvuje u toj manipulaciji. Idealista, cinik, manipulator, racionalan čovek, sve je to bezimeni kapetan. Naprosto, on je čovek koji vidi obe strane: “Ja sam špijun, spavač, žbir, čovek sa dva lica. Uz to sam, što i nije iznenađujuće, čovek sa dva uma. Nisam ja neki neshvaćeni mutant iz stripa ili horor filma, mada me neki tako tretiraju. Prosto umem da sve sagledam sa obe strane.” Ništa za njega nije jednostavno i jednoznačno. I ništa nije dovoljno vredno da bi mu se poklonilo potpuno poverenje. Sjajnu priču o takvom pogledu na svet doneo nam Vijet Tan Nujem u ovom bez preterivanja remek-delu.

Naslov: Simpatizer
Autor: Vijet Tan Nujen (1971-)
Prevela: Dijana Radinović
Izdavač: Laguna, Beograd, 2017
Strana: 437

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s