Odustajanje – Jelena Lengold

Ne postoji bolji način da se shvati gde živimo, još više kakvi su stavovi i shvatanja ljudi koji nas okružuju, od društvenih mreža. Skoro svaka vest, pogotovo ona koja u sebi nosi eksplozivni potencijal (a baš takve mediji najviše vole), na društvenim mrežama izbaciće na svetlost dana sijaset stvorenja sa svojim cenjenim mišljenjima i sudovima. Užasavajuća mržnja i nedostatak empatije; krajnje neznanje i nadrinauka, od antivakcinera, pa sve do „otkrivača“ skrivenih „istina“ o, recimo, Isusovom srpskom poreklu; neverovatna ostrašćenost i primitivizam; nepismenost i prostakluk; psihopatologija, kakvo je recimo bilo seirenje nad gorećim Notr Damom – sve su to društvene mreže. Pre nego što se neko zapita šta će nam to kopanje po septičkoj jami, evo odmah i odgovara. Društvene mreže nam pružaju sliku o ljudima sa kojima se nikada ne bismo privatno družili, a samim tim i priliku da saznamo mišljenja i stavove sa kojima se ne slažemo. Ne i manje bitno, društvene mreže omogućuju ljudima da bez zapreke izraze svoje mišljenje, koje bi u stvarnom svetu bilo ili prokaženo ili autocenzurisano. Suštinski, i da se vratimo na početak, društvene mreže nam pokazuju kakvo je stanje društva, i to ne presek koji je medijski ili politički izmanipulisan. Pred nama je ogledalo koje nam pokazuje ko smo i kakvi smo. Koliko ovo važi za društvena i politička pitanja, ništa manje nije povezano i sa vladajućim estetskim sudovima i svetonazorima. Sijaset „knjiških“ grupa na društvenim mrežama nam tako pokazuju kakav je profil savremenih konzumenata literature. To su uglavnom ljudi koji u knjigama traže distrakciju ili su privučeni marketinškim kampanjama, svejedno je da li su to šarene i kičaste korice (po ovom nepodnošljivom kiču šampion je „Vulkan“), nagrade (oni koji, recimo, čitaju samo romane koji su dobili NIN-ovu nagradu) ili pak medijski eksponirane ličnosti, ona sada već notorna „voditeljska književnost“ cenjenih autorki Bačić Alimpić, Suzana Mančić, Vesne Dedić… No da se vratimo na profil današnjeg čitaoca. On od književnosti traži distrakciju, nešto ne previše zahtevno i opuštajuće. U stvarnosti to izgleda ovako: žene čitaju ljubiće, a muškarci teoretičare zavera, jeftine trilere i istorijski šund. I da polako pređemo na poentu. Kada u izlozima knjižara pronađete more užasa nemojte se čuditi. To je slika onoga što ljudi traže i žele od literature. Stoga je i pojava izuzetnih dela u savremenosti pravi događaj. Baš kakav je i novi roman Jelene Lengold.
Kroz tri poglavlja romana „Odustajanje“ prati se život jedne žene. U prvom delu „Zakletva na večnu ćutnju“ ona je devojčica. Krajnje disfunkcionalna, a opet tako uobičajena, porodica njen je svet. Majčina smrt i užas koji sledi posle nje, obrazovaće devojčicu kao ličnost. A tu ličnost vidimo u drugom delu knjige „Zastrašujuća mogućnost slobode“. Ona je devojka koja pokušava da pronađe smisao u svetu koji joj izmiče. Treći deo knjige „Neizrecivo“ nas suočava sa junakinjom koja se bliži starosti.
Počevši od prologa, koji se po svojoj poetskoj snazi izdvaja kao jedna od najbolje napisanih stranica srpske literature u poslednjih ko zna koliko godina, Jelena Lengold nam u ovoj knjizi pruža izuzetno čitalačko iskustvo. Savršeno pripovedanje je sjedinjeno sa sjajnom psihologizacijom unutrašnjih htenja i dilema glavne junakinje kroz tri životna doba. I najbitnije, sve je to ispisano maestralnim stilom: „Ono što je neizrecivo, to ostaje tamo, u dubini, u pljusku ledene vode, u mraku, opkoljeno kamenjem i mahovinom, ostaje ugušeno krikom i zveketom lanca. Ne izlazi više nikad, ne pojavljuje se više među živim ljudima, ne podučava ih više ničemu. Javi se samo u snovima katkad, umotano u jeftinu koprenu simbolike, pojavi se kao odgovor na tolika buduća pitanja.“
Jelena Lengold je jedna od najistaknutijih savremenih srpskih književnih stvaralaca. Debitovala je 1982. godine godina sa knjigom pesama „Raspad botanike“ i do sada objavila još šest zbirki poezije. Jelena Lengold je i pripovedač, a najveća priznanja joj donose zbirke priče „Vašarski mađioničar“ i „Raščarani svet“. Pored „Odustajanja“, objavila je i roman „Baltimor“. Za svoje stvaralaštvo je zadobila niz priznanja (Andrićeva nagrada, Žensko pero, nagrada „Biljana Jovanović“…), a roman „Odustajanje“ je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu ove godine. Njena dela su prevedena na nekoliko svetskih jezika.
„Verovali ste u iznenadni slap svetlosti. Sreća, nada, sloboda. Sve te reči od kojih se može obnevideti. Čekali ste ih. Verovali ste da ste u pravu što tako činite“, ovako Jelena Lengold opisuje unutrašnji svet svoje junakinje. To je večito čekanje na ostvarenje života, na ono za čim se žudi dok se kazaljke života sve brže okreću. Jelena Lengold nas suočava sa životom koji u sebi nosi klicu propasti, dugotrajnim propadanjem i odsustvom vitalnog, životom koji mora da se odživi. Jelena Lengold ga opisuje maestralno i to kroz pripovedanje koje nam pruža istinsko čitalačko uživanje. „Odustajanje“ nas ne uljuljkuje, ne pruža nam lažnu utehu, ne laže nas. To je književnost koja boli. Ali u isto vreme i književnost koja nas nagrađuje lepotom napisanog. Evo samo malog primera: „Baš ništa vas ne pripremi na to koliko brzo mine život. Projurite kroz svoje dane, veoma dugo uvereni da nešto važno tek dolazi. I da će onaj teret koji sa sobom nosite nestati, negde usput. Da će se rastopiti, onako kako se rastope blatnjave naslage snega na pločniku, čim stigne prvo martovsko sunce.“ U vremenu u kom je ovakva literatura retkost, a čitaoca koji znaju da to cene još manje, da se vratimo na početak teksta, stvaralaštvo Jelene Lengold je pravi dar. Baš kakav je i ovaj izuzetan roman.

Naslov: Odustajanje
Autor: Jelena Lengold (1959-)
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2018
Strana: 148

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s