27. grad – Džonatan Frenzen

Ukoliko pokušamo da pronađemo začetak sveta u kom živimo, to bi to sasvim sigurno bile poslednje decenije prošlog veka. Vreme velikih previranja: slabljenja jednih, a uspona drugih država i sistema – samo je maleni deo slike. Ponajviše zato što je u tom trenutku svet postao drugačije mesto. Na prvom mestu, to je posledica pojave masovnih medija i interneta. Do tada nezamislivi protok informacija i, još bitnije, lak i besplatan protok tih informacija promenio je svet. Suština ove promene je sve veće slabljenje uticaja lokalnih i nacionalnih kultura, na koju se kasnije nadovezala i izmena ekonomske paradigme. Svet je, zaista, postao globalno selo, da citiramo Maršala Makluana. Pad Berlinskog zida i propast Sovjetskog Saveza ovu promenu su zacementirali. Novi optimizam tokom devedesetih svoj izraz zadobija u teoriji o „kraju istorije“ Fransisa Fukujame. Po Fukujami je istorija ideja zadobila svoj krajnji izraz u liberalnoj demokratiji. Mesta za napredak više nema, i mi konačno živimo u onom Lajbnicovom „najboljem svetu od svih mogućih svetova“. Naravno, to ne važi za sve. Ponajviše za prostor na kom mi živimo. Nedoraslost balkanskih, ponajviše srpskih, političkih elita i njihova nemogućnost da shvate svet u kom žive, sjedinjena za ništa manjom željom za apsolutnom moći, dovode do građanskog rata i raspada države. Još luđe, nekadašnji svet, onaj koji je nestao na gotovo celoj planeti, ovde se tvrdoglavo pokušao održati. Povratak u „svetlu“ prošlost, ovde je prošlost uvek svetla za razliku od sadašnjosti i budućnosti, nerešena politička pitanja i želja za zatvaranjem u uske nacionalne krugove sukobili su sa stvarnošću. Posledice toga i danas osećamo. Ali da se vratimo u svet. Prvobitni optimizam devedesetih je nestao na početku novog milenijuma. 11. septembar je razorio san o novom svetu. Američki intervencionizam, sjedinjen sa pretnjom terorizma, kasnije i jačanjem do tada zanemarenih zemalja, bio je samo početak. Svetska ekonomska kriza je razorila sve. I ne samo ekonomsko blagostanje, ova kriza je ogolila lepu laž. Liberalna demokratija je pokazala svoje pravo lice. A to je slika korumpiranih političkih i društvenih elita, finansijskih mešetara i prevaranata. Sve je to otvorilo put ka novoj paradigmi. Svetu u kom sigurnost više ne postoji. Maske su skinute, lepe ideje poslate na smetlište istorije, a ono što je najgore – ne zna se kako nastaviti dalje. Maestralnu sliku o takvom svetu, još tačnije o njegovom začetku, nam je dao Džonatan Frenzen.
Sredina je osamdesetih godina dvadesetog veka. Sent Luis, jedan od zanemarenih američkih gradova, doživeće veliku promenu. Za novog šefa policije postavljena je Indijka Suzan Džamu, nekadašnja šefica bombajske policije. Njen, pa najblažе rečeno, nekonvencionalan način vođenja policijom, ništa manje i želja za moći, probudiće usnuli grad. Džamuini neprijatelji su gradska aristokratija, bogati magnati koji su do sada držali vlast. Sukob starog i novog, baš kao i bespoštedna borba za uticaj i bogatstvo potrešće Sent Luis. Ponajviše Martina Probsta, jednog od najvećih protivnika nove šefice policije.
„27. grad“, debitantski roman Džonatana Frenzena, je najbolje pokazao kakvo će biti stvaralaštvo ovog velikog američkog pisca. Frenzen je fokusiran na dve ravni, jedna je okrenuta ka porodičnom životu, a ona druga ka spoljašnosti, uzavrelom svetu koji junake ovog romana menja i više nego što oni mogu da zamisle. Tu dvoznačnost, koja se neprestano sukobljava i prelama, Frenzen uspeva da prenese kroz sjajan stil i ništa manju veštinu pripovedanja. Dodajte tome i sjajne Frenzenove zaključke i opservacije o svetu u kom živimo, baš kakva je ova misao: „Čitav svet mogao bi da umre kao i svaki čovek. To je suština nuklearnog doba: otelotvorenje svih subjektivnih strahova. Svestan si da bi bilo kog časa mogao da nestaneš. Svestan si da bi svet mogao da nestane.“
Džonatan Frenzen, jedan od najznačajnijih književnih stvaralaca današnjice, je odrastao u predgrađu Sent Luisa. Po završenim studijama nemačkog jezika posvećuje se spisateljskom radu. Debitatanski roman „27. grad“ mu donosi jednodušne pohvale kritike. Slava dolazi sa romanom „Korekcije“. Ovo delo mu donosi prestižnu nagradu kritike za najbolji roman, kao i mnoštvo drugih priznanja i ogromne tiraže. Tu slavu potvrđuju i njegovi idući romani „Sloboda“ i „Pjuriti“. Frenzen je i plodan esejista. Član je Američke akademije za umetnost i književnost.
Ukoliko bismo tražili najkraću odrednicu ovog romana, to bi sasvim sigurno bila: anticipacija budućnosti. Ovaj roman je priča o eliti – razume se, izuzetno korumpiranoj i izuzetno beloj – koja se skriva iza lepih ideja i priča. Tu je i onaj zanemareni treći svet koji iska svoju priliku oličen u novoj šefici policije. Ništa manje nije prisutno ni sve ono što čini naš svet. Manipulacije mas medijima, nadziranje građana i špijunaža, uskraćivanje sloboda, rasizam, terorizam… Džonatan Frenzen je još 1988. godine predstavio kako će izgledati budućnost. Ne i manje bitno, što je verovatno i najznačajniji segment romana, on je u „27. gradu“ sjajno prikazao kakve posledice takav svet ostavlja na naše sudbine, i to kroz priču o porodici Martina Probsta. Ovaj izuzetni roman, čije je čitanje istinska poslastica, je jedan od retkih romana epohe. Naprosto, toliko je sveobuhvatan njegov domet i predstava sveta u kom se živi. U ovom slučaju sveta u kom ćemo još dugo živeti. Najbolje to sam Frenzen izražava: „Sa zrelošću koju je donelo gorko iskustvo, nova Amerika posedovala je spoznaju da izvesne bitke neće imati srećan ishod o kojem se nekada sanjalo, već biti osuđene da se nastavljaju u nedogled, metaforično osujećujući sve napore da se razreše. (…) Svi politički programi jednaki su po svojim manjkavostima, nesposobnosti da promene opšti poredak stvari.“

Naslov: 27. grad
Autor: Džonatan Frenzen (1959-)
Preveo: Miloš Mitić
Izdavač: Dereta, Beograd, 2018
Strana: 510

Pročitajte i prikaz Frenzenovog romana „Pjuriti“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s