Veliki pad – Peter Handke

Ukoliko bismo tražili nešto što povezuje na prvi pogled potpuno nespojive društvene i političke sisteme, onda bi to sasvim sigurno bila mržnja prema sumnji. Od antičke Grčke i amblematičnog primera Sokrata, pa sve do pokušaja „odstranjivanja“ Petera Handkea u današnjici, vladajući društveni sistemi su se bespoštedno borili protiv onih koji, da malo koristimo dobro poznatu retoriku, ubacuju klipove u točkove naše „divne“ stvarnosti. Zašto je to tako? Pa, najpre, zato što se gotovo svaki društveni i politički sistem zasniva na poverenju. I to na poverenju da vladajuća kasta čini dobro. U demokratskim društvima se upravo preko tog poverenja, ili njegovog izostanka, dolazi ili silazi sa vlasti. Slično je i u tiranijama. Iako se vlast održava kroz strah, neophodno je, ipak, podanike uveriti da svet u kom žive nije nepravedan. U suprotnom, sledi revolucija. I eto najlakšeg mogućeg odgovora zašto vlastodršcima smeta sumnja. Ona urušava poverenje. Naravno, sumnja ima bezbroj svojih izraza. Najčešće je to kritičko preispitivanje stvarnosti, koliko svojih ništa manje i stavova ljudi kojih nas okružuju. Može to biti i ispitivanje ispravnosti religijskih, filozofskih i političkih svetonazora. Baš to „ispitivanje“ je bezbroj puta dovelo do velikih promena. Evo samo malo primera. Sumnja je izrodila Luterovu reformaciju. Isto tako i Francusku revoluciju. Sumnja je dovela do borbe za ljudska prava, oslobađanja robova, nagrizanja patrijarhalnog društva i promene društvene uloge žene, borbe za prava LGBT populacije… Suštinski, sumnja je početni impuls koji dovodi do kasnijeg napretka. Još preciznije: trenutak u kom se shvata da stvarnost u kojoj živimo nije dobra. To je, razume se, samo jedan deo priče, najpre zato što sa druge strane sumnje stoji njen antipod. Poverenje. Isto tako i dva kolika filozofska, još više životna stanovišta. Optimizam i pesimizam. U srži ovog prvog je poverenje, sklonost da se očekuje najbolji mogući ishod. Naravno, pesimizam je njegova suprotnost. I baš kao i sumnja, pesimizam je kroz čitavu istoriju naše civilizacije bio izložen progonu. Pesimisti su, ništa se nije promenilo ni u današnjici, smatrani za mračne, ogorčene i nezadovoljne ljude. Suštinski, promašene individue. Previđa se jedino i zaboravlja koliku su korist našoj civilizaciji oni doneli. Najpre u ispravljanju grešaka, onih kojih optimizam skoro uvek previđa verujući u svetlu sadašnjost ili budućnost. Značaj pesimizma, još više sumnje, nam najbolje pokazuje stvaralaštvo Petera Handkea.
Glavni junak Handkeovog romana „Veliki pad“ je Glumac. Nekada slavni umetnik pozvan je u veliki grad u kom treba da primi nagradu, ali i da glumi u novom filmu. Prateći taj dan njegovog života – od ustajanja, nevoljnog izlaska iz kuće, lutanja po šumama i predgrađima, susreta sa beskućnicima, emigrantima i policijom, pa sve do dolaska u centar grada gde Glumac doživljava nove neugodnosti – Peter Handke slika nenadmašni portret jedne propasti. Koliko je to propast glumčevog života, još više je to propast sveta koji ga okružuje.
„Pazi šta govoriš, pa makar to važilo samo za tebe. Govoriti tek tako ne znači samo govoriti tek tako, kazivanje nije samo kazivanje, reči, čak i one neiskazane, nisu samo reči“, piše Handke u ovom romanu. To je možda i najbolja odrednica Handkeovog dramskog i romanesknog stvaralaštva. Vrsni stilista (zahvaljujući Žarku Radakoviću to možemo da osetimo i u prevodu), sjajni pripovedač sa ništa manje dobrom psihološkom pronicljivošću – sve su to karakteristike koje obeležavaju Handkeovo stvaralaštvo. Ipak, ono što je najznačajnije je neverovatna Handkeova umešnost da iz sasvim uobičajenih životnih situacija izvuče maksimum. Roman „Veliki pad“ je priča o jednom običnom, ponekad i užasavajuće dosadnom životu, koji zadobija svoj smisao, ništa manje i vrednost, samo kroz sjajno Handkeovo pripovedanje.
Peter Handke, jedan od najznačajnijih savremenih evropskih književnih stvaralaca, je rođen u braku Slovenke i nemačkog radnika. Tek kasnije će saznati da je njegov pravi otac austrijski vojnik koji je službovao u Sloveniji. Usled progona koruških Slovenaca, Handkeova porodica se seli u Berlin. Odrastanje u užasnim prilikama i kasnije majčino samoubistvo će ostaviti veliki trag na njegovo stvaralaštvo. Započete studije prava napušta posle prve objavljene knjige. Kreće književna karijera u kojoj je Handke objavio desetine romana (pomenimo samo „Užas praznine“, „Strah golmana pred jedanaestercem“, „Moravska noć“…), drama, knjiga prepiski i esejistike. Istaknuti je filmski scenarista, a njegov film „Nebo nad Berlinom“ se smatra za jedan od najboljih evropskih filmova dvadesetog veka. Za svoje stvaralaštvo je zadobio niz istaknutih priznanja.
Da se vratimo na početak. I na sumnju. Slava Petera Handkea u Srbiji, ali i omraza koja ga prati u skoro čitavom svetu posledica je baš te sumnje. Peter Handke je tokom devedesetih izabrao da posumnja u opštevažeću sliku sveta. I, moglo bi se reći, previše otišao u toj sumnji. Podrška Miloševiću, ništa manje i njegovim satrapima, bila je užasni moralni izbor. Ipak, i u isto vreme, to je bio otpor licemerju i manipulaciji zapadnih političkih elita i medija. Iz jedne krajnosti, Handke je otišao u drugu. Ali ako ostavimo na stranu politiku i sve kontroverze, ostaje Handkeovo umetničko stvaralaštvo. U ovom slučaju izuzetni roman, priča o jednom padu, suštinski – priča o jednoj promašenoj sudbini, ali i o promašenosti vremena u kom živimo. Handke, vrsni portretista, još bolji stilista, izuzetno nadareni pripovedač, u ovom romanu pokazuje koliko je velika moć umetnosti. Isto tako i koliko je značajna sumnja i koliko ona znači u svetu koji je prezire. Mala preporuka za kraj. Bilo da volite ili mrzite Handkeove političke stavove, svejedno da li ih smatrate za istinu ili užasna bulažnjenja, pokušajte da ih zaboravite čitajući ovaj sjajni roman. Ukoliko to učinite, pred vama će se ukazati vrsno umetničko delo, roman koji po svom stilu i temama koje pokreće zaslužuje istinsko divljenje.

Naslov: Veliki pad
Autor: Peter Handke (1942-)
Preveo: Žarko Radaković
Izdavač: Laguna, Beograd, 2019
Strana: 213

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s