Sakupljač svetova – Ilija Trojanov

Avanturizam u današnjem svetu, ili barem onako kako se on poimao sve do skora, nije moguć. Kako se čini, gotovo da ne postoji nijedan predeo na kugli zemaljskoj koji je ostao neotkriven. Samim tim, draž otkrivanja nečeg novog, ono što je istraživače u prošlosti nagonilo da se upuštaju u silne avanture, izostaje. Šta je onda preostalo? Izgleda samo turizam. Kretanje po već zacrtanim, i ništa manje poznatim, rutama, u najboljem slučaju lično otkrivanje i poimanje opštepoznatog. U realnosti je to, ipak, najčešće samo konzumerizam. Ili još tačnije rečeno, dobro razrađena šema potrošačkog društva za uzimanje novca. Umesto istinskog uživljavanja u istoriju i kulturu mesta koja se posećuju, za šta je potrebno podasta vremena i truda, prodaje se, ono što je i srž svake marketinške kampanje, imitacija stvarnih osećaja. Takve su turističke ture ili putovanja kruzerima u kojima, recimo, upoznajete Dubrovnik za jedan dan. Poenta je da su nekadašnji pokušaji istinskog upoznavanja nepoznatih predela nestali. Ako zanemarimo finansijske razloge, glavni krivac za to je nedostatak želje za dubljim iskustvima. I baš kao što je nekadašnje istraživanje nestalo, svedoci smo i činjenice da je putopis kao književni žanr pred izumiranjem. Isti slučaj je i sa novinskom reportažom. Ona i nekako opstaje, ali više kao propagandni tekst, najčešće u službi profita turističkih agencija. Mala, ali potrebna, digresija. Istu sudbinu deli i književna kritika, koja je kod nas skoro sasvim iščezla iz dnevnih novina i magazina (čak i iz onih koje sebe vole da smatraju stubovima srpske kulture, kao što je „Politika“). Sve se svelo na propagandu, onu koju će vam uvek prodati surogat umesto prave stvari. Takva situacija nije zaobišla ni savremenu književnost. Ono što možemo podvesti kao avanturistički žanr je pred nestankom. Isto tako, knjige koje za svoju temu imaju istraživanja, i još bitnije upoznavanja, sa nama nepoznatim predelima, su takođe malobrojne. Uzmite samo kao primer našu književnu scenu. Sem par svetlih primera, naša scena se svela na priče o isključivo balkanskim temama. Ništa bolje ne stoji situacija ni u ostalim nacionalnim književnostima. Ipak, izuzetaka ima. Jedan od njih je i književno stvaralaštvo Ilije Trojanova.
U središtu romana „Sakupljač svetova“ se nalazi sudbina čuvenog devetnaestovekovnog engleskog pustolova Ričarda Frensisa Bartona. Ilija Trojanov odlučuje da priči o njemu pristupi na poprilično neuobičajeni način. To je pripovest o tri velika putovanja koja je junak učinio u svom životu. U prvom delu romana se upoznajemo sa Bartonovom službom u Indiji, baš kao i sa začetkom jedne neverovatne radoznalosti. Drugi deo nas seli na Arabijsko poluostvo. Barton je prvi belac i hrišćanin koji je uspeo da učestvuje na hodočasničkom putovanju u Meku. U trećem delu romana smo u Africi. Barton sa engleskom ekspedicijom pokušava da pronađe izvor Nila.
Ukoliko bismo hteli da u jednoj rečenici opišemo ovaj roman, ona bi sasvim sigurno izgledala ovako: „Sakupljač svetova“ je pokušaj da se kroz priču o jednom avanturisti povežu različiti svetovi. Upravo taj pokušaj je i najvidljiviji u kompoziciji romana. Priča o Bartonu se uvek pripoveda iz dve perspektive. S jedne strane stoji pripovedač koji govori iz trećeg lica, a na onoj drugoj su glasovi ljudi (Indijci, Arapi, pripadnici afričkih plemena…), koje je Barton upoznao na putovanjima. Ovakvo kompoziciono rešenje je izuzetno, ponajviše zato što se jedan ljudski život, i ne samo on, sagledava iz više, neretko sukobljenih, perspektiva. Na sjajno kompoziciono rešenje nadovezuje se uzbudljiva fabula. Baš kao u onim starim avanturističkim romanima, mi zaista uživamo u tekstu. Još bitnije, mi zajedno sa junakom ovog romana upoznajemo nepoznate predele i ljude.
Ilija Trojanov, jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih književnih stvaralaca, je rođen u Bugarskoj. Iz nje odlazi kao dečak sa porodicom. Odrastao je u Keniji. Boravak u Africi će ostaviti trajni pečat na njegovo stvaralaštvo. Njegova prva dela su posvećena afričkim zemljama. Slavu mu donosi roman „Sakupljač svetova“ za koji je dobio niz nemačkih i internacionalnih književnih priznanja, a njegova dela su prevedena na preko dvadeset jezika.
„Primećujem da ste izabrali da kroz život koračate sopstvenim putem, umem to da cenim, samo se retko ukazuje prilika da drugima objasnite svoj put. Budale sve smeštaju u isti koš, a zatim ga lome, zato što ima pogrešan oblik“, govori jedan junak iz ovog romana o Bartonu. To ne čini Ilija Trojanov. Priča o jednom poprilično neuobičajenom životu je ispripovedana na isto tako neuobičajen način. Još tačnije, kroz davanje glasova ljudima čiji se glas skoro nikad ne čuje. U isto vreme, Ilija Trojanov savršeno opisuje prostranstva kroz koja njegov junak putuje. Koliko je to proizašlo iz dugotrajnog istraživanja Bartonovog života, to je još više rezultat neverovatne autorove istrajnosti. On je preduzeo višegodišnje putovanje, prateći puteve kojima je išao Barton. Književni je to, ali ništa manje i avanturistički podvig, tako redak u današnjem svetu. Baš zbog toga je i vredan ovaj roman. Savršena kompozicija i fabula, sjajno pripovedanje koje će vas i zabaviti i oduševiti, nenadmašna autorova erudicija i radoznalost, sve su to osobine koje krase ovaj izuzetni roman.

Naslov: Sakupljač svetova
Autor: Ilija Trojanov (1965-)
Preveo: Nebojša Barać
Izdavač: Zlatni zmaj, Beograd, 2012
Strana: 497

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s