Legenda o samoubistvu – Dejvid Van

Ukoliko posmatramo istoriju literature neminovno ćemo morati da primetimo poprilično ambivalentni odnos između fikcije i stvarnosti. Koliko je on bitan govori činjenica da će čitaoci pre izabrati da čitaju dela koja su nastala na osnovu stvarnih događaja nego ona koja su potpuna fikcija. Isto to važi i za filmove. Naprosto, ukorenjost u stvarnosti ili pak oslanjanje na stvarne događaje čitaocima pruža osećaj da je delo koje čitaju, ili gledaju, stvarno. Što je poprilično paradoksalno zato što su i dela koja govore o stvarnim događajima potpuna fikcija. A fikcija su zato što predstavljanje stvarnih događaja neminovno poprima drugačije značenje od onog koji su ti događaji zaista imali. Na prvom mestu, tu je vizura autora. Ništa manje i nemogućnost da se uđe u nutrinu junaka o kojima se piše. To je uvek nagađanje i spekulacija. Ne treba zaboraviti ni autorove stavove i shvatanja koji će neminovno uticati na napisano. I, ono što je i najbitnije, autor će izabrati delove stvarnosti koji mu najviše odgovaraju za predstavljanje. Nešto će izbaciti, nešto dodati, najjednostavnije rečeno: predstaviće stvarne događaje onako kako mu oni odgovaraju. Ili kako bi to rekao Hičkok: „Film je život iz kog su izbačeni dosadni delovi“. Suštinski: stvarni događaji će biti samo autorov pogled na stvarne događaje. Ništa drugo nego fikcija. Isto to važi i za autobiografska dela. Što je opet paradoks, ponajviše zato što ta dela posmatramo kao potpunu istinu. A to je, isto tako, potpuna zabluda. Pisci autobiografija će najpre izabrati događaje koje predstavljaju. Oni koji su za njih kompromitujući ili neprijatni će biti zaobiđeni ili predstavljeni u potpuno drugom svetlu. Nigde to nije vidljivije nego u memoarima političara ili ljudi koji su imali nekakvu vlast. Isto tako, pisci autobiografija će događaje ili stvarnost koja se nalazi oko njih predstaviti u uglu koji im odgovara. Tako, recimo, Svetlana Velmar-Janković svog oca Vladimira Velmar-Jankovića u memoarima „Prozraci“ opisuje skoro kao sveca, iako je on bio jedan od vodećih ljudi Nedićeve vlade. Naravno, to ne znači da su ovi memoari loše napisani, naprotiv, ali istina je zaobiđena. Izuzetno su retke knjige koje neprijatnu stvarnost predstavljaju onakvom kakva ona zaista jeste. Primera radi, takvа je Knausgorova “Moja borba” ili autobiografija Drage Pilsela “Argentinski roman”. Isto to važi i za autobiografske romane, samo što je ovde situacija znatno drugačija. Njihovi autori ne kriju mešanje stvarnosti i fikcije. Štaviše, to preplitanje postaje njihova srž. Baš kakav je i slučaj sa romanom „Legenda o samoubistvu“ Dejvida Vana.
Sastavljen iz šest celina, roman „Legenda o samoubistvu“ pripoveda o čudnom odnosu oca Džejmsa i njegovog sina Reja. Prateći taj odnos, Dejvid Van nam daje njegovu predistoriju. Neuspešan brak, razvod, očevo lutanje i krajnja depresivnost, Rejov pogled na oca, porodični susreti i bolne spoznaje – sve se to odigrava pred očima čitalaca. I doživljava kulminaciju u samoubistvu oca. Koje će, opet, zadobiti poprilično drugačije značenje u središnjem, i najdužem, delu romana „Ostrvo Sakvan“.
Odrediti šta je to zaista ovaj roman je težak zadatak. On može da se posmatra kao roman, ponajviše zbog istih likova u svim poglavljima, ali isto tako „Legenda o samoubistvu“ vrlo lako može da se posmatra i kao zbirka priča. Još veći problem, ili možda bolje rečeno – njegova najveća draž, je preplitanje autobiografskih motiva sa fikcijom. Vanov otac Džejms je zaista izvršio samoubistvo. I to je predstavljeno u ovom romanu. Ali, isto tako, taj događaj u poglavlju „Ostrvo Sakvan“ poprima sasvim drugo značenje. To poglavlje postaje nekakva vrsta alternativne stvarnosti. Taj rez, sasvim sigurno neviđen u dosadašnjoj literaturi, je ono što preokreće ne samo radnju romana, već i naš pogled na odnos fikcije i stvarnosti. Najbitnije od svega, Van na tome ne staje. Sjajna kompozicija se nadovezuje na ništa manje odličan stil. Dejvid Van je vrsni pripovedač, pisac koji sa neverovatnom preciznošću i ništa manjim talentom ispisuje pripovest o našim najvećim žudnjama, htenjima, ali i propastima.
Dejvid Van po mnogima predstavlja jedno od najvećih imena novije američke proze. Rođen je na Aleutskim ostrvima, a detinjstvo je proveo na Aljasci. Kako nijedan izdavač punih dvanaest godina nije hteo da objavi njegov roman „Legenda o samoubistvu“, radio je kao graditelj brodova i moreplovac. Sve se to menja nakon objavljivanja „Legende o samoubistvu“. Ovaj roman je zadobio preko deset internacionalnih književnih priznanja. Nakon ovog uspeha, Van je objavio niz romana i zbirki priča, koje su prevedene na preko dvadeset jezika. Dejvid Van trenutno predaje kreativno pisanje na Univerzitetu Vorvik u Engleskoj.
Nije teško pretpostaviti zašto su izdavači odbijali da objave „Legendu o samoubistvu“ preko deset godina. U moru bezidejne, dosadne i najčešće sterilne literature, ovaj roman je pravo iznenađenje. To je najpre predstava unutrašnjeg sveta i tragičnog događaja koji je obeležio Vanov život. On mu pristupa na neverovatan način. To je pre svega sjajna vivisekcija odnosa sina i oca. U njoj nema ni trunke patetike, neretko nedostaju i bilo kakvi osećaji. To je samo istorija propasti, najviše vidljiva u rečenicama koje oslikavaju očevo propadanje i ono što sin vidi u svom ocu: „(…) neku prazninu u glasu koji je postajao sve više šupalj i druge misterije očajanja koje nisam želeo da vidim ni da čujem. Znao sam kuda ide, kao što smo svi znali, ali nisam znao zbog čega. I nisam želeo da znam.“ U isto vreme, ovaj roman je neverovatna književna igra. Poništavajući sve konvencije realističnog romana, ništa manje i autobiografskog žanra, Van pravi oštri rez odvodeći priču na sasvim drugi kolosek. „Legenda o samoubistvu“ je fascinantan roman iz kojeg god ugla da ga posmatrate. On je savršena slagalica, sjajni primer uspešnog poigravanja sa formom i kompozicijom, ništa manje i roman u čijem se čitanju istinski uživa.

Naslov: Legenda o samoubistvu
Autor: Dejvid Van (1966-)
Prevela: Tijana Tropin
Izdavač: Laguna, Beograd, 2019
Strana: 253

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s