Pre nego što padne noć – Rejnaldo Arenas

Možda je najbolje početi od jedne od najčuvenijih koračnica u našoj istoriji i još čuvenijih stihova: „Tko drukčije kaže, / kleveće i laže“. Kao da nije dovoljno ovo upozorenje na drugomisleće, na ove stihove nadovezuje se još jedan, i to, rekli bismo, poprilično zlokoban stih: „Našu će osjetit pest“. Naravno, ovi stihovi su poprilično razumljivi. Oni nastaju u vremenu velikog previranja i pokušaja partizana da steknu legitimitet nad budućim vođstvom zemlje. Samim tim, svako ko drugačije misli od nas je ništa drugo nego lažov i bitanga koja će biti uništena. Ipak, ovi stihovi Vladimira Nazora mogu biti i početak jedne sasvim druge priče. I to priče o našem odnosu prema ljudima koji misle drugačije od nas. U jednom nedavnom istraživanju utvrđeno je da će većina današnjih američkih glasača na izborima glasati za određenog kandidata ne zato što im on uliva poverenje, nego zato da ne pobedi njegov protivnik, čovek kog preziru. Ukoliko pogledamo istoriju naše političke scene, ovo je više nego istina. „Negativne“ emocije, još više emocije nastale iz afekta – kakve su sasvim sigurno mržnja ili prezir, mnogo su jače od „pozitivnih“ emocija – ljubavi, poverenja i poštovanja. Naprosto, njihov intenzitet je mnogo veći. Baš kao i njihove posledice. I, razume se, to političari, i ne samo oni, nemilice koriste. U korenu takve manipulacije leži naše nepoverenje u mišljenje suprotne strane. Još više naša nemogućnost da prihvatimo drugačije mišljenje. U čemu je stvar? Najpre u tome što su naša uverenja samo uverenja. Mi bismo svakako voleli da su ona plod zdravog razuma i ništa manje lako dokazivih činjenica, ali u njihovoj srži leži naša vera. A vera je, da se ne lažemo, poprilično iracionalna stvar. Čak i ako je naše uverenje, kako to najčešće mislimo, plod dubokog promišljanja to se neretko pokaže kao neistina. Evo primera. Skoro po pravilu ćemo, izuzetaka svakako ima, mišljenje onoga ko misli drugačije od nas odbaciti kao potpunu zabludu. I ne samo to, to mišljenje ćemo okarakterisati kao glupost, podlost ili plod manipulacije. Dok ćemo, nasuprot tome, svako mišljenje koje je slično našem prihvatiti kao nešto pametno i plemenito. Suština je, da ponovimo opet, naša vera. Ona koja će i očigledan dokaz, nema boljeg primera od ljudi koji odbijaju vakcinaciju svoje dece, odbaciti zato što se on ne uklapa u njihovo verovanje. Jedna od posledica toga je odbacivanje drugih ljudi, ništa manje i njihovih dela, zato što se oni ne uklapaju u ono što je naše uverenje. Baš takav slučaj je i sa autobiografijom „Pre nego što padne noć“.
Kraj je osamdesetih godina. Rejnaldo Arenas, čuveni kubanski pisac u egzilu, je dobio smrtnu presudu. On boluje od side. Rešen da uludo ne potroši svoje poslednje dane, Arenas odlučuje da napiše priču o svom životu. Rezultat je autobiografija „Pre nego što padne noć“. Polazeći od detinjstva u dubokoj kubanskoj provinciji, Arenas tka priču o svom koliko čarobnom ništa manje i bizarnom odrastanju. Prekretnica je revolucija. Rejnaldo Arenas se bori na strani Fidela Kastra. Posle Kastrove pobede, on odlazi u Havanu na studije. I tu kreću problemi. Željan slobode, Arenas dolazi u sukob sa vladajućim režimom, što rezultira njegovim kasnijim progonom, robijom i odlaskom u egzil.
Ako na stranu ostavimo stilske mane ove autobiografije, i to poprilično razumljive – Arenas je diktira u bolesničkoj postelji, pred nama je knjiga koja pleni koliko svojim, nazovimo to, razuzdanim pripovedanjem, još više opisom silnih događaja. I to ispisanih iz jednog sasvim drugog ugla. U njoj nema revolucionarnog žara, onog koji se očekuje kada se piše o Kubi, nema ni priče o pokušaju da se svet učini boljim. Pred nama je samo slika čoveka koji želi da živi, suštinski: čoveka koji živi, ali i slika sveta koji se protivi takvom načinu života. Arenasova Kuba je razuzdano ostrvo, u isto vreme divno, ali i užasno bolno mesto. Takav je i život koji se opisuje u ovoj autobiografiji. Ili kako to sam Arenas kaže: „(…) pre ili kasnije, za svaki trenutak užitka koji doživimo, provedemo godine u patnji“.
Rejnaldo Arenas, jedan od najznačajnijih kubanskih književnih stvaralaca dvadesetog veka, je rođen u provinciji Orijente. Studira filozofiju i književnost u Havani. Iako je Arenasov književni rad bio zapažen, njegova dela su bila zabranjena za objavljivanje. Zbog svojih političkih stavova i homoseksualnosti je bio progonjen, a nekoliko godina je proveo u zatvoru. Emigrira 1980. godine u Sjedinjene Američke Države. U egzilu je napisao niz visokovrednovanih književnih dela, među kojima se ističe „Pentagonija“, serijal od pet romana koji govore o postrevolucionarnoj istoriji Kube. Na srpskom je pored ove autobiografije objavljen i Arenasov roman „Opsene“ (SKZ, 1987). Arenas je izvršio samoubistvo 1990. godine.
Da se vratimo na početak. I na priču o drugačijim pogledima. Ukoliko posmatrate istoriju Kube, pogotovo Kastrovu revoluciju, kao pozitivnu stvar, autobiografija „Pre nego što padne noć“ će za vas biti ako ne gadost, onda sasvim sigurno poprilično diskutabilna stvar. Arenas je ispričao povest o naličju revolucije. Priča je to o samovolji režima koji je zadobio vlast, privilegijama koje je revolucionarna klika uzela za sebe i o progonu onih koji drugačije misle. I ponajviše, priča o progonu onih koji se razlikuju od nas. Razume se, Arenas neretko preteruje u opisima, ponekad je čak i degutantan (ponajviše u opisu zoofilije u seoskom životu), ali ono što mu se nikako ne može osporiti su dve stvari. Prva je literarni talenat, i to talenat bez premca. Druga stvar je želja da se živi onako kako želi da se živi, a ne onako kako drugi od nas zahtevaju da živimo. Cena za to je, nažalost, previsoka. Arenasov život opisan u ovoj knjizi to najbolje pokazuje. Ali, i u isto, samo takav život je stvarni život: „Oduvek sam mislio da je bedno prositi život kao uslugu. Ili živiš kako želiš, ili bolje da i ne živiš.” I mala preporuka za kraj, ne odbacujte taj život, ništa manje priču o njemu, zato što se ne slažete s njim. Ponajviše da sutra tako neko ne bi odbacio vaš život. I ništa manje da ne biste izgubili upoznavanje sa nečim što zaista vredi upoznati. A to je sasvim sigurno ova izuzetna knjiga.

Naslov: Pre nego što padne noć
Autor: Rejnaldo Arenas (1943-1990)
Prevela: Vesna Stamenković
Izdavač: Štrik, Beograd, 2019
Strana: 336

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s