Ciganin, ali najljepši – Kristian Novak

Pored zlokobnih pojava i ljudi, postoje i zlokobne reči. Evo samo jednog primera. Izraz „konačno rešenje” će izazvati gotovo trenutnu jezu i neprijatnost zato što je on upotrebljen kao nacistički termin za istrebljenje Jevreja. Da ostanemo u istoj ravni, to je i naziv Hitlerove autobiografije. „Moja borba” u sebi nosi prizvuk zlokobnosti, nečega što nam donosi nelagodu i strah. Sjajno je o tome pisao Karl Uve Knausgor u istoimenom romanu. Sličnu nelagodu donosi i izraz „niža rasa”, možda čak i sama reč rasa. Iskustvo dvadesetog veka, i ne samo njega, nas je naučilo da se sa ovom rečju ne igra. Još jedna zlokobna reč je i veznik „ali”. Zašto sad ona neko će zapitati. Najpre zato što nam ona omogućuje da uništimo tuđu ljudskost. I to na najperfidniji mogući način. Veznik „ali“ nam pruža priliku da izrazimo nečiju vrednost, ali i da tu vrednost u isto vreme anuliramo. Može to biti i obrnuto. Primera radi: on je dobar čovek, ali je Hrvat (ili Srbin, Aboridžin, Kmer, sasvim je svejedno). Ili obrnuti primer: on je đubre od čoveka, ali je naš (sasvim svejedno Hrvat, Srbin…). Suština je da nam ovaj veznik omogućuje da napravimo distinkciju između onoga što je naše i tuđe. A to tuđe može biti dobro, neretko je ono zaista i tako, ali je u isto vreme i zlokobno. Najpreciznije rečeno, to je nešto čega se trebati kloniti, nešto što suštinski predstavlja opasnost za nas. I polako dolazimo do suštine. Našeg odnosa prema onima koji su drugačiji od nas. A boljeg primera za to nema od Roma. Ovaj narod je kroz gotovo čitavu istoriju naše civilizacije bio posmatran kao nešto strano i tuđe, neretko zlokobno, i to od strane gotovo svih nacija. Najveći razlog za to je bio njihov nomadski život i verovanje da su Romi otmičari dece, neradnici, izvori zaraze… Gotovo da nije bilo perioda u istoriji u kom oni nisu bili izloženi progonu. Vrhunac je bio Drugi svetski rat u kom je ubijeno preko milion Roma. Progoni tu nisu stali. Naprotiv. I dan-danas su Romi izloženi nehumanom postupanju i progonu čak i u zemljama koje sebe vole da posmatraju kao civilizovane. Čak i onde gde su naizgled prihvaćeni, kakva je situaciji trenutno u Srbiji, Romi se tretiraju kao narod koji je niža vrsta. I to ponajviše kroz onaj veznik ali. Oni mogu biti vrhunski umetnici (kakav je, recimo, bio Šaban Bajramović), mogu biti i intelektualci, vredni i čestiti ljudi, ali dolazi to „ali”. Oni su ipak Romi. O svetu bez tog „ali” Kristian Novak je napisao izuzetan roman.
Na krajnjem severu Hrvatske, u oblasti Međimurje, desio se zločin. Ne bi li on bio rešen, u Međimurje su poslata dva zagrebačka detektiva, koji se odmah po dolasku u selo Sobolščak susreću ne samo sa jednim čudnim svetom, već i sa jednom još čudnijom ljubavnom pričom. Hrvatica Milena je u toku poslednjih nekoliko meseci bila u ljubavnoj vezi sa Romom Sandokanom, što je izazvalo silno negodovanje, ali i nasilje u Sobolščaku. I tu nije kraj. Detektivi moraju da se izbore i sa ispovešću kurdskog emigranta koji se na putu ka Francuskoj zatekao na poprištu zločina. Kakva je veza između ovog emigranta, dvoje zaljubljenih, Roma i Hrvata iz okolnih sela koji su gotovo u ratu – otkriva se u ovom romanu.
Iako je u srži ovog romana klasična detektivska priča, nju ne očekujte. Ili možda još bolje rečeno, detektivska priča je prisutna, ali ona je samo polazna tačka za nešto mnogo bitnije. To je pre svega priča o našoj sadašnjosti. I to priča o susretu različitih nacija i o njihovom preplitanju. Kroz ispovesti koje govore junaci ovog romana mi ulazimo u svet jednog Kurda, Roma, Hrvata i Hrvatice. Kristian Novak je te priče ispripovedao na izuzetan način. Kipteći unutrašnji život, silne dileme, ali i mnoštvo događaja određujućih za sudbine junaka ovog romana su u Kristianu Novaku dobili nenadmašnog tumača. I ništa manje vrsnog stilistu koji je u stanju da te ljudske sudbine prenese na način koji zaslužuje istinsko divljenje. Evo samo jednog primera: „Meni je i sada život podnošljiv samo zato što znam da sam bila tamo. Savršeni svijet postoji, ali nikada dulje od trena. Oni koji žele živjeti ginu za njim, unatoč tome. Svi ostali upravo zbog toga odustaju.“
Kristian Novak je rođen u Nemačkoj, u porodici međimurskih emigranata. Odrasta u Hrvatskoj, u kojoj će završiti studije kroatistike. Trenutno predaje na Filozofskom fakultetu u Rijeci. Njegov prvi roman „Obješeni” je objavljen 2005. Sa drugim romanom „Črna mati zemla” zadobija literarnu slavu, baš kao i mnoštvo priznanja. Roman „Ciganin, ali najljepši” je zadobio najistaknutija hrvatska književna priznanja, doživeo status bestselera, ali i prevode na nekoliko svetskih jezika.
„Ako predugo gledaš u njihovu smjeru, možda spaziš nešto poznato, nešto svoje. Zamisli taj užas“, piše Kristian Novak u ovom romanu. Upravo to prepoznavanje, gledanje u drugog, je u samoj biti ovog romana. Kristian Novak nas suočava sa onim što zaobilazimo i sa onim što neretko a priori odbacujemo. Najbitnije od svega, taj prikaz drugih je potpun. Svet Roma, baš kao i svet Bliskog istoka, nije nešto egzotično i daleko od nas. Taj svet nije ni prikaz jadnih žrtvi, onih koji ćemo zbog griže savesti paternalizovati. Naprotiv. To je svet isti kao naš svet. U njemu žive ljudi koji vole druge ljude, ali i ljudi koji greše, ljudi koji su neretko zli, suštinski: ljudi koji tumaruju zbunjeni, nesrećni i žalosni. Koji su isti kao i mi. I to je suština ove priče. Najbitnije, priče ispripovedane na izuzetan način, pravom stilskom i književnom vatrometu kakav se ne viđa često na našim prostorima. I da ne zaboravimo, svetu u kom nema „ali”. Svetu u kom su svi ljudi – ljudi: „Nije mene ubola ni riječ ‘Cigan’ ni riječ ‘najlepši’. Ova između, ova prokleta ‘ali’. To je riječ uljez, to je zla riječ. Ne smije joj biti mjesto u rečenicama o ljudima. Ako si s krive strane te riječi, ona ta zauvijek dijeli od dobrih slika, shvaćaš. On je vrijedan, ali je Cigan. Ciganica je, ali poštena.“

Naslov: Ciganin, ali najljepši
Autor: Kristian Novak (1979-)
Izdavač: Književna radionica Rašić, Beograd, 2017
Strana: 324

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s