Mustafa Golubić i Pavle Bastajić: Staljinove ubice – Boris Rašeta

Iako ovo može zvučati čudno, možda je najbolje početi od teologije. I od jednog od manje poznatih teoloških koncepata. U pitanju je ikonomija. Šta je njena suština? Najjednostavnije rečeno, to je modus operandi crkve u primeni hrišćanskog učenja i crkvenih kanona. S jedne strane stoji akrivija, doslovna primena kanona u svakodnevnom životu, a sa one druge strane ikonomija, ništa drugo nego ublažavanje, čak i potpuno zaobilaženje crkvenih propisa. Suštinski, ikonomija je diskreciono pravo crkve da privremeno suspenduje ili zaobiđe sopstvena pravila ukoliko to situacija zahteva. U idealnom svetu, i onako kako to teolozi govore, svrha ikonomije se iscrpljuje u pokazivanju božje ljubavi prema svim ljudima. U ovom našem, stvarnom svetu ikonomija je ništa drugo nego prilika za, najblaže rečeno, neprincipijelne koalicije. Primera radi, a tih primera imate koliko god hoćete, to je saradnja crkvenog klera sa notornim bitangama i tiranima ovoga sveta. Podjednako i odustajanje od Isusove socijalne misli. Baš kao i u crkvi, ikonomija postoji u svakom segmentu našeg života. Ipak, ona nigde nije vidljiva kao u politici. Da bi se to razumelo treba krenuti od početka. Još tačnije, od Francuske revolucije. Slom pređašnjeg društvenog i političkog sistema ustoličio je novi pogled na svet. Praktična politika prestaje da bude samo pitanje političke moći, ona sada zahteva i ideje koje stoje iza nje. U ovom slučaju izražene u krilatici: „Sloboda, jednakost, bratstvo“. I polako dolazimo do naše teme. Gotovo da ne postoji politički pokret u prethodnih dva veka koji ove velike ideje nije ustoličio kao svoje. Svi političari u svojim programima govore o pravdi, slobodi, jednakosti i dobrobiti za sve ljude. Stvarnost se, što svi mi dobro znamo, poprilično razlikuje od ovih ideja. Evo samo jednog primera. Program nacističke partije, ako zanemarimo mržnju prema Jevrejima i rasizam, je sadržao iskorenjivanje korupcije, jednakost svih nemačkih građana, pristojan život i dobro plaćena radna mesta, veće penzije, održavanje srednje klase, pravednu raspodelu bogatstva… Sve su to stvari koje bi svaki normalan čovek potpisao bez razmišljanja. Naravno, zna se kako se sve to završilo. Isti slučaj je bio i sa Sovjetskim Savezom. Velike revolucionarne ideje o slobodi, jednakosti i boljem životu za sve ljude pervertirano su pretvorene u Gulag. I tu dolazimo do one ikonomije sa početka teksta. Razlike između proklamovanih ideja i njihove primene. Sjajnu knjigu o tome je napisao Boris Rašeta.
Oktobar je 1940. godine. Na vrata Miroslava Krleže, već tada slavnog pisca, zakucao je Pavle Bastajić, stari piščev prijatelj. U kasnijim zapisu u „Marginalijama“ Krleža će samo kratko zabeležiti da je ono što je čuo od Bastajića najjezivija priča koju je čuo u životu. A ta priča, koju Krleža prećutkuje, je pripovest o Staljinovim ubicama. Pavle Bastajić je godinama obavljao likvidacije Staljinovih političkih neprijatelja po celom svetu. Baš kao i njegov kolega, još čuveniji Mustafa Golubić. Istražujući njihove biografije, Boris Rašeta u isto vreme istražuje kako je to vreme zaista izgledalo. Ponajviše kako su velike ideje pretvorene u veliki zločin.
Ukoliko očekujete od ove knjige tabloidni senzacionalizam, onakav kakav je ustoličen kad god se pomene ime Mustafe Golubića, obavezno je zaobiđite. Boris Rašeta u ovoj knjizi pokušava da ispiše nešto sasvim drugo. A to je pripovest o jednom mračnom vremenu i još mračnijim sudbinama dvojice ljudi. Da bi uspeo u tome, Rašeta je pomno proučio mnoštvo arhivske građe, ali i iščitao desetine memoarskih dela i istorijskih studija. Sve je to vidljivo na svakoj stranici ove knjige. Još bitnije, svi ti podaci su preneti na izuzetan način. Kroz pitku naraciju, Boris Rašeta nas suvereno vodi kroz minsko polje naše istorije, vešto izbegavajući zamke senzacionalizma i ideološke pristrasnosti. Podvig je to koji retko kom polazi od ruke. Zamerka koja se mora uputiti odlazi na račun izdavača. To je pre svega apsolutno nepotrebna i na momente krajnje loše izvedena ekavizacija i „srbizacija“ originalnog Rašetinog teksta (otprilike kao oni idiotski „prevodi“ srpskih filmova na hrvatski jezik) i loš kvalitet štampe knjige.
Boris Rašeta je rođen u Bihaću. Po završenim studijama sociologije u Zagrebu počinje da radi kao novinar. Član je redakcije čuvenog „Feral Tribjuna“ sve do njegovog gašenja. Pisao je za brojne medijske kuće i radio kao dopisnik za nekoliko svetski poznatih medija i novinskih agencija. Objavio je niz knjiga koje za svoju temu imaju istoriju jugoslovenskog komunizma i rad tajnih službi.
„Potreba naših ljudi za slavom s one je strane dobra i zla: oni će usvojiti svakog zlikovca ako je u svom zlu bio dovoljno veliki; štaviše, ako mu je malo nedostajalo, oni će dodati“, piše Boris Rašeta o Mustafi Golubiću. Upravo to protivljenje mitologizaciji i petparačkim pričama o Golubiću i Bastajiću je u samoj srži ove knjige. Rašeta pokušava da skine mitske koprene sa njihovih biografija i da ih predstavi onakvima kakvi su oni zaista bili. Razume se, priče o silnim ubistvima, konspiracijama, ništa manje i o ljubavnim avanturama, nisu zaobiđene, ali ono što je autoru mnogo bitnije je to kako su ova dvojica idealista, a to su Golubić i Bastajić sasvim sigurno bili, postali bestijalne ubice. I kako je moguće boriti se za bolji i pravedan svet, a u isto vreme biti neko ko suštinski čini samo zlo. Ništa je to drugo nego primer one ikonomije sa početka teksta. I ko je tu onda kriv? Ideje ili ljudi koji te ideju primenjuju? Za Borisa Rašetu, autora ove sjajne istorijske studije, krivica je i na jednoj i na drugoj strani: „Idealizam je najopasnija i najzanosnija pojava u politici, naročito ako nije izgrađen na liberalnom temelju. Levi idealizam, desni idealizam – nužno vode u jednom smeru: diktaturi, totalitarizmu, jednoumlju. Idealista ne nastoji da se prilagodi svetu, on nastoji da svet prilagodi sebi. Sve što na tom putu smeta, treba ukloniti.“

Naslov: Mustafa Golubić i Pavle Bastajić: Staljinove ubice
Autor: Boris Rašeta (1968-)
Izdavač: Portalibris, Beograd, 2019
Strana: 219

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s