Svedočanstva – Margaret Atvud

Ono što ćemo često prevideti, možda čak i odbaciti sa gađenjem, je činjenica da naša vrsta pripada životinjskom carstvu. Sa našim životinjskim rođacima delimo mnogo toga. Od sličnosti naših tela pa sve do sličnih ili gotovo identičnih emocija. Evo samo par primera. Majčinski instikt je gotovo identičan kod ljudi i velikog broja životinjskih vrsta. Isto tako, empatiju delimo sa, recimo, voluharicama. O privrženosti, osvetoljubivosti ili strahu tek ne treba trošiti reči. Upravo je strah naša tema. Po onoj klasičnoj enciklopedijskoj odrednici, strah spada u red primarnih ljudskih emocija. Suštinski, strah je naša reakcija na stvarnu ili izmišljenu opasnost. Kao takav, strah je odigrao veliku ulogu u evolutivnom razvoju čoveka. I tu dolazimo do one čuvene razlike između naše i ostalih životinjskih vrsta. Mi posedujemo razum (što je i naziv naše vrste – homo sapiens iliti razuman čovek). Ili još preciznije rečeno, naša vrsta može da ukroti strah i ne samo to, mi smo u stanju da strah pretvorimo u nešto što će nam doneti korist. Naravno, postoje i druge vrsta strahova. Od onih psihopatoloških, pa sve do manipulacije i vladavine strahom. Ukoliko pogledamo istoriju naše civilizacije gotovo da ne postoji vladajući društveni i politički sistem, uključujući tu i organizovane religije, koji nije koristio strah kao jedan od glavnih metoda vladavine. U slučaju religija, to je strah od božje kazne. Ukoliko prekršimo neki od crkvenih postulata čeka nas kazna u budućem životu, i to ona koja će večito trajati. Takvo je i zakonodavstvo. Ako učinimo prestup, čeka nas zatvorska kazna. Ipak, strah je najvidljiviji u totalitarnim političkim sistemima. On je ništa drugo nego modus operandi svake diktature. Najpre, preko straha se dolazi na vlast. U razorenim društvima diktatura je ta koja obećava red i ništa manju zaštitu od straha, svejedno da li je to strah od ekonomske propasti ili osećaj ugroženosti od druge nacije ili društvene grupe. Nema boljeg primera za to od nacističke Nemačke. Paljenje Rajhstaga je pružilo priliku nacistima da preuzme sve poluge vlasti i to pod krinkom zaštite od komunističke opasnosti. Ljudi su predali svoju slobodu u zamenu za sigurnost. Strah je pobedio razum i ljudi su postali zveri. Rezultat je bio najkrvaviji rat u modernoj istoriji i holokaust. Na nesreću, takva diktatura nije bila izuzetak u istoriji naše civilizacije. Naprotiv, takva opasnost je i dalje realna. O njoj izuzetno piše Margaret Atvud.
U bliskoj budućnosti, a posle velike ekološke i socio-ekonomske katastrofe, na teritoriji nekadašnjih Sjedinjenih Američkih Država stvorena je nova država Galad. Ustrojena na puritanskom modelu ponašanja i moralu, ponajviše na starozavetnim postulatima, ova država zavodi strahovladu. Najveće žrtve su žene. One su sluškinje, ništa drugo nego hodajući inkubatori, uzorne supruge ili tetke, žene kojima je dat zadatak da upravljaju drugim ženama. Donoseći ispovesti, ili još bolje rečeno svedočanstva, takve tri žene, Margaret Atvud nam predstavlja samo „srce tame“ izmaštanog Galada.
„Svedočanstva“ se mogu posmatrati kao svojevrsni nastavak sada već kultne „Sluškinjine priče“, ali i kao potpuno nezavisno delo. Od prvobitne pripovesti u „Sluškinjinoj priči“ o sudbini jedne žene zarobljene u raljama „vrlog novog sveta“, Margaret Atvud u „Svedočanstvima“ prelazi na opis sveta koji tu ženu okružuje. Ništa je to drugo nego prikaz ustrojstva jednog totalitarnog sistema. Podjednako i prikaz kako jedan totalitarni sistem menja ljude i pretvara ih u zveri. Ili slepe podanike, što na kraju donosi isti rezultat. Opis tog sveta u ovom romanu je veličanstven. Duboka psihološka pronicljivost Margaret Atvud je sjedinjena sa izuzetnim pripovedačkim darom. Dodajte tome i sjajne opservacije o (zlo)upotrebi moći i dobili ste delo koje vam pruža istinsko čitalačko uživanje, ali vas u isto vreme upozorava i na moguću opasnost: „Zašto sam mislila da će ipak sve biti kao uvek? Pretpostavljam, zato sam tako dugo slušala takve stvari. Ne možete da verujete da nebo pada dok jedan komad ne padne i na vas.“
Margaret Atvud je najznačajnija savremena kanadska književnica. U svojim delima vešto kombinuje istorijske motive sa uzbudljivim životnim pričama, a ne ustručava se ni da zađe u polje naučne fantastike. Mnogi je povezuju sa feminističkim pokretom, kao i sa pokretom za preispitivanje pitanja kanadskog identiteta. Veliki je borac za zaštitu prirodne okoline. Dobitnica je niza književnih nagrada i priznanja, od kojih su najznačajnije dve Bukerove nagrade, i to za romane „Slepi ubica“ i „Svedočanstva“. Internacionalnu slavu joj donosi roman „Sluškinjina priča“, koji je zadobio izuzetnu adaptaciju u igranoj seriji istoimenog naziva. Napisala je preko petnaest romana, isto toliko zbirki pesama, nekoliko knjiga za decu, kolekcija eseja, kao i filmskih scenarija. Margaret Atvud se bavi i pronalazaštvom. Patentirala je robotizovani sistem za pisanje. Na srpskom je objavljeno preko deset njenih dela.
„Šta vredi baciti se pod parni valjak zbog moralnih principa i biti zgnječen kao čarapa bez stopala? Bolje je sakriti se u masi, pobožnoj i zahvalnoj, ulizičkoj, ostrašćenoj masi. Bolje je bacati kamenje nego dopustiti da ga bacaju na tebe. Ili su tako bar bolji izgledi da preživiš“, piše Margaret Atvud u ovom romanu. Baš takva je sudbina junakinja ovog romana. Ubačene u grotlo ludila, one moraju da nekako prežive. I da te pokušaje preživljavanja usklade sa dubokim unutrašnjem otporom prema takvom ludilu. Ništa manje i da se izbore sa strahom. A Galad je, baš kao i svaki totalitarizam, satkan samo od straha. I to straha koji unižava čoveka, pretvarajući ga u zver. Postoji li izlaz iz takvog sveta? Da li ga je moguće pobediti? Ako pitate Margaret Atvud, odgovor je potvrdan. Upravo tome su i posvećena „Svedočanstva“. I to kroz priču o odbacivanju straha kroz zdrav razum, empatiju i dobrotu. I ništa manji prezir prema bitangama i tiranima ovoga sveta koji pomoću straha žele da nas pretvore u pomahnitale zveri. Setite se toga kada susretnete takve bitange. I ne predajte se strahu. Ako vas on obuzme, propast je neminovna. Nema boljeg svedoka tome od ovog veličanstvenog romana.

Naslov: Svedočanstva
Autor: Margaret Atvud (1939-)
Prevela: Aleksandra Čabraja
Izdavač: Laguna, Beograd, 2020
Strana: 477

Pročitajte i prikaze romana „Alijas Grejs“ i „Đavolji nakot“ Margaret Atvud

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s