Drevna svetlost – Džon Banvil

Možda je najbolje početi od Biblije, ili još tačnije od čuvene rečenice iz knjige Postanja: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom…“ Zašto su ove reči toliko bitne? Ponajviše zato što su one odredile odnos prema seksualnosti u judeo-hrišćanskoj civilizaciji. Suština čovekovog života, ili je možda bolje reći zadatak koji je dobio od višeg bića, ako verujemo u ove reči, je razmnožavanje i upravljanje svetom. I tu već nastupa problem. Koliko u „vladanju“, koje je dovelo do poprilično nehajnog odnosa prema životnoj sredini, neretko i prema drugim ljudima. Još više, što je i naša tema, u odnosu prema seksualnosti. Iako dobar deo savremenih teologa ove reči ne tumači doslovno, one su kroz istoriju naše civilizacije odredile pogled na seksualnost. Još preciznije rečeno, jedina dozvoljena seksualnost je bila ona čija je svrha razmnožavanje. Sve drugo je greh. Ukoliko bismo ovo protivljenje seksualnosti pokušali da racionalno razložimo sasvim sigurno bismo došli do brojnih teorija. Jedna je – iako će ovo nekima zvučati preterano, možda čak i uvredljivo – mržnja prema ovom svetu i svim ovozemaljskim zadovoljstvima. Za dobar deo hrišćana, podjednako i pripadnika drugih religija, ovozemaljski život je trulež, ništa drugo nego boravak u privremenom kalu posle kog dolazi večni život. Da bi se taj budući život zaslužio potrebno je izbeći zamke te truleži. S druge strane stoji znatno razumljiviji i pragmatičniji odgovor. Seksualnost je kod ljudi, podjednako i kod dobrog dela životinja (pogledajte samo bonobo majmune), normalna i sasvim prirodna aktivnost koja nam donosi jedno od najvećih, ako ne i najveće zadovoljstvo. Ako to prirodno zadovoljstvo, podjednako i nagon, proglasite za greh i za nešto strogo zabranjeno, a baš to je urađeno, zadobili ste kontrolu nad ljudima. I još ako uredite stvarnost tako da samo vi možete da oprostite taj greh dobili ste potpunu vlast. Naravno, pobuna protiv ovakvog shvatanja seksualnosti je bila neminovna. Suštinski, to je i jedna od većih borbi u istoriji naše civilizacije. A u toj borbi su u prvim redovima uvek bili umetnici. Od Bokačovog „Dekamerona“ pa sve do „Lolite u Teheranu“, umetnici namerno prelaze granicu „dobrog“ ponašanja i ukusa koje religija i društvo postavljaju. Razume se, religije i društva im za to ne ostaju dužne. Dovoljno je da se setimo Lorensovog progona zbog romana „Ljubavnik lejdi Četerli“ ili robijanja Oskara Vajlda. Ipak, umetnici nisu stali u toj borbi. Štaviše, čini se da su rešili da uruše i poslednje zabrane ili još bolje rečeno – tabue. Svedok tome je izuzetni roman „Drevna svetlost“ Džona Banvila.
Glavni junak ovog dela, ostareli glumac Aleksandar Kliv, kog smo upoznali u ranijim Banvilovim romanima „Pomračenje“ i „Pokrov“ (na srpskom su objavljeni u izdanju „Narodne knjige“), kroz svojevrsne reminiscencije pokušava da se priseti svoje prve ljubavi. Nimalo jednostavne, jer je to bila ljubav petnaestogodišnjeg dečaka i dvadeset godina starije majke njegovog najboljeg druga. Opisujući rađanje te ljubavi, njeno ostvarenje, ali i neminovni krah, Banvil naslovnu drevnu svetlost prepliće sa potpunom propašću ostarelog junaka romana. Kćerkino samoubistvo i umetnički krah, suštinski: splin jednog mučnog života samo kroz to sećanje mogu ponovo zadobiti smisao i doneti junaku ovog romana bilo kakvu nadu.
Džon Banvil je pripovedač kakav se retko sreće. Neverovatna jezička umešnost sjedinjena je sa isto tako sjajnim poznavanjem ljudske psihe. To je posebno vidljivo u ovom romanu. Džon Banvil iz najskrivenijih zakutaka naše nutrine izvlači ono čega se najviše strašimo i još bitnije taj užas predstavlja na način u kom nema ni prisenka ganutljivosti i patetike. U isto vreme on pokušava da razluči šta je to zaista naše sećanja i čega se to mi zapravo sećamo: „Slike iz prošlosti gomilaju mi se u glavi i (…) ne mogu da razlučim da li su to sećanja ili izmišljotine. Mada nema mnogo razlike među njima, ako je uopšte ima. Kažu da nismo svesni da sve izmišljamo, vezemo i ulepšavamo, i sklon sam da se tome priklonim jer Sećanje je veliki lukavi licemer.“
Džon Banvil, po mnogima najznačajniji savremeni irski književni stvaralac, je rođen u gradiću Vekford. Nakon neuspešnih studija, radi kao činovnik i novinar. Prva književna dela mu prolaze nezapaženo, ali se to tokom devedesetih menja. Slavu mu donosi roman „More“, za koji je dobio Bukerovu nagradu. Autor je niza romana (na srpski su prevedeni „More“, „Kepler“, „Pomračenje“, „Pokrov“ i „Nedodirljivi“), zbirki priča, drama i filmskih scenarija. Za svoje književno stvaralaštvo je zadobio najistaknutija irska i internacionalna priznanja.
„Kako to da niko od njih nije primetio? A odgovor je jednostavan. Videli su ono što su očekivali da vide i nisu videli ono što nisu očekivali“, Džon Banvil piše u ovom romanu. Možda je to i njegova suština. Pripovedanje o neočekivanom. I još više, neočekivano pripovedanje. Neverovatna staloženost, potpuna usredsređenost na svaki detalj i pripovedanje koje bez povišene emotivnosti, neretko i bez bilo kakve emotivnosti, pokušava da ispriča povest o jednom životu – možda je tako najbolje okarakterisati ovaj roman. Čak i ta moguća skarednost za neke, ljubav između odrasle žene i nezrelog pubertetlije, u ovom romanu je nešto sasvim prirodno. Nešto što se dešava, suštinski: nešto što je tako kako je, što se desilo, i nešto u šta sebi nema ni prisenka zla. Tek ne greha. To je jednostavno ljubav. To je i seksualnost. Nešto sasvim prirodno, obično i normalno. Sve ono što nas čini ljudima. Baš kao što nas ljudima čini i naš očaj. Ispisujući pripovest o očaju, ali i o nadi, o lepoti koja je ostala u prošlosti, podjednako i o lepoti koja nas kroz sećanje na tu drevnu svetlost ponovo može učiniti dostojnim života, Džon Banvil je izatkao istinsko remek-delo, izuzetnu pripovest o vrednosti sećanja: „U koje večno carstvo da poverujem, koje da izaberem? Nijedno, jer su svi moji mrtvi i dalje živi u meni, jer je za mene prošlost sjajna i večna sadašnjost (…)“

Naslov: Drevna svetlost
Autor: Džon Banvil (1945-)
Prevela: Ksenija Todorović
Izdavač: Clio, Beograd, 2014
Strana: 282

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s