Osetljiva ravnoteža – Rohinton Mistri

Svoj uspon, podjednako i uspeh, hrišćanstvo duguje nizu okolnosti. Najbitnija je sreća. U vremenu u kom je Isus živeo, živeli su i propovedali brojni proroci i mesije. Ipak, i pored oštre konkurencije, jedino je ostao upamćen Isus. Za vernike je to svakako znak njegove božanske misije. Za one, pak, druge to je sled pogodnih okolnosti. Najveća je Isusov, upotrebićemo možda neadekvatnu reč, bekgraund. On je rođen u težačkoj porodici drvodelje Josifa. Istog porekla, sa retkim izuzecima, bili su i njegovi učenici. Zašto je ovo bitno? Najpre zbog toga što je samo takav čovek mogao da se približi najširim narodnim masama. Suštinski, Isus samo propoveda i njima. Poniženim i uvređenim, kako bi to rekao Dostojevski. Isus u svom učenju posebnu pažnju obraća na njih, ali ne prelazi granicu. Ta granica je revolucija. On ne poziva na pobunu, već na unutrašnje preumljenje. Njegovo carstvo nije od ovog, već od drugog sveta, kako sam kaže. Isto to čine i njegovi nastavljači, u isto vreme preuzimajući poluge moći. I polako, ali sigurno, crkva kao institucija postaje deformacija osnovne Isusove ideje. Setite se toga kada vidite crkvene velikodostojnike u skupocenim odorama i raskoši, još tačnije činjenice da ti i takvi predstavljaju učenje sina drvodelja i teškog siromaha. Na ispravljanje te propuštene prilike, crkva je zaista imala priliku da izvede potpunu socijalnu revoluciju, čekalo se dugo. Ali je ona, ipak, došla. Njen začetak je Francuska revolucija. Pobuna protiv aristokratije i crkve iznedrila je ideju socijalne pravde i dovela do silnih promena. Brojni docniji pokreti i revolucije najbolji su svedok tome. Razume se, sredstva za ostvarenje socijalne pravde bila su raznolika. Od anarhizma, socijaldemokratije, pa sve do komunizma. Bilo je i ništa manjeg izvitoperenja te ideje, baš kakav je slučaj bio i sa hrišćanstvom. Ideja o jednakosti svih ljudi pervertirano se pretvorila u Gulag, Goli otok, Crvene kmere, kulturnu revoluciju… Još gore, ovo je dovelo do gotovo potpunog poraza ideje socijalne pravde. I sveta u kom sad živimo. Apsolutna vladavina kapitala, urušavanje svih radničkih i socijalnih prava, užasno osiromašenje ogromnog broja ljudi i moderno robovlasništvo kroz prekarni rad miliona – sve je to naša svakodnevnica. Nova pobuna i nova borba za drugačiji i znatno bolji svet je pred nama. To zaslužuju poniženi i uvređeni ljudi. Niko o njima ne piše tako dobro kao Rohinton Mistri.
Sredina je osamdesetih u velikom primorskom gradu u Indiji. U njemu živi mlada udovica Dina, žena koja se pobunila protiv okoštalih društvenih normi. U taj grad dolaze Išvar i Om, krojači koji beže od užasa kastinskog nasilja. Njima se pridružuje student Manek, rastrzan između traženja svog puta i roditeljskih želja. Životni put ovih četvoro ljudi će se sastaviti i dovesti do promena koje će odrediti njihove sudbine.
Stvaralaštvo Rohintona Mistrija najčešće porede sa Dikensovim delima. I zaista, te sličnosti su očevidne. Od epskog zamaha, ovaj roman se proteže na skoro osamsto strana i opisuje preko deset godina života junaka, maestralnog stila, pa sve do predstave užasnog siromaštva i borbe da se iz tog siromaštva nekako izvuče. Najbitnije, gotovo identična je ljubav prema junacima. Mistri zajedno sa njima pati, on istinski razume njihove muke, čak i njihove promašaje i zablude. Ono što je ključna razlika je predstava sveta. Kod Mistrija nema deus ex machine, nema ni pravde. Tek ne srećnog kraja. Ovaj svet je mesto užasa, nepravde i zla koji slobodno haraju, ublažene jedino dobrotom pojedinaca i njihovom željom da poprave svet u kom žive. Kakav je i sam život: „Vreme je uzica kojom se naš život vezuje u pakete godina i meseci. Ili gumena traka rastegnuta kako poželimo. Vreme ume da bude lepa mašna u kosi devojčice. Ili bore na tvom licu, da ti ukrade rumen mladosti i kosu. (…) Ali na kraju, vreme ti je omča oko vrata, i polako steže.“
Rohinton Mistri, jedan od najznačajnijih savremenih kanadskih književnih stvaralaca, je rođen u Bombaju. Završava studije matematike i ekonomije, posle kojih se seli u Kanadu. Docnije će završiti i studije engleskog jezika i filozofije. Debituje kao pripovedač 1987. godine. Do sada je objavio tri zbirke priče i romane „Tako dugo putovanje“ (Magnet, 2004), „Porodične stvari“ (Narodna knjiga, 2004) i „Osetljiva ravnoteža“. Za svoje književno stvaralaštvo je zadobio jednodušne pohvale kritike i publike. Takođe, dobitnik je i niza književnih priznanja, među kojima je i Gilerova nagrada. Trenutno živi u Torontu.
„Priče o nesreći nisu zabavne kada smo mi glavni junaci“, govori jedan od junaka ovog romana. I zaista te priče nisu zabavne. Rohinton Mistri predstavlja uzavreli svet Indije kao mesto užasne nepravde, gotovo nepojmljivog tlačenja drugih ljudskih bića. Svet je to u kom bogati imaju sva prava, a siromasi nikakva. I svet u kom vlast štiti jedino prava bogatih, u isto vreme neprestano govoreći kako је onа tu da zaštiti prava nemoćnih i ugroženih. Tako, evo samo jednog primera, ta vlast ruši kuće sirotih ljudi pod parolom: „Hrana gladnima! Domovi beskućnicima!“ Taj svet Rohinton Mistri predstavlja u svoj svojoj grozoti, nepogrešivo precizno i bez milosti prema tlačiteljima. Najbitnije, bez ganutljivosti i sentimentalnosti. Baš kao što te ganutljivosti nema ni kod junaka ovog romana. Oni su tu gde su, svesni su užasnih nepravdi, ali se ne prepuštaju očaju. Njihov život je borba, koja se neretko završava porazom, ali ipak borba do poslednjeg atoma snage. I pokušaj da se pronađe ona naslovna osetljiva ravnoteža: „Šta može čovek da radi pod takvim okolnostima? Da ih prihvati i da ide dalje. Molim te da nikada ne zaboraviš, tajna opstanka je u prihvatanju promene i prilagođavanju. (…) Moraš da održiš tu osetljivu ravnotežu između nade i očaja.“

Naslov: Osetljiva ravnoteža
Autor: Rohinton Mistri (1952-)
Preveo: Nikola Pajvančić
Izdavač: Laguna, Beograd, 2011
Strana: 766

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s