Pričati o veri, da se ne govori tek o pokušajima da se ona analizira i razumno raščlani, krajnje je težak zadatak. Na prvom mestu, taj pokušaj je jedan od najvećih tabua. Iako to možda na prvi pogled ne deluje tako, svaka, pa čak i potpuno bezazlena analiza nečijih uverenja, može dovesti do povređivanja ljudi koji u to veruju. Primera radi, takav slučaj je sa prorokom Muhamedom. Po predanjima, i to islamskim, Muhamed je u brak sa čuvenom Ajšom ušao kada je ona imala jedanaest godina. U današnjem vremenu je to apsolutno nedozvoljena i stroga kažnjiva stvar. Ukoliko pomenete ovaj podatak bilo kom muslimanu, to će sasvim sigurno izazvati njegov bes. Muhamed je za muslimane božji poslanik, čovek bez mane i greha. Isti slučaj je i sa, da pređemo sad malo na naš teren, kraljem Milutinom i njegovom suprugom Simonidom. Ona se za Milutina udaje u osmoj godini, a već u dvanaestoj, trenutku u kom se u tom vremenu označava punoletnost, biva odbačena zato što je „nerotkinja“. Ako je verovati Nikiforu Grigoru, vizantijskim istoričaru i teologu, Milutin je napastvovao Simonidu kada je ona imala osam godina. I tu već nastupa problem. Milutin je od strane pravoslavne crkve proglašen za sveca. Kako pomiriti Milutinovu očevidnu pedofiliju sa njegovim svetačkim „statusom“? Nikako. To je, prosto, nemoguć zadatak. I tu dolazi ona priča sa početka teksta. Veru je nemoguće racionalno analizirati, suštinski: ukoliko bi se ona racionalno razlučila od nje ne bi ostalo ništa. Pokušajte, primera radi, da racionalno razložite hrišćansko učenje. Bezgrešno začeće, bogočovek koji umire i vaskrsava, sveti duh koji obdaruje ljude umećem da govore brojnim jezicima – samo je manji deo hrišćanskog učenja. Onog kog bi u slučaju da ga racionalno gledamo izazvalo samo naše odmahivanje rukom. Naravno, ono nije jedino. I nije vezano samo za religiju. Ideologija je slična. Danas možda deluje smešno da je neko fanatično verovao Hitleru. Manijak koji lupeta gluposti, i to u potpunom bunilu – otprilike tako nam Hitler danas izgleda. A pre sedamdeset godina milioni ljudi su verovali da je on najmudriji čovek na svetu, spasitelj i mesija, toliko da su ginuli za njega. Setite se Gebelsa koji je pobio celu svoju porodicu, posle i sebe, zato što nije mogao da živi u svetu u kom nema Hitlera. Ili da uzmemo kao primer Džima Džounsa, osnivača sekte „Hram naroda“, koji je u smrti odveo hiljadu ljudi. I to ljudi koji su dobrovoljno pristali na smrt samo zato što im je to tako rekao. Može li se to racionalno objasniti? Verovatno ne. Opet je vera u pitanju, ona koja se ne obazire na razum. Sjajnu priču o takvoj jednoj veri, ništa manje i njenoj zloupotrebi, nam donosi Vilijem Somerset Mom.
Početak je dvadesetog veka u Parizu. U njemu boravi Margereta, učenica slikarske škole. Njoj u posetu dolazi verenik Artur Bardon. Sticajem okolnosti ovaj mladi par upoznaje čudnovatog Engleza Olivera Hadoa, čoveka koji okolinu zasenjuje pričama o okultnom i onostranom, ali i podjednako šokira svojom ekscentričnošću. Prvobitno Margaretino gađanje spram Hadoa vremenom će se pretvoriti u poprilično čudnu, ali i neverovatno jaku privlačnost. Sve dok se ona ne reši da napusti svog verenika i pođe za Hadoom. Zašto je to učinila, još više kakve će posledice ta privlačnost doneti, otkriva nam Mom u ovom romanu.
Prvo o predistoriji romana. Lik Olivera Hadoa je inspirisan likom čuvenog Alistera Kroulija. Mom ga u romanu „Volšebnik“ ne štedi, naprotiv, čini se da on pokušava da predstavi šta se to zapravo nalazi iza Kroulijeve harizmatičnosti. Razume se, to je izazvalo silni Kroulijev gnev, kao i kasnije nesporazume sa Momom. To je i najveća vrednost romana. Momova bespoštedna iskrenost u predstavljanju zla sjedinjena je sa dubokom psihološkom pronicljivošću. Upravo ova sjajna psihološka karakterizacija junaka nadomešćuje mane romana. To je najpre kitnjasti stil, svojstven tadašnjem vremenu, ali i poprilična arteficijalnost u govoru junaka. On lepo zvuči kada je ispisan, ali nikako ne možete da zamislite da tako stvarni ljudi govore. Ipak, i pored ovih mana Mom je napisao izuzetno zanimljiv, uzbudljiv i književno vredan roman.
Vilijem Somerset Mom, jedan od najznačajnijih britanskih književnih stvaralaca dvadesetog veka, je rođen u Parizu. Nakon završenih studija medicine posvećuje se književnom radu. Najveću slavu u prvom delu karijere je doživeo kao dramski pisac. Kasnije slede romani koji mu donose brojna priznanja i veliku čitanost. Najpoznatiji su „Oštrica brijača“ i „Ljudski okovi“. Dobar deo Momovih dela je doživeo filmske adaptacije, među njima je i roman „Volšebnik“ (kurioziteta radi, jedan od glavnih glumaca u ovom filmu je tada čuveni, sada gotovo zaboravljeni nemački glumac srpskog porekla Ivan Petrović).
„Rekao sam sebi da se duboko u svima nama nalazi jedan deo, deo daleke prošlosti, preživeli ostatak onog sujeverja od kojeg nam očevu behu kod očiju slepi“, piše Mom u ovom romanu. Priča o upravo tom ostatku sujeverja, našoj potrebi da verujemo u nešto što izmiče izvan granica našeg razuma, u središtu je ovog romana. Mom to pokazuje kroz lik Margarete. Njeno prvobitno odbijanje reči i ideja Olivera Hadoa je razumni otklon od suludih ideja. Ipak, kako to ludilo počinje da je opčinjava, tako što joj daje životni smisao i ništa manje da se „pokazuje“ kao magično, donoseći u isto vreme izbavljenje iz nekad dosadne, neretko i mučne svakodnevnice, Margareta počinje da veruje u ono što joj se pre činilo kao potpuna ludost. Taj put vere koji potire razume, koji se uzgred nikad ne završava dobro, Mom je opisao na izuzetan način. Baš kao što je uspeo da prikaže grotlo zla u svoj svojoj grozoti. Šta stoji iza proroka, verskih vođa, mesija, čudotvoraca, velikih lidera i harizmatika Mom sjajno pokazuje u „Volšebniku“. Isto tako i šta stoji iza magičnog i onostranog: „Magija ipak nije ništa više od umeća svesnog korišćenja nevidljivih sredstava zarad stvaranja vidljivih efekata. Volja, ljubav i mašta magične su moći koje ima svako: i ko god sazna kako da ih u sebi najdublje razvije, postaje volšebnik. Magija ima samo jednu dogmu, naime, da ono viđeno postane mera onog neviđenog.“
Naslov: Volšebnik
Autor: Vilijem Somerset Mom (1874-1965)
Preveo: Miroslav Alaga-Bogdanović
Izdavač: Filip Višnjić, Beograd, 2016
Strana: 214
Čitaonica, mesto za dobre knjige 