Pada Avala – Biljana Jovanović

Jedan od zahteva, ili je možda bolje reći – težnji, pokreta „Me Too“ je i podjednaka zastupljenost žena u svim sferama društvenog života. Mi ćemo se ovde fokusirati samo na umetnost, i to preko pogleda na velika književna priznanja. A najveće je, svakako, Nobelova nagrada za književnost. Iako je u poslednjim godinama prisutna svojevrsna tendencija nagrađivanja što većeg broja ženskih autora (na ovom mestu je pisano o skorašnjim dobitnicama Nobelove nagrade: Toni Morison, Elfride Jelinek, Doris Lesing, Herti Miler, Alis Manro, Svetlani Aleksijevič i Olgi Tokarčuk) njihov broj u ukupnom skoru nagrađenih je skoro minoran. Ili još preciznije: Nobelovu nagrada je do sada dobilo samo dvanaest žena i preko sto muškaraca. Dakle, samo deset posto žena. Situacija je još gora na našoj književnoj sceni. NIN-ovu nagradu je do sada dobilo samo pet žena, a ona je dodeljena šezdeset i pet puta. Ove brojke bi možda pile vodu u nekom prošlom vremenu, onda kada je broj spisateljica bio izuzetno mali, ali sada kada su muški i ženski autori gotovo izjednačeni, to postaje izuzetno čudno. U čemu je zapravo stvar? Jedan od mogućih odgovora je fokus na „muške“ teme, pogotovo u društvima opterećenim velikim nacionalnim i inim temama. Ono što se nagrađuje i ulazi u nacionalni kanon je uglavnom ono što je posvećeno tim temama. Iskustvo svakodnevnog, običnog života, još više posledice koje te „velike“ teme ostavljaju na živote, pogotovo živote žena, su tragično zanemareni. Iako ćemo ovde gotovo sigurno podleći generalizaciji, „ženska“ književnost se više fokusira na te teme. Možda je to najvidljivije u stvaralaštvu Svetlane Aleksijevič i njenom pristupu ratu. Ona umesto priče o velikim strategijama, bitkama, brojevima i oružju fokus stavlja na male, gotovo intimne priče ljudi koji su osetili nesreću na sopstvenoj koži. Isti slučaj je i sa skoro svim nabrojanim spisateljicama. Duboka svesnost o tragičnoj zapostavljenosti ženskog iskustva u dosadašnjoj književnosti rezultirala je težnjom da se o upravo tom iskustvu piše. Umesto objekta, žena tako u novijoj literaturi napokon postaje subjekat. Njen svet i još više pogled na svet koji je oko nje tako dobija svoje mesto u literaturi. Takvu vrstu preokreta u našoj književnosti donosi stvaralaštvo Svetlane Velmar-Janković, Dubravke Ugrešić, Milice Mićić Dimovske, ali i autorki mlađe generacije kao što su Mirjana Novaković ili Mirjana Mitrović. Ipak, nećemo pogrešiti ako kažemo da je svima njima utrla put Biljana Jovanović.
U središtu romana „Pada Avala“ nalazi se lik Jelene Belovuk. Prateći priču o njenom sazrevanju i životnim nedaćama, Biljana Jovanović stvara portret buntovnice, u ovom slučaju buntovnice sa razlogom, koja želi da pronađe svoje mesto u novom svetu. Taj novi svet su sedamdesete, vreme novog talasa, ali i sve većeg ženskog oslobođenja. Jelena Belovuk u sebi mora da pomiri očekivanja okoline, ponajviše izražene u likovima njenih srodnica, norme tadašnjeg društva, ali i želju za potpunom slobodom.
Nastao u burnim sedamdesetim, vremenu velikih društvenih i umetničkih previranja, roman „Pada Avala“, može se sasvim sigurno reći, uzima ono što je najbolje od tog vremena, ali i to nadograđuje. Pre svega je to smelost u narativnim strategijama. Biljana Jovanović neprestano prepliće nepouzdane, fiktivne i samo naizgled objektivne pripovedače. Suštinski, priča u čijem se središtu nalazi jedan lik biva ispripovedana iz nekoliko uglova, ali svi ti „uglovi“ su krajnji nepouzdani i neretko potpuno pogrešni. Podjednako, besmisleni. Kako sama Biljana Jovanović govori: „Iz središta sveta čuje se primedba savesnih logičara: ‘Ova poslednja rečenica je besmislena.’ Ali, nevolja je u sledećem: opovrgnuti tu rečenicu, jednako je besmislena rabota.“ Ipak, iza te igre krije se užas jednog života koji je zadobio izuzetno predstavljanje: „(…) ovde se vreme ne meri spravama već belinom zidova, šarama po metalnim stolovima i na previsokim metalnim krevetima, odblescima na staklima, rešetkama, zato ne znam tačno koje je doba dana… gori taj prokleti neon gotovo stalno. Urezujemo crtice, znakove, rezbarimo metal… delatnost ludaka…“
Biljana Jovanović je rođena u Beogradu. Završila je studije filozofije. Debituje sa zbirkom pesama „Čuvar“ (1977). Pojava njenog prvog romana „Pada Avala“ izaziva pravu buru na tadašnjoj beogradskoj književnoj sceni. Slede romani „Psi i ostali“ i „Duša jedinica moja“, kao i nekoliko drama i knjiga prepiski. Istaknuti je mirovni aktivista tokom ratova devedesetih i dosledni borac protiv nacionalizma svih zaraćenih strana. Preminula je 1996. u Ljubljani. Srpsko književno društvo je u znak sećanja na njen književni rad ustanovilo nagradu „Biljana Jovanović“.
Iako je nastao sada već davne 1978. godine, roman „Pada Avala“ i danas ostavlja utisak neverovatne svežine. Štaviše, da ga neko danas uzme u ruke ne znajući za vreme njegovog nastanka, sasvim sigurno bi pomislio da je ovaj roman nastao u skorašnjem vremenu. Hrabrost Biljane Jovanović da se uhvati u koštac sa nimalo jednostavnim temama, i to na način koji se ne obazire na društvene i moralne konvencije, u ovom romanu je neverovatna. Ipak, i ono je što je najbitnije, Biljana Jovanović u ovom romanu predstavlja pogled na svet žene u kom ona konačno dobija svoj glas. Ovde više nije reč o onome šta se očekuje od žene, već šta žena zapravo želi, šta zapravo oseća i najbitnije – šta žena zaista želi da učini od svog života. Što je i suština priče o ženskom iskustvu u istoriji literature. To nije priča o nekakvom reciprocitetu, jednakom broju nagrađenih ili vrednovanih dela po polu autora, to je iskanje da žena napokon dobije priliku da ispriča svoju priču. Sve to Biljana Jovanović uspeva u ovom prevratničkom delu, romanu koji zaslužuje istinsko divljenje.

Naslov: Pada Avala
Autor: Biljana Jovanović (1953-1996)
Izdavač: Lom, Beograd, 2016
Strana: 168

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s