Jedno od najvećih očekivanja od nauke, ili barem očekivanje najvećeg dela ljudi, je da ona bude objektivna. I tu već nastupa problem. Šta je zapravo objektivnost? Možda je najbolje reći da je to odsustvo predrasuda u naučnom radu. Primera radi, naučnik koji se bavi evolucijom, ako bismo ovo doslovno shvatali, bi podjednako morao da uzme u obzir i Darvinovu teoriju i ideje kreacionista. Suštinski, da u istu ravan stavi naučno potvrđenu teoriju i religijska uverenja. Što je, da se ne lažemo, nemoguća stvar. Ili da navedemo još jedan primer, znatno aktuelniji. Ako bismo ovako posmatrali nauku, u isti koš bi bile stavljene naučne studije o vakcinama i naklapanja antivakcinera o čipovima, harpovima i ostalim čudima i pokorama. Takva naučna objektivnost je naprosto nemoguća. Kao što je i nemoguće iz naučnog istraživača izbrisati sva njegova ubeđenja i predrasude. Šta je onda naučna objektivnost i postoji li ona uopšte? Ako je shvatamo kao apsolut, ona je nemoguća. Još tačnije, potpuna naučna objektivnost je nemoguća stvar. Ipak, ono što je moguće i ono što nauku istinski čini naukom je pokušaj naučnog istraživača da što više bude objektivan. To je na prvom mestu odbacivanje nenaučnih stavova i budalaština. Primera radi, ako uzmemo da je to proučavanje istorije ovih prostora, teorije o Srbima narodu najstarijem odmah moraju biti odbačene. Ili analizirane kao što to briljantno čini Radivoj Radić u svojim knjigama. Isto tako, ako uzmemo isti primer, naučnik koji se bavi istorijom Srbije bi tu istoriju morao da posmatra kao neutralni posmatrač i da svoje istraživanje bazira isključivo na istorijskim dokazima. Ukoliko to on ne učini, nauka će se pretvoriti u patriotski panegirik. Najbolje se to vidi na primerima istoričara Pante Srećkovića i Ilariona Ruvirca, o kojima je na ovom mestu već pisano. Naravno, ovo ne znači da u naučnom radu nema mesta za moral, pogotovo onda kada se piše o „opasnim” temama. Pisati „objektivno“ o holokaustu je nemoguće. Ako bi se tako pisalo, u istu ravan bi bilo stavljeno stradanje nevinih i monstruozne teorije njihovih dželata. Ista priča je i sa religijskim uverenjima. Pisati, recimo, o islamu, što je i naša tema, je nemoguće bez pokretanja škakljivih tema kao što su džihad ili nazadnjaštvo, neretko i potpuna monstuoznost, u odnosu prema ženama i homoseksualcima. Kamenovanje ili bacanje sa zgrada homoseksualaca koje se na nesreću dešava i danas nikako ne možemo opravdati nekakvom običajnošću i religijskim uverenjima. To je, jednostavno, monstruoznost. Kao što je i terorizam potpuna monstruoznost. Ali ako bismo ceo islam gledali samo kroz prizmu ovih neprihvatljivih stvari ništa ne bismo postigli. To nam najbolje pokazuje izvrsna „Oksfordska istorija islama”.
Pod vođstvom profesora Džona L. Espozita okupljen je tim od petnaest sasvim sigurno najistaknutijih islamologa današnjice. Svako od njih je dobio po jednu temu za obradu. Tako se pred čitaocima ove knjige nižu studije o nastanku islama, verskim osnovima ove religije, islamskoj teologiji i filozofiji, nauci i tehnologiji, odnosu hrišćanstva i islama… Pred nama je i iscrpna istorija islama od njegovog nastanka, prodora na Arabijsko poluostrvo, nastanka halifata, docnijih islamskih kraljevstava, ali i Osmanskog carstva. Na kraju nas čeka istorija islama u dvadesetom veku, početak dekolonizacije, ali i sukoba između islama i sekularizma.
O islamu je do sada pisano mnogo. Sigurno su to hiljade i hiljade knjiga i naučnih studija. Ono što „Oksfordsku istorija islama” izdvaja od svih tih knjiga je pokušaj da se napravi sveobuhvatna istorija islamske civilizacije. Tome posebno pogoduje izbor autora. Svako od njih je dobio temu koju ne samo da dobro poznaje, već i temu kojoj je posvetio svoj višegodišnji naučni rad. Rezultat su sjajni odeljci, nećemo pogrešiti ako kažemo odlične sinteze svih aspekata islamske civilizacije. Za pohvalu je i izvrstan prevod Đorđa Trajkovića, kao i sjajna oprema knjige sa mnoštvom ilustracija, mapa i fotografija.
Džon L. Espozito, jedan od najznačajnijih proučavalaca islama današnjice, je rođen u Njujorku. Predavao je religijske studije na nekoliko prestižnih univerziteta. Autor je brojnih studija o istoriji islama (na srpskom je objavljena njegova knjiga “Islamska pretnja: mit ili stvarnost?”). Urednik je „Oksfordske istorije modernog islamskog sveta” i brojnih drugih dela. Osnivač je centra za muslimansko-hrišćansko razumevanja, koji pokušava da približi stavove ove dve religije.
Za razliku od svih ostalih religija, uključujući tu i preostale dve „avramovske”, islam predstavlja celoviti pogled na svet. Suštinski, islam nije samo religija, on je u isto vreme i pravni i državni sistem, moralni i običajni kodeks, specifična vrsta umetnosti, ponašanja, morala… Kao takav, islam je „totalna” religija koja zahvata celokupno ljudsko postajanje, i to tako što određuje pravila za to postojanje. Samim tim, priča o islamu nije samo priča o veri i obrednosti, to je priča o celoj jednoj civilizaciji. Shvatajući to vrlo dobro, autori ove studije svaki od segmenata islamske civilizacije obrađuju iscrpno. Najbitnije od svega, u svim tim segmentima oni teže naučnoj objektivnosti. Suština islama nije predstavljena isključivo kroz kontroverznost pojedinih islamskih učenja ili kroz prizmu civilizacijskog ili verskog sukoba islama sa drugim religijama već kroz pokušaj da se detaljno prouči svaki segment islamskog učenja, života ili istorije. Rezultat je knjiga koja je nezaobilazno štivo za svakog čoveka koji želi da na najbolji način prouči islam, ali i, što je podjednako bitno, knjiga koja pokušava da odgonetne kakva je budućnost ove religije: „Ključno pitanje je odnos tradicije prema modernizmu ili postmodernizmu. Da li islamizacija ili ponovna islamizacija treba da se zasniva na obnovi ili reformaciji, na ponovnoj primeni klasičnog islamskog učenja ili na obnovi islamske misli koja inspiraciju nalazi u prošlosti, ali daje nove odgovore na izazove i konkretne probleme sveta koji se brzo menja?“
Naslov: Oksfordska istorija islama
Priredio: Džon L. Espozito (1940-)
Preveo: Đorđe Trajković
Izdavač: Clio, Beograd, 2016
Strana: 867
Čitaonica, mesto za dobre knjige 