Rekvijem za snove – Hjubert Selbi

Ma koliko to možda zvučalo čudno, ono što čoveka izdvaja od svih ostalih bića je podjednako i naš razum i naša nerazumnost. Ako uzmemo da je ono što određuje ponašanje svih životinjskih vrsta instinktivnost, ljudska vrsta je u preimućstvu zato što svoje instikte ne samo da može da izmeni, već i da ih u potpunosti anulira. Tako se jedan unapred određeni, mada je bolje reći stečeni obrazac koriguje. Isti slučaj je i sa našim razumom. Odstupanje od zdravog razuma je donelo silne dobrobiti u istoriji naše civilizacije. Najpre, ta „nerazumnost“ je dovela do umetnosti. Ništa manje i do napretka. Da je, recimo, Mihajlo Pupin, uzećemo najbanalniji primer, sledio „razum“ ili ono što se činilo razumnim u njegovom okruženju, on bi bio još jedan vojvođanski čuvar krava, a ne veliki pronalazač. Ista stvar je i sa herojstvom. Da se u potpunosti držimo razuma, heroji ne bi postojali. Naravno, to je samo jedna strana. Na onoj drugoj leži nerazumnost koja donosi zlo. Da uzmemo samo jedan primer. Nerazumnost je dovela do silnih istrebljenja i ratova, i to kao posledicu nerazumnih shvatanja da je jedna rasa, vera ili nacija bolja od druge. Kako god bilo, čovek od svojih prapočetaka ima potrebu za iskorakom iz stvarnosti, ništa manje i za iskorakom iz sopstvene racionalnosti. Najveća je svakako vera u boga. Jedini problem je u tome šta je ta vera najčešće dovodila do silnih ratova, pustošenja i progona. Ništa manje i do korišćenja vere kao sredstva za zatupljivanje najširih masa. To zatupljivanje, pokušaj bega od svakodnevnice, ništa manje i od razuma je i naša tema. Još tačnije, to je upotreba droga. Njene tragove pronalazimo u svim starim civilizacijama. Negde je ona bila upotrebljavana kao deo religioznih obreda (kakav je bio slučaj kod starih Grka ili indijanskih plemena). Neretko je ona bilo oružje. Tako su najopakiji Vikinzi bili oni koji su pre borbi uzimali psihoaktivne supstance. Isti slučaj je i sa čuvenim asasinima koji su pre odlazaka na zadatke uzimali hašiš. Droga je bila i medicinsko sredstvo. Najpoznatiji su primeri Frojda koji je eksperimentisao sa kokainom, ali i Virdžinije Vulf koja je marihuanu koristila kao sredstvo da ublaži migrene. Isti slučaj je i sa Bulgakovom koji je svoje zavisničko iskustvo predočio u zbirci „Beleške mladog lekara“. Ipak, droga je najčešće bila, a i danas je, svojevrsni eskapizam od stvarnosti. To je, razume se, ostavilo veliki trag u književnosti. Od čuvenog dela „Ispovesti jednog uživaoca opijuma“ Tomasa de Kvinsija pa sve do „Paranoje u Las Vegasu“ Hantera Tompsona, literatura pripoveda o tim pokušajima bega. Najčešće potpuno nesrećnim. Nema boljeg dokaza za od romana „Rekvijem za snove“.
U njujorškoj kvartu Bruklin živi mladi Hari Goldfarb. Nenaviknut na bilo kakav posao, izgubljen za svaku budućnost, Hari se okreće drogi. U tome mu se pridružuju najbolji prijatelj Tajron i devojka Marion. Iznenadna poslovna ideja o preprodaji čistog heroina ovoј družini će doneti nadu, silne životne preokrete i snove, ali i težak pad. Isti slučaj je i Harijevom majkom Sarom. Usamljenoj udovici, kojoj su od života preostali samo besomučno gledanje televizije i sporadične trač partije sa komšilukom, stiže poziv za učešće u televizijskoj emisiji. Još jedna je to nada koja će se pretvoriti u poraz.
Ono što sasvim sigurno predstavlja najveću književnu vrednost ovog romana je u njegova u isto vreme i čudnovata i izuzetna forma. Za Selbija je život jedinstvena celina, pa takva mora biti i forma. Tako u ovom romanu ne postoji granica između događaja koji se zbivaju junacima, njihovih misli i dijaloga. Nećemo pogrešiti ako je kažemo da je to vrtlog, najčešće kilometarskih pasusa, koji vas uvlači u sebe ne puštajući vas napolje sve do poslednje stranice romana. Selbi je napisao malo je reći sjajan roman, knjigu koja nas potpuno obuzima, ali i knjigu koja će promeniti svakog od nas.
Hjubert Selbi, jedan od najznačajnijih američkih književnih stvaralaca druge polovine dvadesetog veka, rođen je u Bruklinu. Napustio je školu sa petnaest godina i postao mornar. Ali to nije dugo trajalo. Dijagnostikovana mu je tuberkuloza, koja je ostavila trajne posledice. Izdržava se radeći kao fizički radnik do objave prvog romana „Poslednje skretanje za Bruklin“ (Laguna, 2012). Ovaj roman je izazvao pravu senzaciju. Dok jedni Selbija smatraju za potpunog genija, drugi ovo delo posmatraju kao krajnju opscenost i uvredu javnog morala, toliko da je njegova štampa zabranjena u nekoliko zemalja. Sledi niz romana, zbirki priči i filmskih scenarija. Sa Darenom Aronofskim je napisao scenario za film „Rekvijem za snove“, adaptaciju svog najpoznatijeg romana. Preminuo je 2004. godine.
„(…) lepota je samo na površini kože, ali zato ružnoća pušta koren do kostiju (…)“, piše Selbi u ovom romanu. Tu ružnoću, koja je bila kamen spoticanja za Selbijeve oponente, on opisuje bez milosti. Selbi ne ulepšava stvarnost, naprotiv, on je predstavlja u svoj svojoj ružnoći i užasu. Spas iz tog užasa junaci ovog romana pronalaze u njenom odbacivanju. Svejedno da li je to droga ili zavisnost od gledanja televizije, Selbijevi junaci traže što lakši izlaz iz potpunog životnog bezizlaza. Snovi su to, kao što je uostalom i čuveni „američki san“ kog Selbi pokušava da raskrinka, koji nas odvlače od stvarnosti. Taj otklon, ipak, uvek ispostavi cenu na kraju odvodeći nas u potpunu propast. Još goru i još težu zato što je raj preko snova gotovo bio dosegnut. Ti snovi, u slučaju ovog veličanstvenog romana – droga, u „Rekvijemu za snove“ su zadobili izuzetno predstavljanje: „(…) i svi su se osećali dobro, čoveče, stvarno dobro, kao da su ih na sudu oslobodili optužnice za ubistvo, kao da su se popeli na Mont Everest ili se umorili od skokova s padobranom ili lebdenja u vazduhu, kao da su ptice, da, kao da se podižu uvis i lebde na vazdušnim strujama kao velike jebene ptice, čoveče… da… kao da ih je neko iznenada pustio napolje, kao da su odjednom slobodni… slobodni…“

Naslov: Rekvijem za snove
Autor: Hjubert Selbi (1928-2004)
Preveo: Đorđe Tomić
Izdavač: Laguna, Beograd, 2020
Strana: 300

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s