Podzemna železnica – Kolson Vajthed

Jedna od najbolje urađenih muzejskih postavki, verovatno u isto vreme i najpotresnijih, sasvim sigurno je Dvorana imena u jerusalimskom Jad Vašemu. Odgovor na pitanje zašto je to tako leži pre svega u njenom sadržaju. Nisu to ni vizuelni efekti, nije to ni čudesno izgrađena zgrada ili raritet izloženih predmeta. Naprotiv. Postavka Dvorane imena je krajnje jednostavna. To su četiri i po miliona imena. I to imena ljudi nastradalih u holokaustu. Tu su i njihove fotografije, kao i kratka svedočenja o njihovom stradanju i životu. I ništa više, a opet sve. Pred vama su četiri i po miliona zauvek nestalih života. Istih kao vaših. Ogromna, gotovo nezamisliva tragedija. I to ona koju nikako ne možete pojmiti sve dok se lično ne susretnete sa njom, a Dvorana imena vam pruža tu priliku. Istorija kao nauka to iskustvo ne daje. Šest miliona ljudi ubijenih u holokaustu je užasna brojka, ali ništa drugo sem brojke. Isti slučaj i sa svim ljudima koji su nastradali u užasnim tragedijama. Najbolje je to izraženo u misli koja se pripisuje Staljinu: „Smrt jednog čoveka je tragedija, smrt miliona je statistika“. Najgore od svega, tu nije kraj. To pretvaranje žrtava u statistiku prati mnogo strašnija stvar. U pitanju je naše znanje o stradanju. Ako su žrtve samo statistika smrti, dželati i ubice su itekako poznati. Primera radi, ogroman broj ljudi zna ko je bio Hitler. I ne samo to. O Hitlerovom životu će ti ljudi znati baš svaku pojedinost, uključujući tu i najveće gluposti. Isto tako, većina zna i ko su bili Himler, Gering, Himler i ostala nacistička gamad. Zato, i u isto vreme, ogromna većina neće znati baš nijedno ime žrtve holokausta. Ne razlikuju se tu ni ostale žrtve. Koliko je to samo bestidno. Ništa manje, kolika je to samo pobeda zlikovaca. Iako će svako normalno ljudsko biće osuditi zla koja su oni počinili, jedino će njihova imena ostati upamćena, a imena njihovih žrtava će zauvek ostati zaboravljena. Ništa je to drugo do druga smrt. Baš zbog toga su muzejske postavke kao što su Dvorana imena toliko bitne, baš kao i svi drugi pokušaji da se žrtve ne zaborave. Govoriti i pisati o zločincima je, razume se, neminovnost, ali ta neminovnost nikako ne mora da dovede do toga da žrtve odu u potpuni zapećak istorije. Izuzetan doprinos tome daje literatura. Sjajan primer za to je roman Kolsona Vajtheda.
Sredina je devetnaestog veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednje su godine pred izbijanje Američkog građanskog rata i potpunog ukidanja ropstva. Razume se, o svemu tome još uvek niko ne misli. Pogotovo to ne čini Kori, robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Njen sadašnji život je samo beskrajni strah, besomučni rad i silna zlostavljanja. Uostalom, takav će joj život biti sve dok je u bliskoj budućnosti takav život ne satre. Sve to menja dolazak mladog roba Cezara na plantažu. Željan slobode, on predlaže Kori beg. I on se zaista i odigrava. Ali tu tek dolaze nevolje. Treba izbeći silne zamke, ubilačku belačku mržnju, ali i pobeći od Ridžveja, zloglasnog goniča robova koji se Kori i Cezaru nalazi za petama.
Odmah na početku, Kolson Vajthed je napisao remek-delo bez premca. Kombinujući istorijske zapise, rekonstrukcija vremena ropstva je urađena izuzetno, sa nenadmašnom imaginacijom i silinom pripovedanja, ovaj roman predstavlja delo kakvom je teško pronaći pandan. Ono što je posebno bitno, Kolson Vajthed predstavlja ropstvo u svoj svojoj surovosti, suprotstavljajući se sada već uvreženim pokušajima sentimentalnog predstavljanja juga Amerika, čiji je začetnik roman „Prohujalo sa vihorom“. Pred nama je nezamislivo zlo, užasavajuće u svojoj razornosti i snazi (Vajthed ga predstavlja rečima: „Kad toliko ostariš, isto ti je imao devedeset osam ili sto osam. Svet nema šta više da ti pokaže osim najnovijeg otelovljenja okrutnosti.“) kojem jedino može da se sukobi želja za izbavljenjem, slobodom, nekim boljim životom. Tu želju Vajthed predstavlja kroz nenadmašni lik Kori, žene kojoj je oduzeta ljudskost: „Svi su ljudi jednaki stvoreni sem ako ne odlučimo da nisi čovek“. Kora je na putu da tu ljudskost povrati.
Kolson Vajthed, jedan do najznačajnijih savremenih američkih književnih stvaralaca, rođen je u Njujorku. Posle završenih studija na Harvardu posvećuje se novinarskom radu. Objavio je sedam romana i dve knjige publicistike, koje su zadobile jednodušne pohvale kritike i veliku čitanost. Za roman „Podzemna železnica“ dobio je dva najznačajnija američka književna priznanja Nacionalnu književnu i Pulicerovu nagradu. Još jednu Pulicerovu nagradu dobio je za roman „Momci iz Nikla“ (Laguna, 2020), što je pošlo za rukom samo trojici pisaca. Predavao je na nizu prestižnih univerziteta, a trenutno je kolumnista „Njujork tajmsa“.
„Evo šta je pravi Veliki duh, božanska nit što povezuje sva ljudska nastojanja – ako možeš da zadržiš nešto, tvoje je. Tvoje vlasništvo, bilo rob bilo kontinent“, piše Kolson Vajthed u ovoj knjizi opisujući srž ropstva. Kako je to ostvareno? Suštinski, kako je bilo moguće da skoro četiri stotine godina jedni ljudi druge ljude ponižavaju, bičuju, spaljuju, siluju, užasavajuće zlostavljaju? Jednostavno, žrtve za dželate nisu bili ljudi. To su bili crnci. Oni ne samo da nisu bili ljudi, oni su čak izgubili i svaku individualnost. Oni su bili isključivo brojevi. I to preko četiri miliona brojeva. Iz te statističke anonimnosti Kolson Vajthed izvlači njihovu ljudskost, pričajući užasavajuću povest o neverovatnim tlačenjima koje su milioni trpeli. U isto vreme to je izuzetno napisana priča o povratku ljudskosti, žudnji za slobodom koja od nas stvara ljude. I to samo ako odbijemo da budemo zveri: „Svet je možda zao, ali ljudi to ne moraju da budu, mogu da odbiju.“

Naslov: Podzemna železnica
Autor: Kolson Vajthed (1969-)
Prevela: Dijana Radinović
Izdavač: Laguna, Beograd, 2017
Strana: 310

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s