Buda iz predgrađa – Hanif Kurejši

Čuvene, ispostaviće se i proročke Vorholove reči da ćemo svi biti poznati barem petnaest minuta svoj vrhunac su doživele u današnjici, i to najviše usled pojave društvenih mreža, ali i promene medijske paradigme. Ako bismo tražili razlog za to, jedan od glavnih bi bio nedostatak kontrole. Primera radi, u prošlosti je za objavljivanje knjige bilo potrebno proći uredničku kontrolu, nekada i rigorozan pregled teksta od strane recenzenata. Danas to funkcioniše po sasvim drugim pravilima. Svako, ali bukvalno svako može da objavi knjigu, naravno, ako sakupi dovoljno sredstava za to. Tako je, primera radi, u nekadašnjoj Jugoslaviji godišnje objavljivano najviše četrdesetak romana, dok se u današnjoj Srbiji, pet puta manjoj zemlji, svake godine objavi pet puta više romana. Isti slučaj je i sa svim drugim umetničkim granama, ali ne samo s njima. Suštinski, javni istup je postao krajnje jednostavan, i svako, da se vratimo na Vorhola, ima priliku za petnaest minuta slave. Što i nije toliko loša stvar, kako mnogi misle. Najpre, na taj način se uništava mogućnost političke i ideološke cenzure. Isto tako, nešto što bi možda ostalo neprimećeno, sada dobija mogućnost da se iskaže. Jedini je problem, što je možda i najveća muka današnjice, kako se snaći u tom mnoštvu i odabrati ono što zaista valja. Ali da se mi vratimo na stvar i da zađemo u pozadinu želje za slavom. Odakle uopšte potreba da javno istupamo, tražeći pažnju drugih, posledično i slavu? Frojd koren toga vidi u našoj potrebi za samopotvrđivanjem. Ma koliko bili sigurni u sebe, iako to suštinski nikada nismo, potrebna nam je i potvrda drugih. Još dalje odlazi psiholog Abraham Maslov stvarajući čuvenu hijerarhiju potreba, kasnije nazvanu po njegovom imenu. Na prva tri stupnja (fizološke, potrebe za sigurnošću i pripadnošću) nadovezuje se četvrta, potreba za uvažavanjem, koja je neretko i ključna. Bez uvažavanja onoga šta činimo od strane drugih, svejedno je da li je to naš privatni život ili posao kojim se bavimo, neminovno dolazi do životnih krahova i teških posledica, govori Maslov. To najbolje vidimo u sudbinama ljudi koji to uvažavanje ne dobijaju, u isto vreme žudeći za njim ili misleći da će ga dobiti preko slave. Sjajnu priču o tome ispisuje Hanif Kurejši.

U središtu romana „Buda iz predgrađa“ nalazi se lik Karima, mladića iz mešovitog braka Engleskinje i Indijca. Ne nešto preterano zainteresovan za školu (Kurejši to slikovito opisuje: „Bili smo ponosni na to što nikada nismo naučili ništa osim imena fudbalera, postava rok bendova (…) Kakvi idioti smo bili! Tako neobavešteni! Zašto nismo shvatali da sami sebe osuđujemo na to da nikada ne budemo ništa više od automehaničara?“), osuđen na tavorenje u predgrađu u kom će mu proći ceo život, Karimu je jedini san da se preseli u centar Londona i da postane slavan. Gotovo je svejedno po čemu. Prilika za to se pruža kada Karimov otac raskrsti sa starim životom i odluči da postane budistički propovednik. Prateći očev pokušaj da postane slavan, Karimov život se iz korena menja.

Ispisan kao ispovest glavnog junaka iz prvog lica, roman „Buda iz predgrađa“ pre svega pleni umećem Hanifa Kurejšija da nimalo jednostavnu priču ispripoveda iz ugla jednog tinejdžera. Opisujući porodične prilike, pre svega njen raspad, život predgrađa, ali i mondenski krug londonskih umetnika i zvezda, Kurejši nam pokazuje neverovatni književni talenat. Tu je i odlična slika društvenih i političkih previranja, što je dobrim delom ključno za razvoj junaka, baš kao i njegova biseksualnost, koju je Kurejši izuzetno predstavio: „Osećao sam se da bi mi se srce slomilo ako bih morao da biram – kao da moram da izaberem između Roling Stounsa i Bitlsa. Nisam voleo previše da razmišljam o ovoj stvari da ne bih zaključio da sam perverzan i da ću morati na neku terapiju, da primam hormone ili elektrošokove u mozak.

Hanif Kurejši, istaknuti engleski romansijer i filmski scenarista, rođen je u predgrađu Londona u mešovitoj porodici. Nakon studija otpočinje njegov književni rad. Pod pseudonimom je jedno vreme pisao pornografske romane, docnije kreće sa pisanjem filmskih scenarija. Debituje sa romanom „Buda iz predgrađa“, koji dobija prestižnu Vajtbred nagradu. Ovaj roman je zadobio svetsku slavu, a preveden je na preko dvadeset jezika. Autor je brojnih romana (dobar deo je objavljen i na srpskom u izdanju Platoa, Lagune i Booke), zbirki priča i publicističkih dela. Za svoje stvaralaštvo je zadobio niz značajnih priznanja.

„Ali, među ljudima koje sam ja poznavao, duh vremena se iskazivao kao potpuno prepuštanje i besposličenje. Nismo želeli novac. Šta će nam? Mogli smo živeti od roditelja, prijatelja ili države. A ako nam je već dosadno, a obično nam je bilo dosadno, pošto smo retko imali neku unutrašnju želju, bar ćemo se dosađivati pod uslovima koje smo sami odredili, izležavajući se na dušecima u razrušenim kućama, odbijajući da budemo u mašini“, ovako Kurešji opisuje svest ne samo glavnog junaka, već i gotovo cele njegove generacije. Život koji žive njihovi roditelji, strogo ustrojen, repetitivan do krajnjih granica, za njih je pakao. Problem nastupa kada se pobuni protiv njega. Čime tu prazninu popuniti i, još bitnije, kako zadobiti poštovanje drugih, pre svega porodice i okoline koje vas osuđuju zbog odbacivanja njihovog načina života? Rešenje za glavnog junaka romana je potraga za slavom, i to bilo kakvom. Opisujući ta lelujanja i potragu junaka za slavom za koju misli da će mu doneti samopoštovanje, Hanif Kurejši stvara izuzetnu knjigu, sjajnu sliku previranja jednog tinejdžera, ništa manje i celog društva, koje je svoj vrhunac zadobilo u današnjici.

Naslov: Buda iz predgrađa
Autor: Hanif Kurejši (1954-)
Preveo: Đorđe Tomić
Izdavač: Nova knjiga, Podgorica, 2017
Strana: 301

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s