Skandal veka – Gabrijel Garsija Markes

Gotovo svaki novi izum koji je dolazio u istoriji naše civilizacije u isto vreme je pratila bojazan za stari način života. Nekada je taj otpor bio potpuna groteska, kakvo je, recimo, bilo protivljenje Pašićevih radikala izgradnji železnice, i to pod najluđim obrazloženjima od kojih moramo da izdvojimo strahovanje da će prolazak pruge dovesti do masovnog steriliteta žena. Nekada su te bojazni zaista prouzrokovano istinskim stvarima. Tako su tokom devetnaestog veka engleski radnici, kasnije nazvani ludisti, uništavali fabričke mašine. Deluje potpuno ludo, ali zbog tih mašina, još tačnije zbog promene načina proizvodnje, mnoštvo radnika je izgubilo posao. Ipak, promene su dolazile, hteli mi to ili ne, odnoseći mnoštvo izuma, samim tim i načina života u istoriju. Takva je, što je i naša tema, danas situacija sa medijima. Sa retkim izuzecima, o njima ćemo kasnije govoriti, medijska slika je drastično promenjena. Tiraži štampanih medija, pogotovo dnevnih novina, doživeli su velike padove. U odnosu na period od pre dvadesetak godina oni su trostruko manji. Gotovo identična situacija je i sa televizijom, ali tu moramo da napravimo veliku ogradu. Nasuprot svetskom trendu smanjenja gledanosti televizijskog programa, kod nas je ta brojka stabilna. To su pre svega posledice demografske strukture stanovništva. Televiziju u najvećem broju slučajeva gledaju stariji ljudi, dok je kod mlađih to postala retka stvar. Identična stvar je i sa štampom. I tu već dolazimo do suštine. Za strmoglavi pad čitanosti i gledanosti masovni mediji optužuju internet. Delom to pije vodu. Masovni mediji su u trci sa internetom izgubili bitku, pre svega onu u brzini informacija, ništa manje i u dostupnosti, ali to je samo jedan deo slike. Onaj mnogo bitniji je šta se u tim medijima nudi, što nam mogu pokazati retki izuzeci. Jedan od njih je „Njujork tajms“. Za razliku od gotovo svih medija, „Njujork tajms“ je u poslednjim godinama ne samo očuvao tiraž, već ga i povećao. U čemu je stvar? Pre svega u sadržaju. Umesto otpuštanja novinara, skraćivanja članaka ili njihovog prilagođavanja „klikbejt“ standardima, ova medijska kuća je odlučila da ponudi duže i analitičnije članke, neretko iz pera istinskih intelektualnih i umetničkih veličina. Naprosto, napravili su sadržaj koji vredi platiti i tako osigurali svoju budućnost. Suštinski, oni su ponudili ono najbolje što je novinarstvo nekada davalo, novinarstvo koje ne samo da nas je informisalo, već i donosilo istinsko uživanje u čitanju. Nema boljeg primera za to od stvaralaštva Gabrijela Garsije Markesa.

U knjizi „Skandal veka“ sabrani su novinski tekstovi koje je Markes objavljivao tokom nekoliko decenija u izboru njegovog prijatelja i izdavača Kristobala Pera. Prateći Markesov novinski rad, mi vidimo promene piščevih interesovanja, ali i njegov životni put. Od rodne Kolumbije, preko boravka u Evropi (posebno su istaknuti pariski dani, ali i posete zemljama istočnog bloka), povratka u Južnu Ameriku i učešća u revolucionarnim promenama društvenih i političkih uređenja (najviše na Kubi), pa sve do dobijanja Nobelove nagrade i ogromne književne slave, Markes tka jedinstvenu umetničku, političku i društvenu sliku nekoliko decenija kroz brojne novinske članke.

Žanrovski raznoliki, tekstovi u ovoj knjizi pokazuju nam nenadmašni Markesov literarni talenat. Vešto se snalazeći u gotovo svim novinskim formama (od vesti, reportaža, kolumni, književnih prikaza i kritika, čak i in memoriama), Markes nam daje potpuno drugačiji pogled na svoje stvaralaštvo. Magijski realizam, gotovo glavna odrednica svih njegovih književnih dela, u ovoj knjizi je na margini ili uopšte ne postoji. Pred nama je autor duboko ukorenjen u stvarnost, svestan ograničenosti novinskog teksta, ali i njegove siline u susretu sa najdubljim društvenim i političkim previranjima. Ili kako to sam Markes u ovoj knjizi kaže: „Ukratko, mi pisci Latinske Amerike i Kariba s rukom na srcu moramo da priznamo da je stvarnost bolji pisac od nas. Naša sudbina, a možda i naša slava, počiva na tome da nastojimo da je pokorno oponašamo najbolje što umemo.“

            Gabrijel Garsija Markes, jedan od najistaknutijih književnih stvaralaca dvadesetog veka, rođen je u kolumbijskom gradu Arakataka. U toku studija posvećuje se novinarskom radu. Kasnije radi kao dopisnik iz nekoliko evropskih gradova. Početkom šezdesetih se seli u Meksiko gde će živeti do kraja života. Debitovao je 1950. godine sa knjigom „Oči plavog psa“, nakon koje sledi niz romana, zbirki priča, knjiga eseja i memoara. Svetsku slavu mu donosi roman „Sto godina samoće“, koji postaje od najtiražnijih knjiga dvadesetog veka. Dobitnik je brojnih priznanja za svoj rad, među kojima je i Nobelova nagrada za književnost 1982.

Uvek će postojati neki čovek koji će pročitati neki članak na ćošku kod apoteke i uvek će – jer u tome je draž – biti grupe građana spremnih da ga slušaju, ako ništa drugo, a ono da bi osetili demokratsko uživanje u tome da se ne slažu“, Markes ispisuje u jednom od tekstova u ovoj knjizi. To neslaganje sa stvarnošću, demokratsko uživanje u slobodi misli, predstavlja, možemo slobodno reći, Markesovu novinarsku maksimu. Uvek na strani slabijih, potlačenih, onih koji se bore sa bolji za svet, on u ovoj knjizi jasno iskazuje svoj politički stav. Ali, i na veliku sreću, ova knjiga se u tome ne iscrpljuje. Markes nam je u njoj podario mnoštvo sjajnih tekstova na brojne teme (nekada su to kriminalne hronike, nekada priče o zaboravljenim gradovima, neretko lične piščeve dogodovštine ili njegovo viđenje književnosti), koji se čitaju sa uživanjem. Suštinski, i da se vratimo na početak, Markes nam je u ovoj knjizi pokazao kako novinarstvo ne mora da bude kloaka, kakvo je ono najčešće danas, već plemenita stvar. U isto vreme ova knjiga nam daje pogled na slabije znano, ali nikako manje vredno Markesovo stvaralaštvo.

Naslov: Skandal veka i drugi tekstovi
Autor: Gabrijel Garsija Markes (1928-2014)
Prevela: Dragana Bajić
Izdavač: Laguna, Beograd, 2020
Strana: 367

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s