Črna mati zemla – Kristian Novak

„Dete je otac čoveka“, čuvene su Frojdove reči. Upravo je Frojd postavio detinjstvo kao osnov razvoja čovekove ličnosti, pogotovo u formativnim godinama, posebno naglašavajući iskustvo traume doživljene u ranoj mladosti. Amblematičan je primer jedne Frojdove pacijentkinje koja je doživljavala burne reakcije, nekada i frasove u susretu sa crvenom bojom. Tokom psihoanalize, u ovom slučaju i hipnoze, Frojd je otkrio da je pacijentkinja u detinjstvu doživela susret sa krvavom smrću koji je tokom odrastanja potisnula, ali je crvena boja postala okidač koja je sećanja na taj događaj ponovo donosila u zrelom dobu. Suočenje sa tom traumom i njenom potpunom spoznajom dovelo je do mogućnosti za normalan život pacijentkinje. Psihologija je tokom docnijeg razvoja nastavila Frojdovim putem, potencirajući detinjstvo kao osnov našeg kasnijeg razvoja. Razume se, ovo je, baš kao i gotovo sve, postalo predmet podsmeha u najširim krugovima, pa ćemo bezbroj puta čuti izrugivanja na račun ove misle, pogotovo na našim prostorima. Mala ali potrebna digresija, upravo na našim prostorima je prisutan užasan, neretko potpuno ignorantski odnos prema psihološkim traumama. One su predmet podsmeha, oznaka slabosti, ali i potpunog nerazumevanja, najčešće u ključu nekakvog patrijarhalno mačističkog odnosa u kom bismo, jelte, trebali da stisnemo zube i istrpimo sve. Monstruozne obrise ovakvog shvatanja stvarnosti videli smo tokom nedavnih otkrića o seksualnim zlostavljanjima, kada je dobar deo javnosti, ako ne i ubedljiva većina, stala na stranu zlostavljača, a ne žrtava. Identičan slučaj je i sa patnjama drugih u nedavnim ratovima. Ako se i pomenu patnje drugih, one moraju biti umanjene, po onoj sada već bezbroj puta ponovljenoj matrici: nije to baš bilo tako, ali i još odurnijim dodatkom: a šta su oni nama radili, kao da će jedna krivica anulirati drugu. Naravno, ove važi za sve strane, ali da se mi vratimo na stvar. Dok se traumatična iskustva ili negiraju ili nipodaštavaju, ona se nastavljaju. Po zvaničnim državnim podacima, u Srbiji je gotovo polovina dece doživela zlostavljanje, najčešće je to vršnjačko nasilje, a skoro dvadeset posto dece je bilo žrtva neke vrste seksualnog nasilja. Kakve to posledice ostavlja pokazuje nam izuzetan roman Kristiana Novaka.

Poznati zagrebački pisac, junak romana „Črna mati zemla“, nalazi se pred velikom prekretnicom. Gubitak inspiracije ništa je spram burnog raskida sa partnerkom, koja nije mogla da podnese njegove laži. A one su vezane za piščevo detinjstvo. Junak u nedostatku sećanja na rane dane domišljava priče. Suočen sa emotivnim krahom, on kreće u potragu za izgubljenim danima odrastanja u rodnom Međimurju. Ono što će otkriti tokom te potrage nimalo neće biti prijatno.

Iza tih zidova i ograda, potpuno jednakih fasada i živica, iza svega onoga što je stvoreno mukom samo da se ne bi razlikovalo od susjedovog – postojale su tisuće šarenih slika boli i čežnje koje nitko nije mogao razumjeti i čarobna ali tužna glazba nijema tuđem uhu“, ispisuje Kristian Novak u ovom romanu. Tragajući za tom „čarobnom ali tužnom glazbom“ on ispisuje veličanstveno delo, pokušaj da se razgrnu koprene vremena i uhvati koren životnog jeda. Da bi uspeo u tome, Kristian Novak pravi zanimljivo kompoziciono rešenje, u kom junaka u prvom delu predstavlja kao zrelog čoveka, dok ga u naredna dva vraća u detinjstvo. Iako književno manje vredno prvo poglavlje (gotovo tipičan pripadnik urbanog sloja koji govori svoju priču, negde na razmeđi između Bernharda i Uelbeka), ono pravi sjajni kontrapunkt u susretu sa povratkom u Međumirje, tamo gde junak dolazi do krajnje neočekivanih spoznaja: „Shvatio sam zašto je zemlja blizu moga sela uvijek tako prokleta tamna, gotovo crna. Črna mati zemla. Svaki put kada padne noć, gusti mrak ulazi u zemlju. Ali zemlja ne može u sebe upiti još puno. Bilo je izvjesno da će za neko vrijeme mrak ostati iznad zemlje i da više nikada neće svanuti dan.“

Kristian Novak je rođen u Nemačkoj, u porodici međimurskih emigranata. Odrasta u Hrvatskoj, u kojoj će završiti studije. Trenutno predaje na Filozofskom fakultetu u Rijeci. Njegov prvi roman „Obješeni” je objavljen 2005. Sa drugim romanom „Črna mati zemla” zadobija literarnu slavu, baš kao i mnoštvo priznanja. Njegov treći roman „Ciganin, ali najljepši” je zadobio najistaknutija hrvatska književna priznanja, doživeo status bestselera, ali i prevode na nekoliko svetskih jezika.

Stvari koje si zaboravio pričekaju neko vrijeme. Prekriže ruke i gledaju te iz prikrajka, gurkaju jedna drugoj laktove u rebra i podsmjehuju se tiho kako ne bi remetile svetost zablude. Postaju glasnije tek kada prestaneš, kada zaista ne znaš dalje, i tada krenu po tebe, bijesne jer si im uskratio pravo na suživot sa svim novim predmetima i ljudima koje uredno trpaš u skladište koje nazivaš svojim životom“, piše Kristian Novak. Baš kao u slučaju Frojdove pacijentkinje koju smo pomenuli na početku teksta, glavni junak se suočava sa traumama iz detinjstva, doživljenim pred sami raspad Jugoslavije. Trenutak očeve smrti stvara veliki prelom u detetovom životu, sjedinjen sa gotovo bizarnom serijom samoubistava koja se odigrava u selu. Vešto preplićući zanimljivu priču, ispripovedanu na izuzetan način, sa podjednako sjajnim smislom za portretisanje duha vremena, koliko sadašnjeg toliko i prošlog, Kristian Novak ispisuje roman neverovatnog zamaha i izuzetno kompleksne radnje u čijem se čitanju istinski uživanja. Kopajući po neuralgičnim tačkama života svog junaka, on u isto vreme stvara priču nabijenu najdubljim emocijama, načinu kako da se suočimo sa demonima naše prošlosti, nimalo jednostavnom putu koji nam, ipak, jedino doneti spas.

Naslov: Črna mati zemla
Autor: Kristian Novak (1979-)
Izdavač: Književna radionica Rašić, Beograd, 2017
Strana: 324

Pročitajte i prikaz romana „Ciganin, ali najljepši” Kristiana Novaka

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s