Korto Malteze u Sibiru – Hugo Prat

Najviše zahvaljujući jedinstvenom broju umetničkih i naučnih oblasti u kojima se okušao Leonardo da Vinči – podsetimo se, tu su slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, poezija, medicina, astronomija, konstrukcija vojnog naoružanja, inženjerski poduhvati, matematika, čak i muzika – nastao je izraz polihistor (kod nas ustalio izraz renesansni čovek). Iako je ovo jedinstven slučaj u istoriji naše civilizacije, Leonardo da Vinči nije jedini takav primer. U istom vremenu stvara i Mikelanđelo, umetnik koji je bio nenadmašni slikar, vajar, arhitekta i pesnik. Njihovim putem nastavljaju Galilej, Njutn, Bekon, Ruđer Bošković, Bendžamin Franklin i mnoštvo drugih. Duh epohe – pod tim pre svega mislimo na renesansu, docnije i prosvetiteljstvo kao prirodni nastavak renesanse – postavljao je na pijedestal vrline unapređenje čovekovih intelektualnih i umetničkih sposobnosti. Paradigma se, što predstavlja svojevrsni paradoks, menja sa tehnološkom revolucijom početkom dvadesetog veka, i to najvećim delom usled jednog velikog otkrića. U pitanju je Fordova pokretna traka. Da bi izbegao prevelike troškove angažovanja različitih majstora, Ford stvara sistem, mada je možda bolje reći mehanizam u kojem svaki radnik obavlja određeni zadatak u konstrukciji automobila. Rezultat je, barem za Forda, bio veličanstven. Troškovi proizvodnje su pet puta smanjeni, a automobili su postali masovni proizvod koji je podigao potrošnju, samim tim i bolji život radničke klase, dovodeći do masovne industrijalizacije, ali i urbanizacije. Ilustracije radi, početkom dvadesetog veka u gradovima, ako gledamo celokupnu ljudsku populaciju, živi samo oko pet posto stanovništva. Za manje od jednog veka ta brojka se povećala deset puta. I tu dolazimo do promene paradigme koju smo pomenuli na početku. Model Fordove pokretne trake postao je dominantni društveni model, i to bez obzira na politička ili ideološka uređenja. Svaki pojedinac je postao maleni šraf u ogromnom mehanizmu, osposobljen za određenu vrstu zanimanja. To je pratila i promena obrazovnog sistema. Škole počinju da „proizvode“ stručnjake za određene oblasti, koji se tim oblastima bave do smrti. Naravno, tо se menja, pogotovo u današnjem vremenu kada dobar deo zanimanja usled tehnološkog napretka postaje nepotreban, ali ovaj obrazac nije nestao. I tu se vraćamo na sam početak. Šta je sa polihistrima? Oni su u zapećku, ali nisu nestali. Sjajno nam to pokazuje stvaralaštvo brojnih umetnika, među kojima je i čuveni Hugo Prat.

Odmah na početku potrebno je dati predistoriju ove knjige. Hugo Prat u seriji stripova o Kortu Maltezeu stvara i epizodu „Korto Malteze u Sibiru“ koju mnogi, i to sa pravom, smatraju za vrhunac njegovog stripovskog stvaralaštvo. Docnije Hugo Prat po ovoj epizodi piše i roman. Avanture čuvenog Korta Maltezea po Sibiru, njegov odnos sa Raspućinom, ruskim groficama, belogardejcima, kineskim pobunjenicima, ali i mnoštvom drugih čudnovatih likova i u novom mediju su zadobili sjajni prikaz.

Ono po čemu je Hugo Prat poznat u stripu videćemo i u ovoj knjizi. Niz je to upečatljivih likova, najčešće čudnovatih shvatanja i postupaka, ali i vešto preplitanje istorijskih činjenica sa fikcijom koje tvore priču u kojoj se istinski uživa. Dijaloško majstorstvo po kom je Prat poznat u ovoj knjizi zadobija vrhunac. Uklanjanjem crteža, kako se čini, Pratov literarni talenat izbija u prvi plan. Kao ilustraciju ćemo samo navesti ovaj citat iz romana: „Svaka stvar na svetu je u neprekidnom prelaznom stanju (…) Narodi, nauka, religije, zakoni i običaji: sve evoluira, menja se, prilagođava ili čak nestaje. Jedino što ostaje nepromenjivo jeste zlo.“ Da to osetimo i na našem jeziku pobrinuo se Vule Žurić kroz izuzetan prevod romana.

Hugo Prat, po mnogima jedan od najistaknutijih strip crtača svih vremena, rođen je u Riminiju. U detinjstvu boravi u Etiopiji, gde je njegov otac službovao kao vojnik. Otac mu umire u britanskom logoru 1942. nakon čega se Prat vraća u Italiju. Prisilno je regrutovan od strane nacista, ali uspeva da pobegne i pridruži se savezničkim snagama. U posleratnom periodu seli se u Buenos Arjes, docnije u Englesku. Radi kao ilustrator i stip crtač za brojne medije. Svetsku slavu mu donosi serija stripova o Kortu Maltezeu.

U istoriji postoje oni retki momenti kada se sudbina nekih ljudi isprepliće sa sudbinom celih naroda i to može da odredi dalji tok događaja. Ovo se obično dešava u smutnim vremenima koja prethode velikim revolucijama, padu hiljadugodišnjih imperija i najkrvavijim ratovima. To su trenuci u kojima ljudi koje krase hrabrost, ambicija, a ponekad i ludost, dožive svojih pet minuta moći i slave pre nego što se, najčešće na nasilan način, vrata istorije za njih zauvek ne zatvore“, piše Hugo Prat u ovom romanu. Upravo ta smutna vremena sa ništa manjim nizom smutnih junaka su njegova tema. Ako bismo tražili najveću veštinu Huga Prata, to je nenadmašno preplitanje istorije i fikcije, hvatanje duha jednog vremena i njegovo transponovanje u izuzetne priče. Ova veština postaje još značajnija kada znamo da je uspešno izvedena u dva različita medija. Iako se radi o istoj priči, ona je i u jednom i u drugom obliku dokaz o neverovatnom talentu Huga Prata. Priča o polihistorima, da se vratimo na početak, ljudima koji se sa uspehom okušavaju u različitim oblastima umetnosti, i to krajnje uspešno, nije stvar daleke prošlosti. Najbolje nam to pokazuje stvaralaštvo Huga Prata.

Naslov: Korto Malteze u Sibiru
Autor: Hugo Prat (1927-1955)
Preveo: Vule Žurić
Izdavač: Dereta, Beograd, 2017
Strana: 183

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s