Matijas Enar – Zona

Pored stradanja civila i varvarskog uništenja dobrog dela Ukrajine, trenutni evropski rat je izazvao najviše zaprepašćenja upravo zbog toga što je evropski. U nizu budalaština u koje volimo da verujemo jedna od gotovo nepopravljivih je i vera u superiornost rase i nacije kojoj pripadamo, u ovom slučaju i geografskog prostora na kom smo naseljeni. Tako se širom Evrope ustalilo mišljenje da je sa ratovima na ovim prostorima završeno i da su oni stvar drugih kontinenata, iliti još plastičnije: bliskoistočnih i afričkih divljaka. Doduše, tu postoji još jedan izuzetak, prostor na kom mi živimo. Tu vrstu pogleda na Balkan najbolje je prikazala Vesna Golsvorti u sjajnoj knjizi „Izmišljanje Ruritanije“ u kojoj je predstavila britanski pogled na Balkan, mešavinu svojevrsnog kolonijalnog prezrenja, istinskog nepoznavanja ovih predela i ništa manje imaginacije, baš kao u slučaju srednjovekovnih kartografa koji su usled nepoznavanja udaljenih geografskih prostora u tim oblastima na kartama iscrtavali jednoroge, čudovišta ili izmišljali nepostojeće vladare i države. Takav je slučaj, recimo, sa izmišljenom zemljom prezvitera Jovana. O tome je sjajno pisao Umberto Eko u romanu „Baudolino“ i studiji „Istorija mitskih zemalja“. Ali da se vratimo na stvar. U poslednjih nekoliko decenija, pogotovo po obrazovanju Evropske unije, u Evropi se ustalilo mišljenje da je rat stvar daleke prošlosti. Toliko da je ta prošlost postala gotovo zaboravljena. Upravo zahvaljujući tome, po jednom skorijem istraživanju javnog mnjenja, čak četvrtina mladih ljudi u Nemačkoj malo toga zna o Holokaustu, a preko 15 posto njih veruje da je Holokaust „preuveličana stvar“. Ovo je još strašnije kada se zna da je Holokaust zadobio istaknuto mesto u nemačkom obrazovnom sistemu, a da je sećanje na njegove žrtve vidljivo u svakoj sferi života. Suštinski, svesnost o tome koliko je zapravo evropska prošlost bila krvava i koliko tek može da bude krvava ukoliko se zaboravi ili stavi u zapećak, jedna je od najvećih zabluda savremene Evrope koja joj je obila o glavu ovih dana u Ukrajini. Da se uverite u to dovoljno je da pročitate sjajne studije „Mračni kontinent“ (Arhipelag, 2011) Marka Mazovera i „Krvava prostranstva“ (Fraktura, 2018) Timotija Snajdera. O toj krvavoj evropskoj prošlosti izuzetan roman je napisao i Matijas Enar.

Fransis Seven Marković, nekadašnji obaveštajac francuske tajne službe, nalazi se na odsutnom putovanju vozom od Milana do Rima. Ogroman broj podataka i svedočanstava o ratnim zlodelima, krijumčarima oružja, teroristima i ostalim zločincima Fransis planira da proda vatikanskom predstavniku i tako obezbedi sebi novi život. Prateći Fransisovo višesatno putovanje, sjedinjeno sa brojnim junakovim reminiscencijama, Matijas Enar sastavlja ovaj roman.

Ispisan u jednom dahu – još preciznije u jednoj rečenici, podeljenoj samo zarezima – roman „Zona“ predstavlja ne tako neočekivan književni eksperiment (tu tehniku su upotrebljavali nobelovci Kamilo Hose Sela i našoj javnosti mnogo poznatiji Žoze Saramago), koliko roman sa neverovatnim pripovednim zamahom. Od prve rečenice romana, Matijas Enar nam predstavlja nenadmašnu naraciju, nalik ogromnom talasu koji nas uvlači u sebe i ne pušta nas sve do kraja. Sjajno pripovedanje se nadovezuje na izuzetnu erudiciju. Obrađujući neverovatan dijapazon tema, priča o geografskim prostranstvima, ljudima i istorijskim događajima, Matijas Enar nas suvereno vodi kroz nimalo prijatnu evropsku istoriju dvadesetog veka: „(…) njihove priče su se naslađivale čovekom sa ulice, malima, poniženima, srećnima što vide slabije od sebe, kako gube čast žene kao što su oni izgubili svoju kuću decu ili noge u bombardovanju, što je konačno izgledalo manje strašno od obeščašćenja i poniženja, poraz moćnika je gromoglasan, lep i bučan, heroj uvek izaziva buku kada propada (…)“ Da sve to osetimo i na našem jeziku pobrinula se Anđa Petrović kroz izvrstan prevod romana.

Matijas Enar, jedan od najistaknutijih savremenih francuskih književnih stvaralaca, rođen je u francuskom gradu Nior. Studirao je persijski i arapski jezik, nakon čega je proveo nekoliko godina na Bliskom istoku. Trenutno živi u Barseloni. Autor je deset dela koja su mu doneli mnoštvo francuskih i internacionalnih priznanja, među kojima je i Gonkurova nagrada za roman „Busola“ (Akademska knjiga, 2016). Na srpski su prevedeni i njegovi romani „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ (Geopoetika, 2011) i „Brevijar za pirotehničare“ (Agora, 2011).

„(…) jer je svako (…) mogao da navede slučaj zverstva koje je učinila druga strana, druga već po sebi, trebalo je izbrisati njihovu ljudskost čupajući mu lice, sprečiti ga da rađa sekući mu muda, zaraziti ga silujući njegove žene, zatirati mu potomstvo sekući dojke i organe pubisa, sve iz početka, poništiti strah i bol, istorija je bajka o divljim zverima, knjiga sa vucima na svakoj strani (…)“, ispisuje Matijas Enar. Tu bajku o divljim zverima, knjigu sa vucima na svakoj strani, istoriju silnih evropskih (računajući tu i bliskoistočnih) zverstava od Prvog svetskog rata pa sve do današnjice Matijas Enar iznosi u ovom romanu, i to na način koji izaziva potpuno divljenje. Priča je to o istinskom košmaru, neupokojenom vampiru prošlosti, da parafraziramo Pekića, i to iz ugla čoveka koji je tom užasu ne samo prisustvovao već ga i dobrim delom pospešio, pogotovo boravkom na frontu tokom ratova devedesetih na Balkanu. Matijas Enar je ispisao istinsko remek-delo, podsećanje na užase koje lako zaboravljamo i onda ih još lakše ponavljamo, ali i priču o pokušaju da se nekako iz tog užasa izvučemo: „(…) on je demijurg i on je video rat video je rat i zaslepljujuće sunce kao presečen vrat, on spokojno čeka smak sveta, kad bih smeo, kad bih smeo, smestio bih se na njegova ramena kao šaljivo dete, zamolio bih ga da me prenosi preko reka, preko reka sa tri puta trostrukim obrtom i ostalih Skamandara zakrčenih leševa, zamolio bih da bude moj poslednji voz, moj poslednji avion moja poslednja puška, poslednja varnica nasilja koja izlazi iz mene (…)“

Naslov: Zona
Autor: Matijas Enar (1972-)
Prevela: Anđa Petrović
Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad, 2016
Strana: 368

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s