Jedan od najčešćih pratilaca naše civilizacije, pogotovo kada je reč o društvenim i političkim pitanjima, svakako je hipokrizija. Primera radi, a tih primera je i više nego što može da se zamisli, navešćemo samo nekoliko ilustrativnih. Čuvena anegdota govori da je Šopenhauer spavao sa pištoljem ispod jastuka u strahu da će ga pljačkaši tokom noći orobiti, što je ako ne bizarno, onda sigurno licemerno, jer je on u svojim knjigama gajio ne tako blagonaklon odnos prema materijalnim stvarima. Još tragičnija je sudbina Ničea, koji u svojim delima stvara ideal natčoveka, a sam završava u duševnoj bolnici, i to slomljen, kako govori priča – ona je sjajno prikazana u filmu „Torinski konj“ Bele Tara, nastalom po scenariju Lasla Krasnohorkaia – predstavom surovosti nad jednom životinjom. O licemerju hrišćanske crkve gotovo je iluzorno trošiti reči. Propovedajući Isusovo učenje, crkveni kler ne samo da ga ne praktikuje već ga i pretvara u potpunu suprotnost. Dovoljno je pomenuti ljubav prema bližnjem, osnovu Isusovog učenja, koja se premetnula u verske ratove, progone neistomišljenika, ali i teror nad ženama i LGBT populacijom. O siromaštvu kao još jednoj osnovi Isusove misli i njenom kasnijem izvitoperenju u okviru crkve mogli bi tomovi da se ispišu. Tek se političari ne razlikuju. Rad u korist naroda, koji leži u srži retorike svakog političara, jedna je od najneistinitijih fraza u istoriji naše civilizacije. Da sve bude još gore, pored siromaštva i poniženja za narod, političari su donosili, podjednako to čine i danas, užasne pomore, ratove, masakre… Otprilike u rangu političara nalaze se, kolokvijalno nazvano, biznismeni, pogotovo u današnjem kapitalizmu. Sem retkih izuzetaka, kojih uvek ima, kapitalizam na našim prostorima je lešinarsko iživljavanje nad najvećim delom populacije, sjedinjen sa identičnim lešinarskim iživljavanjem države – setimo se samo gnusobe zvane izvršitelji. Naravno, naša zemlja nije izuzetak. Naprotiv. Najveći deo sveta se pretvorio u prostor divljanja raspojasanih kapitalista koji u svojim rukama drže sve poluge moći, držeći veći deo populacije ako ne u potpunom siromaštvu, onda barem u krajnje zavisnom položaju. Najbestidnije od svega, to lešinarenje se vrši pod paskom slobodnog tržišta, napretka i sličnih floskula. Koliko su to zapravo samo floskule i licemerno izrugivanje sjajno nam pokazuje studija Kvina Slobodijana „Globalisti“.
Prateći istoriju neoliberalnog pokreta, Kvin Slobodijan nas na početku „Globalista“ vraća na početak dvadesetog veka. Na pepelu velikih carstava (pre svega Austrougarske) nastaju brojne nacionalne države. Deo bečkih biznismena i ekonomista krajnje je nezadovoljan gubljenjem velikog dela tržišta. Ono će postati još veće kada krene proces dekolonijalizacije porobljenih naroda. Ujedinjujući se u odbrani kapitala, deo ekonomista pravi svojevrsni pokret koji će kapital uzdići ne samo iznad nacionalnih država i njihovog ustrojstva, već i iznad svake druge moralne i civilizacijske norme.
„Neoliberalni globalisti, tvrdilo se, združili su kapitalizam slobodnog tržišta i demokratiju, te maštali o ujedinjenom svetu tržišta bez granica. Moja pripovest koriguje tako ispričan zaplet. Pokazuje da oni koji su sebe opisivali kao neoliberale nisu verovali u samoregulišuća tržišta kao autonomne entitete, nisu videli demokratiju i kapitalizam kao sinonime, niti su smatrali da su ljudi motivisani samo ekonomskom racionalnošću“, ispisuje Kvin Slobodijan u ovoj knjizi. To pobijanje uvreženih shvatanja on izvodi na izuzetan način. Opisujući istorijske i političke okolnosti, Slobodijan ih sjedinjuje sa prikazom naučnih radova brojnih ekonomista i intelektualaca koji su bili utemeljitelji neoliberalizma. Iscrpna je to analiza, minuciozna u svakom detalju, i, što je još bitnije, ispisana na pitak način koji će biti prijemčiv i onima kojima je ekonomija kao nauka svojevrsni bauk (među njima je i potpisnik ovih redova). Sve to prati izuzetni prevod studije Predraga Milidraga sa iscrpnim napomenama koje još više olakšavaju čitanje.
Kvin Slobodijan spada u red najznačajnijih svetskih istoričara mlađe generacije. Redovni je profesor istorije na koledži Velesli, a predaje na još nekoliko univerziteta. Autor je nekoliko studija o modernoj Nemačkoj i brojnih članaka o međunarodnoj ekonomiji. Njegova knjiga „Globalisti“ je prevedena na devet jezika.
„Uprkos naizmeničnom očajavanju i čituljama koje su pisali njegovi kritičari, ali i čestitanju samima sebi i očajavanju njegovih prvosveštenika, neoliberalni globalizam ostaje jedno umovanje među drugima. Ono što sledi jeste pripovest ne o pobedi, već o neprestanoj borbi da se odredi koji principi treba da vladaju svetskom ekonomijom i, posredno, našim životima“, ispisuje Slobodijan u ovoj knjizi. Suštinski, on se najvećim delom fokusira na biografije i naučne radove utemeljitelja neoliberalizma, pokazujući ne samo koliko je ovaj ideološki pokret oslobođen svakog skrupula i kontrole u najmanju ruku opasan za društvo, već i direktno prikazujući užasnu hipokriziju neoliberalnih gurua. I tu se polako vraćamo na početak. Precizno secirajući neoliberazam, Slobodijan predstavlja ljude koji se bore za slobodno tržište i koji u isto vreme pokoravaju tržište određujući svoja pravila. Ili još bestidnije, ljude koji su protiv uticaja države, a koji istu tu državu koriste za besramno bogaćenje na muci obespravljenih. Koloritna je to galerija nitkova, gotovo drumskih razbojnika, intelektualaca koji žele da društvo ostave bez socijalne sigurnosti a u isto vreme žive kao paraziti na grbači tog društva ili još češće kao izdržavana lica (setimo se samo Ajn Rend, neoliberalne „boginje“ koja je odbacivala svaki pomen socijalne države, a sama je do smrti živela od socijalne pomoći), rasista (Slobodijan iscrpno prikazuje podršku neoliberala apartejdu), protivnika demokratije (tako, recimo, Hajek, jedan od najznamenitijih neoliberala govori da bi „predlost dao liberalnom diktatoru pred demokratskom vladom bez liberalizma“). Ako bismo tražili veće primere hipokrizije, ne bismo mogli da ih pronađemo. Sve to Slobodijan nenadmašno predstavlja u ovoj knjizi, dajući sjajnu sliku intelektualne i ekonomske grupe koja je odredila pravila sveta u kom živimo: „Kako ćemo videti, neoliberali će pomoći kampanji da se obuzdaju zahtevi za socijalnim i ekonomskim pravima i da se institucionalizuje paralelan globalni režim u kojem su investitor i korporacija, a ne građanin ili izbeglica bili paradigmatični nosioci prava.“
Naslov: Globalisti
Autor: Kvin Slobodijan (1978-)
Preveo: Predrag Milidrag
Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad, 2022
Strana: 416
Čitaonica, mesto za dobre knjige 