Kakvo je zapravo stanje na ovim prostorima najbolje će nam pokazati skorašnja reakcija gradonačelnika Vukovara na rezultate popisa u Hrvatskoj. Vest da je broj građana srpske nacionalnosti u Vukovaru spao ispod 33 posto, što posledično vodi do gubljenja niza prava, među kojima je i zvanična upotreba ćirilice u javnim institucijama, gradonačelnik Vukovara je dočekao sa potpunom egzaltacijom. Kako se čini, ovom maloumniku – odranije poznatom ekstremnom desničaru, svetonazorski veoma bliskom ustaškom pokretu – bolja vest nije mogla da dođe. U isto vreme, ukupan broj stanovnika Vukovara spao je za deset posto. U odnosu na brojke pre građanskog rata, broj stanovnika Vukovara je gotovo za polovinu manji. Da li je to zabrinulo gradonačelnika Vukovara? Ma kakvi. Mnogo bitnije je da je „neprijatelja“ manje. Vlažni san svakog nacionaliste, pogotovo onih ekstremnih o etnički čistim teritorijama, u kojima će „izabrani narod“ moći da se razmaše, ostvaren je na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Posledica te ludačke politike je demografska katastrofa. Od 1991. Hrvatska i Srbija su izgubile preko milion stanovnika, najvećim delom emigranata koji su otišli iz zemlje što zbog ekonomskih neprilika, što zbog ludačkih politika sa kojima nisu uspeli da se izbore. Situacija je još dramatičnija u Bosni i Hercegovini. Od izbijanja rata ovu zemlju je napustilo 30 posto populacije. Gotovo je to biblijski egzodus, uporediv jedino sa seobom Iraca u Sjedinjene Američke Država tokom Velike gladi. Reakcija vukovarskog gradonačelnika – da ne bude nikakve zabune, on je uzet samo kao primer nacionalističkog ludila – zapravo je slika naših društava. Etnički očišćenih teritorija sa kojih se beži. Istorija je dobra pokazala da skoro po pravilu razvoj donose raznolika društva. Koliko je to pre svega posledica razmene različitih iskustva iz kojih po pravilu proizilazi napredak, još više je to svojevrsna društvena mobilnost. Uzećemo samo kao primer dva čuvena grada, o kojima smo pisali na ovom mestu. Prvi je Trst, opisan u knjigama Klaudija Magrisa. Dok je ovaj grad predstavljao neverovatnu kombinaciju različitih kultura i nacija, on je bio jedan od najvažnijih u Evropi. Kako je ostao zatvoren u isključivo nacionalnim okvirima, on je postao gotovo nebitan provincijski gradić. Identična stvar je i sa Solunom. Jedna od najvećih evropskih luka i trgovinskih središta se po etničkom čišćenju nepodobnih pretvorila u nebitan grad. Još jednu priču o takvom pokušaju prekrajanja etničke i svake druge raznolikosti donosi nam Emili Grebl.
Predstavljajući na samom početku ove studije sliku Sarajevu pred izbijanje Drugog svetskog rata, autorka nas upoznaje sa vladajućim strukturama i nacijama koje Sarajevo naseljavaju. Pravila tog sveta gotovo u trenu će biti srušena. Dolazak nemačkog okupatora koji instalira čudovišnu Nezavisnu Državu Hrvatsku, čiji će deo Sarajevo postati, donosi tektonske promene. Jevreji i Srbi su na udaru. Opisujući njihovo stradanje, ali još više odnose moći u ratnom Sarajevu, pokušaje etničkih zajednica da nekako nastave život, nekada kolaborirajući sa okupatorom, nekada mu se suprotstavljajući, autorka predstavlja četiri turbulentne godine života ovog grada.
Odmah na početku mora se reći da ova studija predstavlja jedinstveni uvid u život jednog grada. Ono što je izdvaja iz mnoštva drugih dela nastalih o Drugog svetskom ratu je drugačiji ugao gledanja. Umesto velikih priča, autorka za svoju temu uzima svakodnevni život, pre svega preko slike funkcionisanja gradske uprave. Temeljno predstavljajući svaki segment tog života, i to preko prikaza socijalne situacije, etničkih odnosa i najvećim delom pojedinačnih sudbina, Emili Grebl tka izuzetnu priču o različitom načinima suočavanja sa zlom koje je zagospodarilo gradom.
Emili Grebl je istoričarka i profesorka na Vanderbit univerzitetu u Sjedinjenim Američkim Država. Njeno polje interesovanja su istorija Istočne Evrope i Balkana. Napisala je niz knjiga i naučnih radova, među kojima se ističu knjige „Sarajevo 1914-1945“ i „Muslimani i stvaranje moderne Evrope“.
„Reakcije sarajevske muslimanske i katoličke elite na ekstremni nacionalizam i genocid su se kretale u širokom političkom, ideološkom, pa čak i moralnom spektru, ali su njihovi motivi bili dosljedni. Oni nisu prezirali fašizam niti su tražili način da zbace okupacionu vlast. Umjesto toga, nadali su se da će zadržati dovoljno slobode da očuvaju određene principe, bez obzira na to ko će postati novi carski vladar“, ovako Emili Grebl opisuje većinsko raspoloženje Sarajlija tokom rata. Može se slobodno reći da je to bilo duboko neherojsko držanje, prevashodno zbog zaštite sopstvenog života i materijalnih interesa. Ipak, bila bi velika nepravda ne reći da je većina stanovništva duboko prezirala novi režim i dobrim delom mu se protivila „suptilnijim“ metodima. I tu se vraćamo na početak. Nacističku i ustašku želju za etnički čistom teritorijom Sarajlije su dočekale sa prezirom, neprestano joj se suprotstavljajući. Brojnim intervencijama, protestima, najviše ličnim gestovima, broj ubijenih Srba u Sarajevu je tokom Drugog svetskog rata dramatično niži u odnosu na druge predele Bosne, pogotovo kada se uporedi sa brojem stradalih u Hercegovi i Bosanskoj Krajini. Čak je i broj Jevreja ubijen u gradu znatno niži. Spasavajući svoje sugrađane, Sarajlije su na sebi svojstven način pokušavale da sačuvaju duh grada, prevashodno neverovatni preplet različitih kultura i nacija, i dobrim delom uspeli u tome. Što je on, nažalost, gotovo nestao tokom raspada Jugoslavije i poslednjeg rata, druga je tema. Ali i u svetlu novije istorije, ova izuzetna knjiga Emili Grebl pokazuje put za drugačiji, usudićemo se da kažemo i bolji način život: „Ipak, druga tema koja se javlja nakon proučavanja procesa etničkog čišćenja u Sarajevu jeste opstajanost duha građanske zajednice uprkos prevalentnosti nacističke i ustaške ideologije. Na ponekad čudan način i kroz sitnice, gradski kodeks uljudnosti i komšiluka je nastavljao svoje postojanje otkrivajući institucionalni i kulturološki prkos prema ideološkim ciljevima režima.“
Naslov: Sarajevo 1941-1945.
Autor: Emily Greble (1978-)
Prevela: Daniela Valenta
Izdavač: University Press, Sarajevo, 2020
Strana: 318
Čitaonica, mesto za dobre knjige 