„Ako zadignemo odurne dronjke istorije, pronaći ćemo ovo: hijerarhiju suprotstavljenu jednakosti i red suprotstavljen slobodi“, piše Erik Vijar u delu „Dnevni red“. Upravo ova misao, ali i izuzetno bitan segment knjige „Dnevni red“ mogu biti sjajno polazište za našu priču. Opisujući uspon nacizma, Vijar nam predstavlja trust najvećih nemačkih kapitalista u tridesetim godinama dvadesetog veka. Tu su predstavnici Volksvagena, Henkela, Audija, Mercedesa, Adidasa, osnivač kompanije Dr Oetker i brojni drugi. Svi oni su ne samo zdušno podržali nacizam, nego se i duboko okoristili o njega. Ove kompanije su svoje imperije proširile prisvajajući imovinu Jevreja koji su završili u logorima. Još dalje su otišli predstavnici automobilske industrije koji su koristili robovsku snagu zatočenika iz koncetracionih logora. Najekstremniji primer je Konrad Henkel koji kao hemičar učestvuje u proizvođenju otrova kojima će logoraši biti usmrćivani u gasnim komorama. Ako mislite da su ove kompanije trpele bilo kakve zakonske posledice nakon rata grdno ćete se prevariti. Svi ovi industrijalci su se izvukli nekažnjeno, čak i uspevši da zadrže bogatstvo koje su na najmonstruozniji način stekli tokom rata. Da sve bude još bestidnije, uspeli su da i pomoću posleratnih zakonskih rešenja maksimalno smanje odštete za preživele logoraše, dobrim delom i da ih uopšte ne plate. Ovo je samo jedan, ali prilično ilustrativan prikaz prirode kapitalističkog divljanja. Ni kod nas situacija nije bila ništa drugačija. Talas rehabilitacija osvedočenih zločinaca iz Drugog svetskog rata nekako je bacio u drugi plan rehabilitacije velikih predratnih magnata. Tako je, ovo je još samo jedan primer, rehabilitovan Vlada Ilić, čovek koji je u međuratnom periodu bio poznat po eksploataciji dece u svojim fabrikama. U njima su deca od osam godina radila smene koje su trajale i više od dvanaest sati, što je dovodilo do preranih smrti ili trajno narušenog zdravlja (tu grozotu opisuje Dimitrije Tucović u potresnom članku „Mali mučenici iz leskovačkih fabrika“). Inače, ovom monstrumu je grad Beograd pre koju godinu podigao spomenik kao zaslužnom građaninu. Da li se situacija u međuvremenu promenila? Nažalost, ne drastično. Ropski rad je i dalje stvarnost miliona, ako ne i milijardi ljudi, pogotovo u Kini i Indiji. Dovoljno je prisetiti se mreža koje stoje oko fabrika u Kini koje sprečavaju samoubistva silnih radnika koji skaču sa fabričkih zgrada. O bednim zaradama milijardi radnika koje ne zadovoljavaju ni najosnovnije ljudske potrebe tek je izlišno govoriti. Ni kod nas situacija nije ništa svetlija. Bestidno izrabljivanje radnika, sprega kapitala i države, bedna primanja, užasna nehumanost (setimo se samo grozote zvane izvršitelji) sve je to stvarnost današnjeg sveta. O njemu su izuzetnu knjigu napisali Noam Čomski i Marv Voterston.
Kroz sedam poglavlja knjige „Posledice kapitalizma“, ova dva autora nas upoznaju sa istorijom kapitalizma, ali i njegovim trenutnim stanjem. Baveći se pitanjem da li kapitalizam zaista proizilazi iz zdravog razuma, još više kako se zdrav razum vešto zloupotrebljava, Čomski i Vaterston prelaze na odnos kapitalizma prema društvenim procesima. Na prvom mestu je to militarizam, ali i odnos kapitalizma prema zaštiti životne sredine. Knjigu zatvaraju predavanja o neoliberalizmu, ali i načinima otpora današnjoj stvarnosti.
„Posledice kapitalizma“ su prvobitna bila predavanja koje su Čomski i Voterston držali tokom tri godine na Univerzitetu u Arizoni. Uslovno rečeno, ona su podeljena na dva dela. Dok Marv Voterston u svojim poglavljima daje teorijsku podlogu teme koja će biti obrađena, Noam Čomski ih produbljuje brojnim praktičnim primerima, pre svega iz političke i ekonomske sfere. I u jednom i u drugom slučaju, to su izuzetno pitki zapisi, prijemčivi svim čitaocima, potkrepljeni i praktičnim primerima i uvidima u teorijsku literaturu. Što je možda i važnije, to su zapisi koji nas pozivaju da duboko preispitamo stvarnost u kojoj živimo: „Ako ne vežbamo da budemo otvorenog duha i skeptici, u čemu se, zapravo, sastoji kritičko mišljenje i učenost, nastavljamo da prihvatamo status kvo čak i kada nam to nanosi štetu. Takođe nam je umanjen kapacitet da zamislimo alternative samorazumljivom statusu kvo, tako da stižemo do toga da prihvatamo njegovu neminovnost.“
Noam Čomski, jedan od najistaknutijih intelektualaca današnjice, profesor je emeritus na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Ostavio je nemerljiv trag u lingvistici, a poznat je i kao autor brojnih knjiga koje se bave političkom stvarnošću, prevashodno američkim državnim sistemom.
Marv Voterston je profesor emeritus na Školi za geografiju, razvoj i životnu sredinu na Univerzitetu Arizona, gde je predavao duže od trideset godina. Istaknuti je građanski aktivista za ljudska prava. Napisao je niz knjiga.
„Alternativa o kojoj razmišljamo jeste ekonomija kojom upravljaju proizvođači, to jest sami radnici putem demokratizacije radnog mesta. Kažemo da veoma cenimo demokratiju, a ipak je ne uvodimo na mesta na kojima provodimo dobar deo života. Radno mesto vrlo je autoritarno okruženje i ono se, zapravo, ne dovodi u pitanje“, govori Marv Voterston u ovoj knjizi, pokrećući veliko pitanje o prirodi samog kapitalizma. Pripovedajući o njegovoj prošlosti i sadašnjosti, Čomski i Voterston govore o sistemu koji se otrgao od svake kontrole, delom tako što je potkupio ili pokorio državne strukture, delom praveći od sebe potpuno nezavisni entitet koji ne odgovara nikome (o tome je sjajno pisao Kvin Slobodijan u studiji „Globalisti“). Kao rezultat svega toga dobijamo potpuno divljanje kapitalista (neke primere smo opisali na početku teksta) koji u bedi ili krajnje nezavisnom položaju drže gotovo celu ljudsku populaciju. Ima li načina da se to nekako promeni? Upravo tome je posvećena ova knjiga. Ispitujući brojne probleme koje je doneo kapitalizam, Čomski i Voterston pokušavaju da daju odgovore kako da mu se suprotstavi. Na prvom mestu je to spoznavanje pravog stanja stvari da bi se uopšte moglo nešto uraditi. Tada se otvara mesto za otpor, i to najviše radnički, kako vide autori ove sjajne knjige: „Ima mnogo prostora za volju i izbor, za aktivno angažovanje. Gledajući istoriju, jednu stvar možemo očekivati sa znatnom sigurnošću: ma kakav izlaz našli iz ovog nereda, on će morati biti suštinski zasnovan na oživljenom, vitalnom radničkom pokretu.“
Naslov: Posledice kapitalizma
Autor: Noam Čomski (1928-) i Marv Voterston
Preveo: Predrag Milidrag
Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad, 2022
Strana: 402
Čitaonica, mesto za dobre knjige 