Izabrana zenitistička dela I-VIII

Iako naizgled nepovezani, pojedini događaji, ništa manje vremena u kojima se ti događaji odvijaju, predstavljaju svojevrsne prekretnice. Baš takav je slučaj i sa početkom dvadesetih godina prošlog veka. Nakon rata čitava jedna generacija pisaca objavljuje dela koja će docnije postati temelj moderne književnosti, i to najvećim delom pod utiskom ratnih stradanja. Jedini problem je bio kako pronaći formu koja će moći da nekako predstavi užas sveta koji je otišao dođavola. Sjajno o tome piše Radoslav Petković u knjizi eseja „Kolumbovo jaje“, upravo govoreći o literaturi koja „baštini“ ratno sećanje: „Nema užasa koji, sveden na tekst, ne može postati banalan i dosadan. Ali tako je zaista bilo, uzvikuju ozlojeđeni. U redu, to je dokument. Dokument je tek polazna tačka, od koje se kreće u moralnu ili krivičnu raspravu. Ali to se ne odnosi na književnost već na zapisano – ili, u moderno vreme, snimljeno – svedočanstvo. Gde ne postoje nikakve literarne ambicije niti onaj ko svedoči želi da bude svedok vremena; svojom nesrećom, uz izvesnu meru sreće jer je preživeo, postao je svedok određenog vremena. Ništa više, ni manje.“ Koliko je ovo zapravo kompleksna stvar, pokazaće nam književna dela koja izlaze u samo nekoliko godina. 1918. izlazi Andrićev „Ex Ponto“, dve godine docnije pesme Dušana Vasiljeva, među kojima je i kultna „Čovek peva posle rata“, ali i roman „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog. Sledeće godine Jaroslav Hašek objavljuje „Doživljaje dobrog vojnika Švejka“, a 1923. Italo Svevo „Zenovu savest“. Pet izuzetnih, potpuno prevratničkih knjiga izlazi u samo nekoliko godina, govoreći o istoj stvari i donoseći gotovo isto osećanje – a to je iskustvo užasnog čovekovog poraza – ali na dijametralno suprotne načine. Probajte samo da uporedite patos Dušana Vasiljeva sa lakrdijom Jaroslava Hašeka. Ili pokušajte da pomirite blaziranost ispraznog života Svevovog junaka sa istinskim Andrićevim emotivnim ponorom. Da sve bude još zanimljivije, u tom periodu bujaju razni „izmi“, ali i izlazi najznačajniji roman savremene književnosti – Džojsov „Uliks“ – još jedno delo koje pripoveda o svojevrsnom porazu. Najbolje je to Danilo Kiš izrazio: „Svi smo mi izašli ne iz Gogoljevog šinjela, nego iz džojsovskog košmara, iz džojsovskog veličanstvenog poraza! Moderni evropski roman zapravo i ne čini ništa drugo nego pokušava da Džojsov veličanstveni poraz pretvori u male pojedinačne pobede. Svi mi zastajemo pred džojsovskim ambisom ambigviteta i jezičkih košmara, oprezno se naginjući nad ponorom vrtoglavih mogućnosti u koji se strmoglavio naš veliki Učitelj!“ I kao da sve to nije dovoljno, upravo u ovim godinama stvaraju i zenitisti na našim prostorima, čija su dela nakon celog jednog veka ponovo pred nama.

Odmah nakon Velikog rata nastaje avangardni pokret umetnika okupljenih oko časopisa „Zenit“. Među najistaknutijim predstavnicima su Ljubomir Micić, spiritus movens pokreta, ali i Ivan Gol, Marijan Mikac, Boško Tokin, Branko Ve Poljanski… Upravo se njihova književna dela zahvaljujući Banatskom kulturnom centru ponovo nalazi pred nama u prvom kolu „Izabranih zenitističkih dela“.

U njima je najzastupljeniji Ljubomir Micić, i to najpre sa dve knjige poezije „Istočni greh“ i „Ritmi mojih slutnji“, koje nastaju na samom početku njegove umetničke karijere. Posleratni svet, pokušaj da se nakon ratne patnje iznađe bilo kakav smisao, dat je kroz lirske pesme, neretko potpuno romantičarske, sa odsevima religioznog patosa, ali ipak duboko mračne i dobrim delom već u prevratničkoj formi. „Manifest zenitizma“, još jedna Micićeva knjiga, ali sada sa koautorima, Ivanom Golom i Boškom Tokinom, potpuni je raskid sa pređašnjom tradicijom. Kako sam Micić piše: „Pucajte opasni lanci! Rušite se predgrađa velikih i kužnih zapadnoevropskih gradova! Prskajte stakla pozlaćenih dvorova – visokih tornjeva – Narodnih burzi i Banaka!“ Taj raskid ne samo sa tradicijom i formom, već i sa svetonazorima epohe najbolje ćemo videti u Micićevim knjigama „Antievropa“ i „Aeroplan bez motora“. Baš to čine i ostali autori, Marijan Mikac kroz žanrovski hibridnu knjigu „Efekt na defektu“ i Branko Ve Poljanski kroz eksperimentalni roman „77 ubica“. Sve ove knjige prate pogovori i savremena tumačenja zenitističkih dela, a posebno priznanje zaslužuje Senka Vlahović koja je kroz sjajnu grafičku opremu knjiga uspela da sačuva originalne zenitističke igrarije sa formom teksta, ali i da stvori jednu od najlepših edicija knjiga na našim prostorima u poslednjih nekoliko godina.

Na preko 700 stranica „Izabranih zenitističkih dela“ pred nama je osam knjiga, čudnovate forme, koliko grafičke ništa manje i kompozicione. „Svađajući“ se sa duhom vremena, tražeći nove puteve, i to u svetu koji je kroz užasni rat pogazio sve dotadašnje moralne norme i postulate, zenitisti tragaju koliko za novom umetničkom formom, ništa manje i za potpuno novim svetom. Divergentno suprotni pogledi, lične pizme, različiti karakteri – sve će ih to brzo razdvojiti, odvodeći njihove puteve na potpuno različite koloseke. I sam „Zenit“ će brzo nestati. Na nesreću, docnija recepcija ovih dela je usled ideoloških preloma bila nepostojeća, a i sama umetnost na ovim prostorima je otišla u potpuno drugom pravcu, pa su ona ostala samo kao čudan, nekima čak i bizarni eksperiment bez neke veće književne vrednosti. Trudom Banatskog kulturnog centra, pre svega Radovana Vlahovića, ona su opet pred nama, i to kao svedoci jednog krajnje zanimljivog vremena preloma, da se vratimo na početak, ali i kao svedočanstvo o životu grupe umetnika koji su pokušali da stvore ne samo novi pogled na umetnost i društvenu stvarnost, već i potpuno novi svet, nezadovoljni onim u kom su živeli. Najbolje nam to pokazuju reči Ljubomira Micića iz „Manifesta zenitizma“: „Ovo nije Jevanđelje, ovo je manifest. Jevanđelje će pisati oni budući, koji će doći posle nas. A oni će doći… A oni će doći… Budući Čovek biće sin sunca i Zenita.“

Naslov: Izabrana zenitistička dela I-VIII
Autori: Ljubomir Micić, Ivan Gol, Marijan Mikac, Boško Tokin, Branko Ve Poljanski
Izdavači: Banatski kulturni centar i Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“, Novo Miloševo, 2022
Strana: 713