„Sva spoznaja sveta ne vredi tih suzica detenceta koje upućuje ’bogi’. Ne govorim o mukama odraslih, pojeli su jabuku i, dođavola s njima, neka ih đavo sve nosi, ali ona, ona!“, čuvene su rečenice koje Dostojevski ispisuje u „Braći Karamazovima“. Ovo je verovatno najbolji način da se započne priča o stradanju nevinih, posebno dece, temi koja već vekovima privlači pažnju brojnih mislilaca, neretko i umetnika, toliko da je postala predmet potpuno zasebne filozofske i teološke grane teodiceje, čiji je začetnik Lajbnic, filozof poznat po tvrdnji da je ovaj „svet najbolji svet od svih mogućih svetova“. Kako, ipak, pomiriti te direktno suprotstavljane kategorije – najbolji svet u kom stradaju nevini – postaje zadatak mnogih. Ovo je još teže za religiozne ljude, ali tu, svakako, postoje izuzeci. U dualističkim religijama svet je poprište borbe i zla, otuda i čuvena manihejska podela, pa se stradanje nevinih može pripisati „mračnoj sili“. Slična stvar je i sa starozavetnim bogom koji je daleko od pojma dobrote, kako se ona docnije shvata. Starozavetni bog je surov i osvetoljubiv, ne libi se da naredi masovne pokolje nevinih, tako, recimo, po povratku Jevreja u obećanu zemlju naređuje pokolj muškaraca, žena, dece, čak i životinja. O stradanju nevinih starozavetne knjige daju i lakonsko rešenje: „Oci njihovi jedoše kiselo grožđe, sinovima trnu zubi“. Ova monstruoznost je postala gotovo opšte mesto, pa i danas nemali broj ljudi, pogotovo na ovim prostorima, veruje u nekakva porodična prokletstva u kojima potomci „okajavaju“ grehe svojih predaka. Problem već nastupa u hrišćanstvu, pogotovo što je određenje hrišćanskog boga kao dobrog nespojivo sa stradanjem nevinih. Nekakvo rešenje je biblijska skaska o praroditeljskom grehu koji svi ljudi ispaštaju, ali i sloboda volje koju bog daje ljudima, pa bog, iako beskrajno dobar, tu slobodu ne uskraćuje čak i ako ljudi zlo čine. I tu se vraćamo na početak priče, na pitanje pred kojim je poklekao junak Dostojevskog. Ako se nekako može opravdati stradanje odraslih, kako prihvatiti stradanje i patnju dece? Odgovori su raznoliki, ali nikada potpuni i pred njim su poklekli čak i duboko religiozni ljudi, kakav je bio Dostojevski. Tim pitanjem se bavi i literatura. Izdvojićemo samo nekoliko amblematičnih primera. Mađarski nobelovac Imre Kertes stradanje nevinih u Holokaustu smatra za svojevrsni kraj sveta, govoreći u romanu „Kadiš za nerođeno dete“ da je stvaranje dece u svetu posle Aušvica zločin ravan Aušvicu. Užasavajuću sliku stradanja dece daje i nobelovka Svetlana Aleksejevič u knjigama „Poslednji svedoci“ i „Limeni dečaci“. Sa tim užasom suočava se i Daša Drndić u romanu „Sonnenschein“.
U središtu dokumentarnog romana „Sonnenschein“ Daše Drndić nalazi se sudbine jedne žene. Haya Tedeschi, devojka mešovitog porekla, dočekuje kraj Drugog svetskog rata u italijanskoj Gorici potpuno nesvesna užasa koji se odigrava u njenoj blizini. Na samo četrdesetak kilometara od nje, u bivšoj pirinčani u Trstu, otvoren je koncentracioni logor u kom su umorene na hiljade Jevreja i antifašista. Da sve bude još gore, ona stupa u seksualne odnose sa jednim nemačkim vojnikom koji je deo logorske uprave. Posledica te avanture je rađanje deteta. Kao da to nije dovoljno, beba nestaje, i to u otmici koju sprovode nacisti. Tragajući za svojim detetom decenijama, junakinja skida skramu malograđanske ravnodušnosti i otkriva nacistički svet ludila do poslednje tančine.
„Njena priča mala je priča, jedna od bezbroj priča o susretima, o sačuvanim tragovima ljudskog dodira, ona to zna, kao što zna da dok se sve priče svijeta ne slože u velebni kozmički patchwork koji će obmotati Zemlju da Zemlja može usnuti, povijest, ta utvara stvarnosti, i dalje će parati, sjeći, komadati, krasti krpice svemira i ušivati ih u vlastiti mrtvački pokrov“, ovako Daša Drndić opisuje pokušaj junakinje da iz sitnih komada istorije rekonstruiše jedno vreme. To traganje za prošlošću u ovom romanu zadobilo je obličje kakvo sasvim sigurno nije viđeno u dosadašnjoj književnosti. Vešto koristeći istorijske dokumente, saslušanja, zapisnike, fotografije, čak i spiskove umorenih ljudi tokom nacizma, Daša Drndić sastavlja monumentalni roman, bez ijedne suvišne reči, destilovanu sliku zla kakva dosad nije viđena na ovim prostorima.
Daša Drndić je rođena u Zagrebu. Sa roditeljima u mladosti prelazi u Beograd, gde će završiti studije anglistike. Radila je kao urednik dramskog programa Radio televizije Srbije. Zgađena bujanjem nacionalizma početkom devedesetih odlazi u emigraciju. Napisala je brojne romane, knjige eseja i radio drame. Za svoje stvaralaštvo zadobila je niz regionalnih i internacionalnih priznanja, a knjige su joj prevedene na brojne jezike. Preminula je 2018. godine.
„Karte razuzdanih vojskovođa prekrivaju ono što je bilo, zakopavaju prošlost. Kad se igra završi, ratnici se odmaraju. Dolaze povijesničari koji okrutne igre nezasitih mangaša pretvaraju u laž. Piše se nova prošlost koju će nove vojskovođe ucrtavati u nove karte kako igra nikada ne bi završila“, piše Daša Drndić u ovom romanu. Opisujući te okrutne igre, ona u ovom romanu stvara nenadmašnu sliku nekoliko aspekata Drugog svetskog rata. Na prvom mestu je to priča o Trstu i njegovoj okolini, čudesnom amalgamu različitih nacija i kultura koji doživljava svoj krah. U isto vreme, to je i priča o užasima nacističkih zločina, i to u ovom slučaju zločina prema deci. Opisujući nacistički program „arijanizacije“, ništa drugo nego otimanju hiljada i hiljada dece „nepodobnim“ roditeljima od kojih je trebalo napraviti idealne Nemce, Daša Drndić tka roman o jednom od najstrašnijih nacističkih zločina o kom se malo toga zna. Tolikom užasu da on nikada ne može biti pojmljen u potpunosti. Shvatajući to vrlo dobro, Daša Drndić nas suočava s njim kroz formu dokumenata, odbacujući imaginaciju i klasične romaneskne tehnike. Mučan je to put, uznemirujuć, dokumentaran do poslednjeg segmenta, toliko zastrašujući da će nas ova knjiga ko zna koliko dugo progoniti. Ne štedeći čitaoce, Daša Drndić stvara istinsko remek-delo, jednu od najsnažnije napisanih knjiga na ovim prostorima u proteklih nekoliko decenija.
Naslov: Sonnenschein
Autor: Daša Drndić (1946-2018)
Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad, 2018
Strana: 416
Čitaonica, mesto za dobre knjige 