„Suviše sam star / Da bih učio imena novih ubica / Ovaj ovde izgleda umorno, neprivlačno / Posvećeno, profesionalno / Puno liči na mene (…) U ime stare plemenite magije / On naređuje da se porodice žive spale / A žene nabiju na kolac / On verovatno zna jednu ili dve pesme / Koje sam napisao / Svi oni / Svi batinaši krvavih ruku / I skidači skalpova / Svi oni plešu na muziku Bitlsa / Dragi, dragi prijatelji / Malo nas je ostalo / (…) Dok svedočimo jedni drugima / O stvarnoj svireposti / O staroj potpunoj svireposti / Koja iz srca proteruje / Toplu glad i skrušenu evoluciju / I od molitve čini bljuvotinu“, čuveni su stihovi Leonarda Koena o ratovima tokom devedesetih na našim prostorima u izvrsnom prepevu Vladislava Bajca. Učenje imena novih ubica zaista može biti naporna stvar, najviše zbog njihovog mnoštva. Krajnja brojka nije moguća, ali procene vojnih istoričara govore je u dosadašnjoj istoriji bilo skoro hiljadu ratova. Samo u dvadesetom veku vodilo se preko 250 ratova. U ovom trenutku ratuje se u dvadeset zemalja, najčešće na afričkom kontinentu. Najtragičnije je u Jemenu, gde ratni sukobi traju već osmu godinu. Procene govore da je skoro pola miliona ljudi dosad poginulo u ovoj zemlji. Primera radi – iako su ovakva poređenje sve samo ne umesna – u svim ratovima devedesetih koji su se vodili tokom raspada Jugoslavije broj poginulih je bio oko 140.000. U istom tom periodu besni građanski rat u Ruandi, praćen stravičnim genocidom. Broj žrtava ovog užasavajućeg zločina je prešao milion ljudi. Kada smo već kod brojki, procene demografa su da je samo tokom dvadesetog veka u ratnim sukobima ubijeno oko 200 miliona ljudi. Ovo postaje još stravičnije kada se zna da je tokom 20. veka na našoj planeti živelo oko 10 milijardi ljudi, što znači da je oko dvadeset posto ljudske populacije tokom dvadesetog veka nastradalo u ratnim sukobima. Razume se, sve te smrti nimalo nisu bile lake. Ljudski rod je zapanjujuć u smišljanju metoda mučenja i uništavanja svoje vrste. Svi ovi ratovi, pored nepojmljivog užasa, donose i svojevrsnu nemogućnost racionalnog proučavanja njihovih uzroka. Pritom se, svakako, ne misli na izanđale fraze o vekovnim neprijateljstvima (kakav je često slučaj na našim prostorima) ili još gore o nekakvim nacionalnim ili geografskim pojednostavljivanja (kakav je opet slučaj kada se govori o našim prostorima, još više o afričkom kontinentu). Izuzetnu priču o tome šta zapravo stoji iza gotovo svakog rata doneo je Erik Vijar u knjizi „Častan izlaz“.
Početkom dvadesetog veka Vijetnam je kolonija Francuske. To će se promeniti tokom Drugog svetskog rata kada ovu zemlju okupira Japan, sprovodeći strahovladu sa mnoštvom ljudskih žrtava. Protiv Japanaca se pravi široki narodni front na čelu sa Ho Ši Minom, koji po završetku rata zahteva nezavisnost Vijetnama, što Francuzi odbijaju. Kreće vojni sukob, kasnije nazvan Prvi indokineski rat, koji će trajati preko pet godina i odneti nekoliko miliona žrtava. Pripovedajući o njegovim uzrocima, najviše mešetarenjima francuske ekonomske, političke i vojne elite, i to na izuzetan način, Erik Vijar ispisuje ovu knjigu.
„Plaši se da će propustiti jednu pobedu. Tako ljudi klize ka ogromnim katastrofama“, jedna je od rečenica iz ove knjige. Upravo ovakvi sažeti zaključci (izdvojimo i ovaj: „Svakog dana čitamo jednu stranicu knjige svog života, ali to nije ona prava stranica. I svakog dana krećemo iznova.“) koji pogađaju srž i objašnjavaju mnogo više nego stranice i stranice koje bi sastavili drugi pisci dragocena su odlika pisanja Erika Vijara. To neverovatno sažimanje ogromnih istorijskih procesa na tako malo prostoru sjedinjeno je sa izuzetnim rečeničkim sklopovima, neverovatno maštovitim i punim života. Da osetimo sve te nijanse Vijarove istinske spisateljske izuzetnosti pobrinula se Melita-Logo Milutinović kroz izvrstan prevod knjige.
Erik Vijar je rođen u Lionu. Završio je studije istorije i filozofije. Debituje kao književni stvaralac krajem devedesetih. Slavu mu donosi roman „Konkvistadori“. Dobitnik je niza francuskih i internacionalnih priznanja, među kojima je i Gonkurova nagrada za roman „Dnevni red“. Na srpskom jeziku je, pored „Dnevnog reda“, izašla i njegova knjiga „Rat siromašnih“ koja je bila u najužem izboru za internacionalnu Bukerovu nagradu.
„Političari su stručnjaci za svakojake lukavštine, igraju uvek istu ulogu, najčešće vrlo loše, ali iskrenost ostavlja utisak, lišava ih odbrane“, ovako Erik Vijar opisuje ponašanje francuskih političara tokom ratne krize. Upravo su ove epizode, još preciznije nekoliko poglavlja u kojima se prikazuje jedna parlamentarna rasprava, neverovatno književno izvedene slike perfidne političke manipulacije, začinjene spinovanjem, toliko poznatim u današnjici. Još upečatljiviji su portreti kapitalista, zbog kojih je i rat započeo. Francuskoj svakako nisu previše značili Vijentamci, naprotiv, ali ogromne sirovine i ropska radna snaga itekako jesu. Otkrivajući srce tame – i to ne ono konradovsko smešteno u dubini džungle, već u „civilizovanom“ svetu, svega nekoliko minuta od Ajfelove kule – Vijar u ovoj knjizi sastavlja nenadmašni portret krvopija koje su zarad svojih interesa i moći izazvali stradanje i smrti miliona. Uostalom, kako to i obično biva, da se vratimo na početak. Ta slika zla u fraku u ovoj knjizi zadobija izuzetno predstavljanje, onakvo kakvo se retko viđa. Najbolje nam to pokazuje ove Vijarove ironijske reči: „(…) i na kraju, nehotice reagujući praktično, kažemo u sebi kako bi, budući da politička moć takođe dopada samo nekolicini, naposletku, da se demokratija više ne bi svodila na uvek promenljivu i ponekad nepouzdanu volju svih, verovatno bilo bolje izbaciti iz Burbonske palate one gomile magaraca, puževa i trutova što su se tamo naselili pre gotovo jednog veka i svojom nesposobnošću razrivaju čitavo društvo, i time bi se jednom zasvagda završilo s lažnom, obmanjujućom idejom da velika većina bolje zna šta joj je u interesu nego mala grupa propisno kvalifikovanih stručnjaka, koje bi na vlast dovelo njihovo iskustvo, poznavanje situacije i posvećenost opštem dobru.“
Naslov: Častan izlaz
Autor: Erik Vijar (1968-)
Prevela: Melita Logo-Milutinović
Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad, 2023
Strana: 168
Pročitajte i prikaze knjiga „Dnevni red“ i „Rat siromašnih“ Erika Vijara
Čitaonica, mesto za dobre knjige 