„Hteo sam da narovoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao“, ovako je Džorž Orvel objasnio srž „Životinjske farme“. Na nesreću, to se najčešće ne dešava, što je opet najvidljivije u samom Orvelom delu. Trenutak u kom nedugo po pobedi revolucije u „Životinjskoj farmi“ svinje za sebe uzimaju privilegije, u ovom slučaju jabuke i mleko, a da to njihovi saborci uopšte ne primećuju ili čak smatraju za normalnu stvar, početak je propasti. U isto vreme, otužna realnost sveta, bezbroj puta viđena do sada, najvidljivija je u postepenom pretvaranju revolucionarnih vođa u ono protiv čega su se nekada borili. Uzmimo samo kao primer represiju, i to u dve revolucije, ruskoj i našoj. Užasavajući caristički teror, ništa manje i u Kraljevini Jugoslaviji (u odličnoj knjizi Vojislave Crnjanski Spasojević „Srpske tamnice“ ovako su opisane metode predratnih islednika i zatvorske uprave: „Osim žilama, on i drugovi tučeni su pendrecima, kesicama sa peskom, ubadani iglama na osetljiva mesta, prženi strujom, pojeni ricinusom… Prste su im lomili fiokama i o njih razbijali stolice.“), nakon rata ne samo da nije ukinut – što bi bilo očekivano – nego je postao još drastičniji i bestidniji. O toj bestidnosti sjajno piše Borislav Pekić u „Godinama koje su pojeli skakavci“ govoreći o predratnim zatvorenicima, sada zatvorskim čuvarima, koji su svoja iskustva „primenili“ u novim uslovima. Tako su, recimo, poučeni svojim nekadašnjim snalaženjima uspeli da onemoguće komunikaciju među novim zatvorenicima. Kada bi se pravile brojke, iako to nikada nije moguće tačno utvrditi, broj ubijenih ili mučenih političkih protivnika u posleratnoj Jugoslaviji je višestruko veći u odnosu na predratni period. Još drastičnija stvar je bila u Sovjetskom Savezu. Užasni caristički teror smenjen je monstruoznim staljinističkim. Umesto nekoliko desetina hiljada pobijenih za vreme vladavine Romanovih, u Staljinovo vreme pobijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi. Ta disproporcija – iako ona nikako ne opravdava prethodne režime, zlo je uvek zlo – još je užasnija kada se zna da su ti užasni zločini počinjeni u ime najplemenitijih ideala, a to su svako komunističke ideje o jednakosti svih ljudi, materijalnoj sigurnosti za sve… Gotovo identična stvar je i sa hrišćanstvom. U Isusovo ime – koji je propovedao jednakost među ljudima, ljubav i nenasilni otpor prema neprijateljima – pobijeni su i mučeni milioni ljudi na najstrašnije načine, a mnogi i danas žive potlačeno. Ljudski rod je neverovatno sposoban za izvitoperenje svake plemenite ideje i njeno pretvaranje u potpunu suprotnost. Sjajan roman o tome je napisao Leonardo Padura.
Sedamdesete su na Kubi, vreme kada je budnost postrevolucionarne vlasti na vrhuncu. Ivan Kardenas Maturelj je jedan od mnogih koji se u tom vremenu nisu snašli. Ne želeći da piše panegirike vlasti, on prestaje da stvara. Sve se to menja nakon upoznavanja sa čudnovatim starcem na plaži koji, nakon kratkotrajnog zbližavanja, počinje da mu priča pripovest o jednom od najvećih političkih atentata dvadesetog veka, ubistvu Lava Trockog. Prateći izgnanički put Trockog, ali i put njegovog ubice, Padurov junak ispisuje jednu od najčudnovatijih priča dvadesetog veka.
„Svako sam i nisam niko jer sam samo još jedan više, majušan, u borbi za jedan san. Osoba i ime nisu ništa… Vidi, postoji nešto vrlo važno što su me naučili čim sam stupio u Čeku: čovek se može zameniti, odstraniti. Pojedinac nije neponovljiva jedinica nego pojam koji se sabira i stvara masu, a ona jeste stvarna“, ovako Padura opisuje svetonazore svakog totalitarnog i autokratskog režima. Upravo ta analiza totalitarizma najveća je draž ovog romana. Opisujući podrobno ključne decenije dvadesetog veka, u rasponu od Oktobarske revolucije do pada Berlinskog zida – i to podjednako iz ugla onih koji stvaraju istoriju, njihovih izvršilaca, ali i žrtava tih istorijskih procesa – Leonardo Padura stvara istinsko remek-delo.
Leonardo Padura je jedan od najznačajnijih savremenih kubanskih književnih stvaralaca, sasvim sigurno internacionalno najpoznatiji. Završava studije književnosti u Havani, posle kojih počinje da radi kao novinar u jednom književnom magazinu. Proslavio ga je serijal od osam romana o inspektoru Kondeu. Pored ovog serijala, napisao je nekoliko romana, zbirki priča i eseja. Dobitnik je najvećih internacionalnih i kubanskih priznanja za književni rad, a njegovi romani širom sveta doživljavaju vrtoglave tiraže.
„Bila je to prava hronika o sramoćenju jednog sna i svedočenje o počinjenju jednog od najogavnijih zločina jer se nije ticao samo sudbine Trockog, na kraju krajeva takmičara u toj borbi za vlast i protagoniste raznih istorijskih užasa, nego i mnogih miliona ljudi – a da to nisu tražili, niti ih je često iko išta pitao o njihovim željama – povučenih strujom istorije i besom svojih gazda – prerušenih u dobrotvore, mesije, izabranike, decu nužnosti i neodržive dijalektike klasne borbe…“, ovako Padura izražava ne samo izvitoperenje jedne ideje, da se vratimo na početak, nego i užas koje to izvitoperenje donosi. Opisujući pad usled poraza tri revolucije, on stvara veličanstveni portret mučnog satiranja svake plemenitosti koji je doneo dvadeseti vek. Uzbudljivo je to napisana priča, sa mnoštvom istorijskih detalja, nenadmašna po svojoj pedantnoj naraciji i sjajnoj fabuli. U isto vreme, to je i upozorenje kako da se velike ideje ne potroše i izvitopere, što je nauk preko potreban našoj vrsti: „No tačno je da sam čitajući i pišući o tome kako se izopačila najveća utopija koju su ljudi ikad imali nadohvat ruke, udubljujući se u katakombe priče koja je više ličila na božju kaznu nego na delo ljudi opijenih vlašću, potrebom za kontrolom i težnjom za istorijskih značajem, naučio da je prava ljudska veličina u bezuslovnoj dobroti, u sposobnosti da je daje onima koji nemaju ništa, ali ne da im da ono što je nama višak, nego da ono malo što imamo s njima podelimo.“
Naslov: Čovek koji je voleo pse
Autor: Leonardo Padura (1955-)
Prevele: Ljiljana Popović Anđić i Dragana Bajić
Izdavač: Laguna, Beograd, 2020
Strana: 629
Čitaonica, mesto za dobre knjige 