Iako ovo spada u domen krajnje spekulativnog utiska, gotovo je opšta impresija – barem što se tiče književnosti koju određujemo kao „ozbiljnu“ – da je dosada zacarila. I ne samo ona. Ukoliko uporedimo tiraže nekadašnjih dobitnika velikih književnih nagrada na ovim prostorima sa tiražima današnjih dobitnika videćemo užasnu disproporciju, i to nauštrb današnjih dobitnika. Ovaj primer smo namerno uzeli najpre zbog medijske pompe, večite pratilje književnih nagrada, koja posledično utiče na tiražnost, i to za razliku od najvećeg dela književne produkcije koja usled potpuno urušene medijske scene, hiperprodukcije novih naslova ali i poslovične nezainteresovanosti izdavača ostaje najčešće potpuno neprimećena. U čemu je stvar? Najvećim delom se ukusi članova žirija i publike dijametralno razlikuju, a kako se ta disproporcija vremenom uvećava naposletku publika prestaje da veruje žirijima. Sličan primer je i, recimo, sa mišljenjem kritike u gotovo svim granama umetnosti. Šta to čitaoci najviše „zameraju“ nagrađenim delima? Pored „komplikovanosti“ i nerazumljivosti, to je najvećim delom dosada koja proizilazi iz krajnje redukovane fabule ili njenog potpunog izostanka. Čitaoci dobrim delom od književnosti traže uzbudljivu fabulu koja će im držati pažnju, ali i omogućiti priliku za eskapizam iz stvarnog sveta. Umesto toga dobijaju samo dosadu. Ali tu već nastupa problem koji je pre svega sadržan u pitanju šta je to zapravo dosadno i sa druge strane zabavno, ako ćemo ovu stvar manihejski gledati. Nekome će – da odmah uzmemo jedan od najekstremnijih primera – Džojsov „Uliks“ biti izuzetno zanimljiv, najvećim delom zbog silne intertekstualnosti, a drugima upravo zbog te intertekstualnosti užasno naporan i neretko potpuno nečitljiv. S druge strane, čitanje potpuno bezvrednih bljuvotina – poput memoara starleti ili ljubića voditeljki i inih medijskih radnika i radnica – za jedan deo publike će biti krajnje zanimljiva stvar, a za one druge smrtonosna dosadna. Isto tako, dela koja se najvećim delom oslanjaju na fabulu, pogotovo ako ona proizilazi iz žanrovskih konvencija, za jedne će biti čisto uživanje, onima pak drugima mrtvo more dosade. Suštinski, i da se napokon iskobeljamo iz ovih silnih primera, pitanje dosade u književnosti i uopšte umetnosti je krajnje subjektivno. Ipak, jedna od retkih objektivnih kategorija je pokušaj da se uzbudljiva fabula sjedinjeni sa književnim kvalitetom. Kao retko kome na našoj književnoj sceni to uspeva Mirjani Đurđević.
Mica Đurđević, uspešna predratna spisateljica, ne snalazi se najbolje u prvim godinama nakon završetka Drugog svetskog rata. Kao deo poražene građanske klase, ona je osuđena na nimalo prijatno tavorenje, a da sve bude još gore u njenu kuću na Vračaru su se uselili novi stanari. Sve će se to izmeniti kada dobije ponudu za posao podučavanja jezika atašea za štampu u britanskoj ambasadi. To je, ni manje ni više, Lorens Darel. Boreći se sa Darelovim ludostima i hirovima, spisateljica će u isto vreme ući u krajnje bizarni koloplet diplomata, udbaša, četnika i njihovih ljubavnica koji su u potrazi za izgubljenim savezničkim blagom.
Nastao kao svojevrsni nastavak knjige „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“, ovaj roman predstavlja dobro poznate likove u novom svetlu, ali i novim okolnosti. Iako se ove dve knjige mogu čitati odvojeno, ipak je bolje pročitati ih obe. Ako ništa drugo, zarad dobre zabave. Baš kao i u pređašnjoj, Mirjana Đurđević nam predstavlja nekadašnji Beograd do tančina, ispisujući ne samo priču o jednom vremenu i njegovom duhu, već i o brojnim ljudima. Pred nama defiluju poznata imena (tu su pored notornog Darela i Koča Popović, Vinaver, političke glavešine), ali i pripadnici najčešće zanemarenih klasa koji su zadobili izuzetno predstavljanje.
Mirjana Đurđević spada u red najznačajnijih savremenih srpskih književnih stvaralaca. Diplomirala je na Građevinskom fakultetu, radila u struci i predavala na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi. Debitovala je sa romanom „Čas anatomije na Građevinskom fakultetu“ (2001). Sledi serijal o prljavoj inspektorki Harijet koji je za sada doživeo devet nastavaka. Pored ovog serijala, napisala je još sedam romana. Za svoje stvaralaštvo je nagrađena istaknutim srpskim i regionalnim književnim priznanjima.
„Za milom majkom zaplakala nije ni onaj dan kad je pravo iz Resavske, gde je doktor potpisao umrlicu, odjurila peške u Politiku da dâ čitulju, a kako i da zaplače kad su tek par sati ranije javili da je ubijen Aleksandar u Marseju. Šta je trebalo, da je neko sretne i pomisli da za njim plače? Ona, zakleta republikanka, koja je zbog svog ubeđenja nemalih nevolja imala. Eto ti sad tvoja republika, govori sebi ne bi li prestala da ispušta one potoke na oči, cela ti se republika u kuću naselila, eto ti…“, ovako Mirjana Đurđević opisuje slom republikanstva svoje junakinje. Možda je upravo ovaj citat i najbolji mogući način da se predstavi srž ove knjige. Pripovedajući o veoma ozbiljnim stvarima, ali na krajnje duhovit način, Mirjana Đurđević predstavlja istinsko lice jednog vreme, užasne nepravde, stradanja, ali i potpune bizarnosti. U isto vreme sve je to prikazano kroz uzbudljivu fabulu i krajnje duhovito, toliko da vrlo brzo, kakav je to uvek slučaj sa dobrom satirom, shvatamo da se smejemo sopstvenim manama i glupostima. Najbolje to sama autorka izražava u knjizi: „(…) jedini zdrav smeh je onaj na svoj račun. Svakoj sopstvenoj gluposti se smejati. Možda i četnici, ovi što su pobegli, negde na geštetneru umnožavaju Tita i Rankovića kako sede u klozetu ili šta ja znam, al to ne vodi ozdravljenju i boljitku, samo raspiruju mržnju i regrutuju svoje maloumnike kao što i državne novine raspiruju svoje.“ I da se na kraju vratimo na početak. Kao retko ko na našoj književni sceni, Mirjana Đurđević je uspela da jedno krajnje kompleksno vreme, koje i dalje predstavlja predmet brojnih sporenja, predstavi na književno vredan način, ali i da nam pruži istinsko uživanje u čitanju. Ono što je i zapravo odlika izuzetne literature.
Naslov: Mica, Beograd i odvratni Britanac
Autori: Mirjana Đurđević (1956-)
Izdavač: Laguna, Beograd, 2022
Strana: 291
Pročitajte i prikaze romana „Jacuzzi u liftu“ i „Bunker patka“ Mirjane Đurđević
Čitaonica, mesto za dobre knjige 