Uzvišenje – Milen Ruskov

Narod, ta večita muka duhu. Pogotovo kad se vidi ko se sve na njega poziva. Čine to političari, i u tome su najbestidniji, u njegovo ime heroji se žrtvuju, pesnici mu pišu ode i himne, piscima je on beskrajno zanimljiva tema, suštinski svima su puna usta naroda. A šta je u stvari narod? I šta on uopšte predstavlja? Ako poverujemo enciklopedijskoj odrednici, narod je grupa ljudi koju povezuje zajednički jezik, vera, istorija i kultura. Ali to deluje poprilično labavo. Zajednički jezik može povezivati različite narode, i ne samo on. Evo, uzmimo samo za primer južnoslovenska plemena. Pored istog jezika, ako izuzmemo makedonski, bugarski i slovenački; Srbe, Hrvate, Crnogorce i Bošnjake povezuje zajednička istorija, ništa manje kultura. I pored toga svaka od ovih grupacija sebe smatra za zaseban narod. Naciju, tačnije. Iako prethodne rečenice liče na otkrivanje tople vode, potrebno ih je napisati. I još više promisliti o njima. Najpre zato što se narod, a sledstveno tome i nacija, smatra za nešto što je inherentno našem biću. Još tačnije, da činom rođenja zajedno sa polnim i ostalim karakteristikama dobijamo i nacionalnu pripadnost. Koju bi jelte trebali da volimo, čuvamo, branimo, pa čak i da život damo za nju, ako to bude neophodno. U međuvremenu su osnovane i nacionalne države, pa je pripadnost naciji postala istovremeno i pripadnost određenoj državi. O tome nas uče u školama i o tome govori ona silesija ljudi sa početka teksta. Najjednostavnije rečeno, naša pripadnost određenoj naciji postala je datost. Nešto što se podrazumeva. Pokušajte, čisto eksperimenta radi, da propitate sami sebe kako ste postali ono što jeste u nacionalnom smislu. Odgovor će, naravno, biti priča o slavnim precima koji su nam u nasleđe predali nacionalnu pripadnost. Ta, kako nam se čini, najstamenija odbrana nacionalnog identiteta je u isto vreme i najporoznija. Jer kako budemo odmicali što dalje u prošlost shvatićemo da ono što smatramo za datost ne postoji duže od dva veka. Još tačnije, pojam nacije ne postoji sve do početka devetnaestog veka. Narodi se do tada uglavnom razlikuju po verskoj, plemenskoj ili jezičkoj pripadnosti. O nacionalnim državama nema ni reči (iako se to pokušava pripisati srednjovekovnim državama, pogotovo balkanskim). Suštinski, devetnaesti vek je prekretnica. Trenutak u kojem se nacije rađaju. Kako je to izgledalo najbolje nam pokazuje roman „Uzvišenje“.
Sedma je decenija devetnaestog veka. Već poprilično oslabljeno, mada još uvek dobrodržeće, Otomansko carstvo gospodari današnjom Bugarskom. Da se to promeni urotili su se bugarski zaverenici i revolucionari. Jedan od njih je i Gičo sa svojim nerazdvojnim prijateljom Asenčom. Odmetnuti u šume Stare planine, Gičo i Asenčo kreću u bitku za narodnu polzu, osamostaljenje od turske vlasti i prosvećenje Bugara. Razume se, taj put nije lak. Za njega je najpre potreban novac. Da bi ga stekla, ova družina kreće u pljačku, pritom se ne obazirući na nacionalnu pripadnost ljudi od kojih se uzima novac. Sve je to za narodnu polzu, ili Delo kako Gičo voli da kaže. Ipak, kada opljačkaju novac koji su Turci prikupili kao porez, sve se preokreće. Gičo sa družinom mora da pobegne od velike turske potere.
Pisan u prvom licu kao Gičovo svedočenje o avanturama koje je doživeo i preživeo, roman „Uzvišenje“ predstavlja pravu stilsku poslasticu. Polupismeni, ništa manje i poetsko-nacionalno nadahnuti, Gičo sastavlja tekst koji pleni svojim duhom, jezičkim bravurama i iskrenošću. Milen Ruskov je izatkao sjajni roman u kojem se uživa (za to su zaslužna sjajna fabula i nenadmašna duhovitost), ali i delo koje nas uči o jednom poprilično zanimljivom istorijskom periodu. Dodajte tome još i mudrost iz usta prostodušnog, podjednako i prevejanog, Giča i dobićete pravu sliku ovog romana: „Kad pogledaš – gde su pametni? Um ne spašava svet. Lukavstvo da, ali pamet ne. Ne znam čemu ona služi, ali znam da nije za život. A šta nije za život, znaš već…“
Milen Ruskov spada u red najznačajnijih savremenih bugarskih književnih stvaralaca. Diplomirao je i doktorirao na studijama bugarske lingvistike. Debituje 2004. godine sa romanom „Džepna enciklopedija misterija“. Slavu mu donosi roman „Uzvišenje“ za koji je dobio niz priznanja, uključujući i Evropsku nagradu za književnost. Po ovom romanu je prošle godine snimljen istoimeni igrani film. Pored književnog rada, Milen Ruskov je plodni prevodilac sa engleskog jezika. „Uzvišenje“ je njegov prvi roman koji se objavljuje na srpskom, i to u sjajnom prevodu Jasmine Jovanović.
„Prođoh život ljubeći svoj rod / uz nevolje i bol… / I vidi se da sam narodan, / gladan, žedan, bos i go“, ovako Gičo kroz citiranje jednog pesnika vidi put svakog narodnog prosvetitelja. Taj put prosvećenja naroda Milen Ruskov oplemenjuje blagorodnom ironijom koja je svoj najveći izraz doživela u liku Giča. Najbolje se to vidi u čestim preokretima. Gičo za čas posla od visokoparnih izraza rodoljublja prelazi na svoj materijalni položaj: „Odavde vidim krov naše kuće. Šta li tamo rade? Pa rade. Jebem ih! Dobro sam učinio što sam se uhvatio Dela.“ Baš takav književni lik je svedok i učesnik onoga što će se posle nazvati nacionalni preporod. A on je bio ništa drugo nego sveopšti haos koji će kasnije generacije idealizovati i od njega napraviti osnov svog identiteta i nacionalne pripadnosti. Suštinski, lepu bajku. Kako je ta bajka zaista izgledala pripoveda Milen Ruskov, usput nam otkrivajući kako se treba odnositi prema onome što nazivamo narodom: „Ako ih sakupiš na jedno mesto, od njih možeš čitav jedan takozvani narod da napraviš. Kad čuješ narod, okreni se i beži! To je nešto strašno, brate…“

Naslov: Uzvišenje
Autor: Milen Ruskov (1966-)
Prevela: Jasmina Jovanović
Izdavač: Dereta, Beograd, 2017
Strana: 337

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s