Buick Rivera – Miljenko Jergović

Prošao je skoro jedan vek od njenog nastanka, a ona i danas izaziva podjednako oprečne stavove i emocije. Svako o njoj ima mišljenje. I svako joj može pronaći bezbroj mana, ništa manje i vrlina. Njeni ljubitelji i protivnici joj podjednako pristupaju kroz emocije, skoro kroz afekat. Reč je, naravno, o Jugoslaviji. O njoj su napisane stotine radova u kojima se kroz političku, socijalnu i ekonomsku analizu pokušava pronaći odgovor na pitanje kako je ovaj projekat nastao i zašto je nestao. Naša tema je drugačija. Ostavićemo po strani tvorevinu i fokusirati se na ljude koji su u živeli u njoj. Što je još gore i teže. Najpre zato što se, za razliku od recimo Amerike, u njoj nikada nije ustalilo nacionalno jedinstvo. Retki Jugosloveni su pripadali ili intelektualnoj eliti ili pak onom taboru prinuđenom da odabere srednje rešenje usled mešovitog nacionalnog porekla. Ostali su bili ono što su i ranije bili, noseći teret pređašnjeg nasleđa, ostvarenih ili još češće neostvarenih državotvornih i ostalih zamisli. Posledica svega toga je bio krvavi razlaz i međunacionalni sukob kakav je u istoriji retko zabeležen. Krajnja je to tačka pred kojom se teško nazire odgovor. Kako odgovoriti na pitanje šta je to nateralo ljude koji su decenijama živeli u kakvom-takvom miru i blagostanju da otpočnu dva sukoba sa užasnim simbolima stradanja kao što su Jasenovac ili Srebrenica? Pogotovo što se, čak i godinama posle njenog kraha, uspomene na Jugoslaviju kod svih zaraćenih strana svode na bajkovitu priču o zemlji blagostanja. Skoro pa dembeliju u kojoj su svi živeli srećno (sve te silne fiće, crveni kiosci, letovanja, farmerke iz Trsta…) uživajući čari običnog, čitaj mediokritetskog, života. Takav je bio i njen kraj. Koliko užasan, još više banalan po svojim učesnicima i zločincima. Pogledajte samo lica političara, vojskovođa i ratnih profitera. Poslušajte i njihove reči. Užasna praznina. Ona o kojoj je Leonard Koen sastavio sjajnu pesmu: „Suviše sam star / Da bih učio imena novih ubica / Ovaj ovde izgleda umorno, neprivlačno / Posvećeno, profesionalno (…) Svi oni / Hrvati, Muslimani, Bosanci, Srbi / Svi batinaši krvavih ruku / I skidači skalpova (..)“ Može li se pisati o takvim ljudima? Suštinski, može li se banalnost pretvoriti u umetnost? Da može pokazuje nam Miljenko Jergović.
U središtu romana „Buick Rivera“ nalaze se sudbine dvojice jugoslovenskih emigranta. Hasana Hujdura, koji je u Ameriku otišao pre izbijanja rata, i Vuka Šalipure, osrednjeg ratnog zločinca odbeglog od ruke pravde. Njihovi putevi se sastavljaju u gradiću Toledo u Oregonu tokom jedne zimske noći. Hasanov automobil, naslovna „Buick Rivera“, je zaglavljen u smetu. Pomoć na putu mu pruža Vuko. Kratkotrajni susret će obojicu odvesti nazad u jugoslovensku prošlost, dovesti do neočekivanih zaključaka i spoznaja, ali i promeniti život koji su godinama gradili u Americi.
Fokusiran na dve ravni, Jergović nam u ovom romanu predstavlja sukobljene svetove. Jedan je Amerika početkom dvehiljaditih u kojoj tavore glavni junaci, a onaj drugi njihova prošlost i Jugoslavija. Taj susret svetova je izveden sjajno i to ponajviše zahvaljujući pripovedačkoj municioznosti. Jergović ništa ne prepušta slučaju. Bezbrojne reminiscencije koje se susreću sa sadašnjošću tvore uzbudljivu pripovest, nadograđenu sa sjajnom psihologizacijom. Od običnog i efemernog Jergović uspeva da stvori duboko i očaravajuće. Baš kao što je to i automobil koji je začetak priče: „Ali svaki čovjek ima jednu ili dvije stvari s kojima ima takav odnos i svakoga negdje čeka njegov Buick Rivera, može to biti auto, bicikl, naliv-pero, pa čak i kompjuter, može biti i pas ili konj, nešto što će ga sabrati i okupiti, učini boljim i strpljivijim, samo što svima nije dato da se s tom stvari za života sretnu.“
Miljenko Jergović spada u red najznačajnijih postjugoslovenskih pisaca. Rođen je u Sarajevu, gde živi do 1993. godine. Debituje 1988. godine sa zbirkom pesama „Opservatorija Varšava“. Izuzetno je plodan stvaralac i do sada je objavio preko četrdeset knjiga. Posebno se izdvajaju zbirke priče (Mama Leone, Sarajevski Marlboro), romani (Dvori od oraha, Otac), zbirke eseja (Naci bonton, Žrtve sanjaju veliku ratnu pobjedu). Objavio je i stotine novinskih napisa, kolumni, književnih prikaza. Za svoje stvaralaštvo je zadobio najveća regionalna priznanja, a njegova dela su prevedena na preko trideset jezika.
Oslikavajući do tančina pređašnji jugoslovenski život i sadašnje američke (ne)prilike junaka romana, Jergović sastavlja priču koja prevazilazi sudbinu dvojicu ljudi i pretvara se u pripovest o nesrećnoj sudbini jedne zemlje i njenih žitelja. A ovde je ta slika još tragičnija zato što govori o ljudima koji su pobegli od pređašnjeg života ne nalazeći zadovoljstvo u novom. Jugoslavija je san, čudesna fantazmagorija u kojoj se mešaju sreća i užas. Krajnji rezultat je konfuzija koju Jergović groteskno kruniše sa redovima u kojim ratni zločinac žali za zemljom koju je rušio. Ta konfuzija je i slika Jugoslavije iz današnjice. Pogotovo onih ljudi koji živeći u novom svetu ne mogu da se otarase starog: „Ne izdržiš i proviriš iza tuđeg lica kojeg nosiš umjesto svoga ili se ne sjetiš što u kojem vremenu moraš govoriti i osjećati. Ništa nije teže nego biti netko drugi.“

Naslov: Buick Rivera
Autor: Miljenko Jergović (1966-)
Izdavač: Rende, Beograd, 2017
Strana: 180

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s