Iako je ponos krajnje diskutabilna stvar, pogotovo onaj nacionalni (kako možemo da se ponosimo nečim na šta nikako nismo da utičemo?), on predstavlja jednu od stvari koje itekako određuju svet u kom živimo. Identična stvar je i sa stidom. Suštinski, pitanje šta nam izaziva ponos a šta sram gotovo je nepogrešivi pokazatelj stanja jednog društva. To je posebno vidljivo na prostoru bivše Jugoslavije, gde su ratni zločinci, krvoloci i bitange, i to u svim državama, za najveći deo populacije heroji koji služe za ponos. O svojatanju velikih naučnika i umetnika tek je izlišno govoriti. Ovaj ponos ponekada zadobija i tragikomične obrte, pa tako u poslednje tri decenije imamo i ludake koji se ponose starostavnim poreklima svojih naroda koji sežu, po nekima, čak i do Adama i Eve. U ovim grandomanskim pričama, ništa drugo nego mitovima kojima se pokušava nekako anulirati nimalo prijatna sadašnjost, neretko se zaboravljaju stvari koje nam zaista mogu poslužiti za ponos. Jedna od njih je Sretenjski ustav iz 1835. koji po svojoj sadržini, pre svega slobodama koje se daju građanima, i danas predstavlja gotovo neprevaziđeni uzor. Jedan od ustavnih članova, zanimljiv za našu priču, glasi: „Kad rob stupi na srbsku zemlju ot onog časa postaje slobodan“. U tom trenutku institucija ropstva i dalje je pravno važeća u dobrom delu svetu. Tako će ono u Sjedinjenim Američkim Državama trajati sve do 1865. i građanskog rata. Kmetstvo u carskoj Rusiji – koje je bilo ništa do ropstvo, čak i perfidnije jer su ruski kmetovi imali manje prava u pojedinim segmentima od robova u Americi – ukinuto je tek 1861. Suštinski, Srbija je donošenjem Sretenjskog ustava bila jedna od prvih zemalja koja je odlučno ustala protiv porobljavanja drugih ljudskih bića. Naravno, situacija je u međuvremenu izmenjena. U svim zemljama sveta ropstvo je zvanično zabranjeno, iako opstaje i dalje kroz trgovinu ljudima, a sama institucija ropstva je postala velika mrlja u istoriji društava koje su ga praktikovale. Ipak, ta mrlja je, kako to obično biva, uporno sklanjana ispod poslovičnog tepiha. Tek nakon nedavnih protesta zbog ubistva Džordža Flojda uklonjena su obeležja vladara, političara i biznismena koji su direktno učestvovali u porobljavanju drugih ljudi. Deluje neverovatno, ali sve do skora spomenici Leopolda II, čoveka koji je uzrokovao smrti i bestijalne patnje miliona ljudi, „krasili“ su belgijske ulice. Još luđi je bio spomenik Robertu Miligranu, najvećem trgovcu robovima svog vremena, koji je stajao u centru Londona. Baš zbog toga je toliko važno pamćenje na nimalo svetle istorijske trenutke koji se lako zaboravljaju. Jedno od tih svedočenja je i roman Abdulrazaka Gurna, prošlogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Na početku dvadesetog veka, uoči izbijanja Velikog rata, ljudi na prostoru današnje Tanzanije broje poslednje dane slobode. Nemački vojnici osvajaju deo po deo velike zemlje. Ipak, sloboda ne postoji za sve. Dvanestogodišnji Jusuf biva prodat bogatom tanzanijskom trgovcu u roblje kako bi se otplatio dug njegovog oca. Opisujući dečakovo odrastanje i godine koje je proveo u ropstvu, Abdulrazak Gurna nenadmašno predstavlja afrički kontinent, njegove običaje, svakodnevni život, ali i velike istorijske događaje koji će promeniti živote brojnih ljudi.
Ispisanim pitkim, krajnje jednostavnim stilom, bez mnogo jezičkih i „tehničkih“ igrarija, roman „Raj“ predstavlja jedno od retkih dela u današnjici, pogotovo onih vrednih, kojima je naracija svetinja. Zbog toga je i čitanje „Raja“ izuzetno prijatno iskustvo koje podseća na iščitavanje velikih avanturističkih i pikarskih romana iz prošlosti. Ipak, u toj raskošnoj slici predela, ljudi, običaja i niza istorijskih događaja, krije se nešto više. To je priča o otimanju slobode, ali i njenom povratku. Dobrim delom i pitanju da li se ona uopšte može nekome uzeti: „Kad mi ovi ljudi kažu da im pripadam, ti si moje vlasništvo, to je kao kratki pljusak ili zalazak sunca na kraju dana. Narednog jutra sunce ponovo izađe hteli oni to ili ne. Isto je i sa slobodom. Mogu da te zaključaju, da te bace u lance, da uguše tvoje sitne čežnje, ali sloboda je nešto što ne mogu da ti oduzmu. Kad završe s tobom, i dalje su daleko od toga da te poseduju koliko su bili i onog dana kada si se rodio.“
Abdulzrazak Gurna, jedan od najistaknutijih savremenih književnih stvaralaca, rođen je u Tanzaniji. Nakon zanzibarske revolucije emigrira u Veliku Britaniju. Predavao je englesku i postkolonijalnu književnost na Univerzitetu u Kentu. Napisao je niz romana, zbirki priča i knjiga eseja za koje je višestruko nagrađivan. Za svoje stvaralaštvo je prošle godine ovenčan Nobelovom nagradom za književnost. Pored romana „Raj“, Čarobna knjiga je nedavno objavila i njegove knjige „Napuštanje“ i „Život posle života“.
„Kad posmatraš ovaj predeo, ispuni te čežnja (…) Netaknuta priroda beskrajne lepote. Možeš doći u iskušenje da pomisliš da ljudi koji ovde žive ne znaju ni za bolest ni za starost. I da su im dani ispunjeni zadovoljstvom i traganjem za mudrošću“, ovako Abdulrazak Gurna opisuje predele u kojima se odvija radnja romana. Ipak, da je to daleko od istine brzo će nam pokazati stvarnost. Opisujući užasne prilike, siromaštvo, iskorištavanje slabosti drugih, autor izuzetno tka priču o porobljavanju ljudskih bića, ali i putu emancipacije i oslobađanja. Ono što je izuzetno zanimljivo, najčešće i manje poznato, to tlačenje je započeto od strane „domaćih“ zločinaca čijim putem su nastavili stranci, dodatno ga „usavršivši“ i učinivši još surovijim: „Kad donese presudu, možeš da ga moliš dok ti jezik ne utrne, Nemac će samo da stoji ispred tebe, hladan kao stena i bez griže savesti. Kad mu dojadiš, znaš da nemaš izbora sem da se pomiriš s kaznom. Eto kako oni postižu sve ono što vidimo. Ne dopuštaju da ih išta ometa“. Ta sramota koja je u današnjici gotovo zaboravljena pred nama je u ovom izuzetnom ispripovedanom romanu: „Ali nije učinio ništa sramno. Naterali su da ga živi na taj način, sve njih su naterali da žive tako, i to je ono što je sramno.“
Naslov: Raj
Autor: Abdulrazak Gurna (1948-)
Preveli: Marija Pavićević i Vladimir D. Janković
Izdavač: Čarobna knjiga, Beograd, 2022
Strana: 256
Čitaonica, mesto za dobre knjige 