Čuvari zlatnog runa (antologija priča)

Postoje posebnosti koje su u stanju da od običnog i uobičajenog odele ljude, pojave, predmete ili predele i učine ih neshvatljivim i drugačijim. Može to biti bizarnost, još češće je nama neshvatljiva raznolikost, a neretke su i pojave koje izlaze izvan okvira naših iskustva. Sukobljavanje sa natprirodnim, ili još bolje rečeno sa osobinama koje su pridodate nadnaravnim pojavama, daleko je od lakog zadatka. Najpre zato što dobar deo ljudi iracionalnom pristupa iz ugla „homo religiosusa“. Potreba za verovanjem u natprirodno u susretu sa onim što deluje natprirodno neće doneti njegovo preispitivanje. Naprotiv. Doneće još jednog obožavaoca. Slike ljudi, i to na nesreću neretko visokog obrazovanja, koji čak i u današnjici ostaju duboko ukorenjeni u sujeverju, potvrda su ove teorije. Ali da takvo poimanje onostranog ostavimo po strani. Naša tema je odnos nauke i umetnosti prema ovim pojavama. Tvorac psihoanalize i možemo bez preterivanja reći zastupnik najracionalnijeg mogućeg pristupa ljudskoj psihi, Sigmund Frojd, piše: „Izgleda da više nije mogućno odbacivati istraživanje takozvanih okultnih pojava, onih stvari koje nam navodno jamče realnu egzistenciju psihičkih sila drukčijih od onih koje poznajemo kod ljudi i životinja, ili koje kod tih duša otkrivaju sposobnosti u koje se dosad nije verovalo.“ Raščlanjavanje natprirodnog tako postaje zanimljiva tema za psihologiju i sociologiju. Njima se pridružuje i etnologija kao zasebna naučna grana kojoj je jedan od ciljeva proučavanje korena rituala i mitova koji dovode do iracionalnih uverenja. Umetnost, pak, natprirodnom pristupa na drugačiji način. Koristeći naučna otkrića, ona sebi ipak dozvoljava odlazak u nemoguće i natprirodno. I to je ono što se određuje kao fantastika u književnosti. I pored delimičnog prisustva u prošlosti (Milovan Glišić, Lazar Komarčić, Dragutin Ilić), čini se da fantastika kao književni žanr u našoj literaturi tek danas pokazuje svoj potencijal. Najbolje nam to pokazuje antologija „Čuvari zlatnog runa“.
Trideset savremenih srpskih književnih stvaralaca okupljeno je na jednom mestu i oko jedne teme. U pitanju je Homolje, geografska oblast na krajnjem istoku Srbije. Bogata istorija ovog kraja (koliko u antici, još više u novovekovnom periodu), sjedinjena je sa njenim prirodnim lepotama. Naravno, neizostavni dodatak je ukorenjenost dobrog dela stanovnika ovog kraja u natprirodno, ona sada već poslovična vlaška magija, ali i bogato mitsko i folklorno nasleđe. Kako izgleda susret ovih trideset književnika sa istorijom, mitom i sadašnjošću Homolja, možemo da vidimo u antologiji „Čuvari zlatnog runa“.
Da krenemo od dobrih strana antologije. Na prvom mestu to je priča Dejana Stojiljkovića „Vlaški skok“. Ispripovedan iz ugla tabloidnog novinara, „Vlaški skok“ onostranom pristupa koristeći ironijski diskurs. Kombinujući ironiju sa sjajnim preokretima, Stojiljković stvara odličnu storiju o (zlo)upotrebi natprirodnog u današnjici. Potraga za mitološkim korenima Homolja tema je priče Aleksandra Tešića „U zemlji čuda“. Balansirajući između bajkovitog i fantastičnog, Tešić uspeva da napiše uzbudljivu verziju stare homoljske legende. I pored mana koje proizilaze iz konfuzne elaboracije unutrašnjih stanja likova, Miomir Petrović je u „Krugovima u snegu“ dao dobar prikaz susreta velegradskog čoveka sa magijskim i onostranim. Duhovitost i erudicija su sastavljeni u priči „Vesna, Stribog i zov Homolja“ Gorana Skrobonje. Odlična distopijska slika Srbije u njenoj ne tako dalekoj budućnosti tema je priče Ilije Bakića „Duboko polje Homolja“. Još jedan zanimljiv susret sa onostranim, i to baš onako kako zamišljamo vlašku magiju, dala nam je Ksenija Pešić u priči „Ognjena ruža“. Koristeći arhetip o nemogućoj ljubavi između bogatašice i siromaha, Mladen Milosavljević nam predstavlja svet devetnaestovekovnog Homolja u priči „Najden i Nina“. Čvrsta ukorenjenost u istoriji susreće se sa onostranim i tvori sjajno napisanu pripovest.
A sad o onim manje dobrim stranama antologije. Na prvom mestu to je njen nesuvisli podnaslov „zbirka priča Homolja i Zvižda“. Pošto nijedan autor iz ove zbirke ne dolazi iz Homolja, jedino logično bi bilo da to bude zbirka ili još bolje antologija priča o Homolju i Zviždu. Da se ne priča tek o žanrovskoj određenosti. Na koricama knjige stoji da priče iz ove zbirke pripadaju žanru folklorne fantastike, iako su one krajnje žanrovski raznolike. Još smešnija je odrednica plemeniti žanr. Bilo bi zabavno priupitati autora ove kovanice koji su to neplemeniti žanrovi. Najveći nedostatak je, ipak, izbor priča. S jedne strane stoje sjajne, na onoj drugoj osrednje, dok vas na trećoj strani čekaju neubedljive, loše napisane i poprilično infantilne pripovesti koje neminovno kvare krajnji utisak.
Ovu antologiju ne treba odbaciti zbog njenih nedostataka. Najpre zbog sjajnih priča koje svojim stilom, erudicijom i književnim kvalitetom maestralno dočaravaju bajkoviti svet Homolja. A to ponajviše proizilazi iz njihove poetičke, ništa manje i žanrovske, divergentnosti u susretu sa magijskim i onostranim. Pojedini autori se nadnaravnom rugaju, drugi pričaju o susretu realnog i natprirodnog, neki onostrano pronalaze u istoriji i legendi, četvrti mitsko smeštaju u sadašnjost ili budućnost. Što je još bitnije, autori ovih priča to čine na ubedljiv, zanimljiv i književno vredan način. Kroz „Čuvare zlatnog runa“ naša literatura se susreće i suočava sa onostranim. Rezultat je, i pored brojnih mana ove antologije, odličan.

Naslov: Čuvari zlatnog runa (antologija priča)
Priredili: Miloš Petković (1986) i Dragan Despot Đorđević (1978)
Izdavač: Centar za kulturu „Veljko Dugošević“, Kučevo, 2017
Strana: 312

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s