Svet koji nestaje – Činua Ačebe

Svet koji nestajeGotovo je nemoguće pričati o Africi, a u isto vreme ne govoriti o slobodi. Priča o Africi ništa je drugo nego povest o čovečanstvu, njegovom najdubljem padu ali i o bezgraničnoj dobroti. Ovaj kontinent je mesto na kojem se homo sapijens pojavio i započeo sa podizanjem današnje civilizacije. Isto tako i mesto na kojem je čovek pokazao svoje zversko lice. Ogromna prostranstva, savane, džungle, suncem spržena zemlja, sve je to i mnogo više Afrika. Najpre prostor slobode omeđen nekim drugim pravilima koja je evropska civilizacija pokušala da uništi. Ako je evropski kolonijalizam davno nestao (barem u onom upravnom smislu), kolonijalni pogled na afričku kulturu i civilizaciju nažalost nije. Nalik onom čuvenom Konradovom romanu, Afrika je i dalje za zapadni svet „srce tame“. Nema tu mesta mešanju kultura, a čak i ako dođe do tog mešanja zna se čija pravila važe. Ona evropska, naravno. Pogled na afričku kulturu oduvek je bio pogled stranca koji traži nešto neuobičajeno i egzotično. Kao neka vrsta repera, barem što se tiče srpske kulture, može se uzeti čuveni putopis Rastka Petrovića „Afrika“. Iako je ovo delo lirski potresno i emotivno duboko, Rastko Petrović ipak podleže kolonijalnim stereotipima. Tražeći onog Rusoovog „plemenitog divljaka“, on na kraju ostaje prazne ruke. Afrika je za njega nerazumljivo i pomalo naopako mesto. Zapadni (ponajviše evropski) pogled na Afriku je mešavina dubokog sažaljenja i divljenja, nikako istinskog jedinstva i pokušaja približavanja, koji rezultira stajanjem sa strane ili pokušajem izmene. Odnos je to koji najviše podseća na posetu bogatih rođaka svojoj siromašnoj rodbini. Koliko god žalili zbog bede u kojoj se srodnici nalaze, bogataši će ipak osetiti preimućstvo zbog svog materijalnog položaja i za njih će rođaci ostati nešto čudno, ako ne i razlog za sram. I pored toga, Afrika je u postkolonijalnim godinama postala značajna tema. Bezbroj naučnih, filozofskih, socioloških i umetničkih studija imalo je za svoju temu afrički kontinent. Ništa manje nije bilo ni romanesknih dela sa istom temom. Još bitnije, zapadna civilizacija je upoznala velika imena afričke književnosti, a preko njih i pravo lice ovog kontinenta.
Najznačajnije delo moderne afričke književnosti, roman „Svet koji nestaje“, dolazi iz pera Činua Ačebea. Njegova radnja je smeštena u selo na obali reke Niger tokom poslednje decenije devetnaestog veka. Glavni junak romana, Okonkvo, istaknuti je pripadnik plemena Igbo. Prateći njegov život od odrastanja u siromaštvu, Činua Ačebe slika portret kompleksne ličnosti koja je u stalnom sukobu sa svetom koji ga okružuje. Neprestana borba da obezbedi ne samo materijalno bogatstvo no i svojevrsni prestiž i ugled zaustavljena je nesrećnim slučajem tokom jedne plemenske ceremonije. Okonkvo je osuđen na sedmogodišnje progonstvo. On nekako preživljava kaznu uzdajući se u trijumfalni povratak. Jedini je problem što svet u koji se vraća nije onaj stari. Beli doseljenici izmenili su selo i doneli nove običaje. Sukob je neminovan.
„Svet koji nestaje“ se može posmatrati iz više uglova. On je najpre priča o nepokolebljivom Okonkvi i njegovom nesporazumu sa okruženjem. Činua Ačebe je majstor psihološke karakterizacije i pisac koji na ingeniozan način prodire u ljudsku psihu. U isto vreme, ovaj roman je i izuzetni opis pulsirajućeg afričkog života. Legende, poslovice i priče proizašle iz narodnih predanja krunisane su sa slikovitom jezikom i podrobnim prikazom običaja i svakodnevnice plemena Igbo. Na kraju, ne i manje važno, „Svet koji nestaje“ je maestralna slika sukoba bele i crne civilizacije. Prikaz arogantnih osvajača i „prosvetitelja“ u susretu sa ukorenjenim svetom „divljih“ plemena sasvim sigurno je nešto najbolje napisano u svetskoj književnosti o evropskom kolonijalizmu.
Istaknuti romansijer, pripovedač, pesnik i esejista Činua Ačebe spada u red najvećih afričkih pisaca svih vremena. Rođen je u hrišćanskoj nigerijskoj porodici iz koje polazi na studije medicine i književnosti. Tokom studija upoznaje tradicionalne afričke kulture i religije, što će postati njegovo trajno polje zanimanja. Slavu doživljava sa romanom „Svet koji nestaje“, da bi potom usledili ništa manje uspešni „Čovek iz naroda“ i „Mravinjaci savane“. Bio je politički angažovan, pogotovo tokom rata u Bijafri. Tokom bogate akademske karijere predavao je na nekoliko američkih i nigerijskih univerziteta. Njegova kritika Džozefa Konrada kao rasiste izazvala je veliki odijum u naučnoj zajednici. Dobitnik je najvećih svetskih priznanja za književnost, a figurirao je kao jedan od najznačajnijih kandidata za Nobelovu nagradu. Preminuo je 2013. godine.
Objavljivanje „Sveta koji nestaje“ bio je pravi kulturni zemljotres. Ova knjiga je do sada prodata u preko deset miliona primeraka i prevedena na skoro pedeset jezika. Još bitnije, postala je trajni spomenik moderne afričke književnosti. U čemu je tajna? Odgovor na to je možda najbolje dao Vole Sojinka, prvi afrički nobelovac, govoreći da je „Svet koji nestaje“ roman koji predstavlja Afrikance onakvim kakvi su oni zaista, a ne kao egzotična stvorenja iz vizure belog čoveka. Duboko razumevanje i ljubav prema Africi, prkosna suprotstavljenost stereotipima sjedinjena sa izuzetnim stilom, sve je to „Svet koji nestaje“. Činua Ačebe je autor maestralnog romana bez kojeg se Afrika ne može razumeti, ali i knjige koja je nezamenjivo oružje protiv novog kolonijalizma. Ako su se narodi Afrike nekada borili za svoju administrativnu i državnu slobodu, sada im preostaje borba za onu duhovnu. Put kojim su krenuli počeo je sa ovim izuzetnim romanom.

Naslov: Svet koji nestaje
Autor: Činua Ačebe (1930-2013)
Prevela: Vesna Petrović
Izdavač: Dereta, Beograd, 2008
Strana: 184

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s