Bekstvo kraljevog vrača – Ratko Adamović

bekstvo-kraljevog-vracaO ulozi literature i uopšte umetnosti u svetu, iz čega gotovo po pravilu proizilazi i njena angažovanost, napisano je more tekstova. Dijametralno suprotni stavovi, od onih kojima je petljanje sa stvarnim svetom zaludna rabota, pa sve do oponenata tog stava za koje je „nestvarnosna“ literatura kukavički beg od života, karakterišu ovakve rasprave. Ali da ih zaobiđemo i pređemo na stvar. Mora li literatura da bude angažovana? Pri tom ne mislimo na njeno ideološko i političko angažovanje, već prosto socijalno. Ima li umetnost moralno pravo da zaobiđe stvarnost? Najprostije, o čemu literatura treba da piše? Da li će to biti priče o avanturama viših slojeva, svejedno da li su to materijalno ili duhovno bogati ljudi, ili pak životopisi onih poniženih i uvređenih, da citiramo Dostojevskog. Hteli mi to ili ne, čim se pomene ovo pitanje pred nama iskrsavaju dva lika. Prvi je Henri Džejms, američko-britanski literata i njegovo najpoznatije delo „Portret jedne lejdi“. Svet bogataša sa svojim odurno dosadnim životom, opisan na stotinama strana, svedoči o potpunoj odvojenosti od „običnog“ sveta. Suštinski, tu od stvarnosti nema ni traga. Džejmsovi junaci nemaju nikakvu egzistencijalnu brigu, oni nemaju ama baš nikakav odsev razmišljanja o ljudima koji ne pripadaju njihovom sloju. Dotle to ide da čitav koloplet ljudi (svi ti silni lakeji, kočijaši, sluškinje i sluge, konobari, prosjaci, slučajni prolaznici) prosto ne postoje. Jednostavno, nema ih. Pročitajte „Portret jedne lejdi“ i pokušajte da pronađete bilo kog „uljeza“ u ovom svetu bogataša. Upravo ta ukorenjenost u sebe i u svoj mali samodovoljni svet, oznaka je neangažovane literature. Njoj nisu potrebni pejzaži stvarnosti, slučajni prolaznici, mirisi i boje. Ona je, da ponovimo još jednom, samodovoljna. Takva je i moderna autopoetička literatura. Dozlaboga dosadna književnost zadovoljava se sa unutrašnjim stanjima junaka i problemima poetike, u nekom krajnjem zaključku ona je eskapistički i poprilično kukavički beg od sveta. Sa one druge strane stoji veliki engleski pisac Dikens. Čovek koji je izmenio paradigmu svetske književnosti. Štroka, smrad, neuhranjena deca, radnici koji umiru od tuberkuloze i gladi, osorni bogataši, sve je to Dikens. Stvarni svet koji vas udara u glavu i tera da se sukobite sa realnošću onakva kakva jeste. Književnost se sa Dikensom konačno spustila na zemlju, onu na kojoj puzaju potlačeni u paklenim mukama. I najbitnije, svet u kojem ipak postoji nada. Baš na tom dikensovskom tragu treba posmatrati i roman Ratka Adamovića.
„Bekstvo kraljevog dečaka“ je pripovest o dečaku Rajku. Ostao bez roditelja, on preživljava tako što sa romskom družinom sakuplja sekundarne sirovine, ali i povremeno se odaje razbojništvima. Baš prilikom jedne takve krađe, ovoga puta biste dečaka sa Čukur česme, Rajkov život se menja. Dikensovski zaplet u kojem Rajko žudi za boljim životom i obrazovanjem, dovodi junaka do bega od romske družine i jedne dedinjske vile. Tamo ga čeka Mara Jablan, profesorka antropologije u penziji i istraživač onostranog. Romsko siroče i potomak bogate ruske emigrantske porodice zajednički ulaze u avanturu koja će ih podjednako uzdrmati i promeniti.
Balansirajući između neba i zemlje, još bolje rečeno između plotskog i duhovnog, Ratko Adamović uspeva da napiše sasvim neuobičajeni roman za modernu srpsku književnost. Na prvom mestu to je sama fabula koja se čita kao najuzbudljiviji pikarski roman. Prateći Rajkov put vi svim srcem navijate za dečaka, nadajući se srećnom kraju. Sa druge strane to je roman o duhovnosti. I to ne onoj napadno religijskoj. Ratko Adamović prefinjenim jezikom i pitkim pripovedanjem uspeva da onostrano umetne u stvarnost, a da ta duhovna komponenta ne bude strano telo, već deo koji se prirodno uklapa. Jedina zamerka koja se autoru mora uputiti su krajnje neubedljivi dijalozi. I tu nije problem ono što se kaže, već kako se izgovora. Vodeći se više onim šta sam pripovedač želi da kaže, a ne da li junaci uzimajući u obzir njihov mentalni sklop to mogu da izgovore, autor pravi grešku. Iako ovo itekako štrči, silina romana i njegova kompozicija naprosto potiru i anuliraju ovaj previd.
Ratko Adamović spada u red onih pisaca koji nesrećom ostaju u zasenku popularne literature iako po kvalitetu njihovog stvaralaštva to nikako ne bi smeo da bude slučaj. Do sada je objavio zbirku priču „Žuta podmornica“, preko deset romana (od kojih se ističu „Svi umiru“, „Gola garda“, „Pogon za ludilo“, „Kovači stakla“, „Iza boga“, „Jevanđelje po ribaru“), kao i nekoliko knjiga eseja. Dobitnik je nagrada „Isidora Sekulić“ i „Branko Ćopić“. Njegova dela su prevođena na nekoliko svetskih jezika, kao i adaptirana u pozorišne i radio-drame.
Baš kao što to navodi Petar Arbutina u recenziji romana, junaci Ratka Adamovića dele se na dve grupe. S jedne strane se nalaze prostaci i bitange nalik likovima sa Brojgelovih slika, a sa one suprotne su arhetipski prenosioci mudrosti i duha. I to je sigurno osnovna zamisao Ratka Adamovića. Manihejski sukob dobra i zla, čistote i prljavštine. Baš zbog toga će i ponekad Adamovićevi likovi zaličiti na tipske slike, one koje nosimo u glavi i kojih smo itekako svesni. Ali iza tog, pa nazovimo ga, metafizičkog sloja, stoji stvarnost. Odurna i užasna, ona koja tera nove siročiće izašle iz Dikensovog šinjela da prose, kradu i umiru od gladi i studeni. Svet predstavljen u „Bekstvu kraljevog vrača“ je svet u kojem živimo, a da to ne želimo da znamo. Svet u kojem siromaštvo caruje odnoseći u ponor one nežne i dobre duše. Ratko Adamović od njega ne beži, naprotiv, samo mu daje plemenitu komponentu kao kod Dikensa. I baš zbog tog predstavljanja sveta u kojem: „Sirotinja nema detinjstvo. (…) Sirotinja nema vremena za detinjstvo. Niko ga od nas nije imao. Ili kradeš ili prosiš, ili radiš dok se ne raspadneš“, Ratku Adamoviću treba odati priznanje za hrabrost, moralni integritet, ali i veliki literarni talenat iskazan u ovom romanu.

Naslov: Bekstvo kraljevog vrača
Autor: Ratko Adamović (1942-)
Izdavač: Vulkan, Beograd, 2013
Strana: 318

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s