Rođaci sa Sicilije – Leonardo Šaša

Rodjaci sa SicilijeMesto rođenja za pisce može imati dva značenja: puka napomena u krštenici ili ishodište inspiracije i sadržina književnog opusa. Tako imamo Ernesta Hemingveja kojem mesto rođenja Ouk Park (predgrađe Čikaga) nije značilo ništa, toliko da o njemu nije ostavio ni jedno jedino napisano slovce. Španija, Kuba, Afrika, bile su preokupacije najvećeg književnog avanturiste dvadesetog veka, a ne njegov zavičaj. Sa druge strane imamo Ivu Andrića. Studije u Gracu, diplomatska služba u nekoliko gradova Evrope, i potonji život u Beogradu, nisu mogli da ga odvoje od mesta rođenja i detinjstva. Travnik, Višegrad i Sarajevo, Andrićeva mesta potajne žudnje ali i iskrene boli, postale su alem-kamen njegove vizije sveta. Čini se da što je zavičaj bio gore mesto za život, još više otežano ratom, siromaštvom, neznanjem i svakom vrstom zla, on kao po pravilu postaje još inspirativniji za velike umetnike. Takav je slučaj i sa Sicilijom. Kamenito (neka vrsta ilustracije je to što na Siciliji ravnica zauzima manje od petnaest posto ukupne površine) ostrvo prošarano retkim drvećem i žbunjem, sa slabom poljoprivredom, nikada nije bilo štedro prema svojim žiteljima. Ratovi i osvajanja nisu zaobišli Siciliju, valjda da život još više učine težim. Od antičke Grčke pa sve do današnjih dana na Siciliji se vode odsudne međunacionalne, ideološke i mafijaške borbe. Ništa je to naspram obračuna između žitelja. Zatvoreno društvo, nalik gorštačkim zajednicama, isprepletano je sa postojanim pravilima, korupcijom, ćutnjom (zakon omerte, sicilijanski je izum), ali i uticajem katoličke crkve. I pored svega toga Sicilija je mnogo dala svetu. Od velikog Arhimeda, pa do nobelovaca Luiđi Pirandela i Salvadora Kvazimoda. Upravo je Pirandelo kroz svoja dva remek-dela „Pokojni Matija Paskal“ i „Izopštena“ dao maestralnu sliku Sicilije i karaktera njenih žitelja. Tek odnedavno naša čitalačka publika ima priliku da se upozna sa još jednim velikim, pa možda i najvećim, sicilijanskim piscem Leonardom Šašom.
Zbirka „Rođaci sa Sicilije“ (izvorno objavljena 1958. godine) sadrži tri novele. Prva u ovoj knjizi „Tetka iz Amerike“ govori o krahu Musolinijeve fašističke Italije i o dolasku američkih oslobodilaca. Ispripovedana iz ugla dečaka, ona do kraja ogoljava prevrtljivost lokalnih žitelja (po potrebi se Musolinijev portret može ukloniti, a što da ne i ponovo postaviti), ali i američki san o blagostanju kroz lik dečakove tetke. Druga novela, „Staljinova smrt“, obračun je sa ideološkom zaslepljenošću. Seoski obućar Kalođero Skiro, nekadašnji politički osuđenik, iskreni je obožavalac Staljina. Ljubav koju on gaji prema svom uzoru pretvara se u noćnu moru, kada obućar pod pritiskom realnosti shvata da Staljin i nije bio baš toliko savršen kako je mislio. Treća novela u zbirci „Četrdeset i osma“ priča je o vremenu Garibaldijevog pohoda i oslobođenja Italije. Mali grad, čiji su glavni društveni nosioci prevrtljivi baron i biskup, slika je krajnje pokvarenosti i travestije. Maske se po potrebi skidaju i ponovo stavljaju, sve se naizgled menja, a u suštini ostaje isto.
Leonardo Šaša ispisuje teške povesti o životu Sicilije odmerenim i gotovo do savršenstva dovedenim stilom. Slikovito, sa neverovatnom duhovitošću koja ponekad prelazi u ironiju, on crta portrete svojih zemljaka. Čudesne sudbine, u okruženju ratnih i ideoloških lomova, na svetlost dana iznose ono najbolje ali i najgore što čovek nosi u sebi. Sa pravom oštar, Leonardo Šaša pokušava da pokaže da ideološka i svaka druga zaslepljenost ne donose ništa dobro. Pritom, on nije moralistički sudija. Leonard Šaša za Sicilijance ima i ljubavi i razumevanja, no to ne znači da će prevideti njihove mane.
Leonardo Šaša, od svojih zemljaka nazvan „savešću Italije“, jedan je od najznačajnijih pisaca italijanske književnosti dvadesetog veka. U svojim delima se borio protiv negativnih pojava italijanskog društva, najpre fašizma i mafije. Gotovo celi život je proveo na Siciliji menjajući zanimanja u širokoj lepezi od službenika za otkup žita, učiteljskog rada, do dramskog stvaralaštva. Bio je poslanik u Parlamentu Italije, gde je vodio komisiju za istragu ubistva premijera Alda Mora. Za sobom je ostavio osam romana, dve zbirke priča i pet knjiga eseja i političke publicistike. Nekoliko njegovih dela je imalo uspešne ekranizacije. Na srpskom je do sada objavljena samo njegova zbirka eseja „Crne hronike“ (Rad, 1995), pa su „Rođaci sa Sicilije“ prva prilika da se naša čitalačka publika upozna sa književnim stvaralaštvom ovog istinskog književnog genija.
Iako su tri novele sabrane u knjizi „Rođaci sa Sicilije“ vremenski udaljene, one pričaju istu priču o potlačenom čoveku koji pokušava da pronađe smisao i nekako uspe da preživi teške dane. Leonardo Šaša, istrajni borac za bolju Siciliju, je na najbolji mogući način u ovoj zbirci iskazao privrženost prema parčetu zemlje na kojem je rođen. Iako novele u zbirci „Rođaci sa Sicilije“ mogu da se podvedu pod obrazac društvene i političke angažovanosti, one svojim kvalitetom prevazilaze takvo značenje. I ne samo to. Uprkos geografskoj određenosti, one zadobijaju univerzalni značaj svojom lepotom, dobronamernošću i istinitošću. Leonardo Šaša je ne samo istinski poznavalac karaktera Sicilijanaca, nego i čovek koji te ljude iskreno voli. Baš kao što i sâm kaže: „Jer ja verujem u Sicilijance koji se izjedaju iznutra i pate: sirotane koji nas pozdravljaju umornim pokretima (…) Ovaj narod ima potrebu da ga poznaju i da bude voljen u onome što prećutkuje, u rečima koje gaji u srcu i ne kazuje.“

Naslov: Rođaci sa Sicilije
Autor: Leonardo Šaša (1921-1989)
Preveo: Aleksandar V. Stefanović
Izdavač: Arhipelag, Beograd, 2011
Strana: 151

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s