Mediterani – Igor Marojević

MediteraniMediteran je nešto mnogo više od geografske odrednice za područje oko Sredozemnog mora. Isuviše je tu istorije, kulture, razvoja ljudske misli i civilizacije da bi se on mogao okarakterisati samo kao određeno parče zemlje. Predrag Matvejić, pisac čuvenog „Mediteranskog brevijara“, pored definicije da se Mediteran prostire tamo gde rađaju masline, govori i da mediteranstvo nema nikakve veze sa poreklom, mestom stanovanja i nasleđem, naprotiv, ono se može samo steći. Još dalje odlazi pesnik Konstantin Kavafi koji kaže: „Ne može se pobeći od Mediterana. I onaj koji izgubi ovaj Mediteran i more, izgubio je sve Mediterane ovog sveta.“ U isto vreme bogata, ali i siromašna priroda Mediterana odredila je život njegovih stanovnika. Pravedno ili nepravedno, sve zavisi kako se uzme, Mediteranci su optuženi za lenjost i neskriveno epikurejstvo, pogotovo u trenutnom grčko-nemačkom sukobu. Ali u isto vreme, čini se da nema radoznalijeg duha od onog mediteranskog. Kolumbo, Vasko de Gama, Magelan i bezbroj drugih avanturista koji su promenili svet, svi su oni kao po pravilu bili Mediteranci. Isto tako, može li se zamisliti moderna evropska i svetska kultura bez velikih umova antičke grčke, feničanske ili rimske civilizacije? Možda je najveća tajna Mediterana preplitanje različitih naroda, religija, kultura, koje su i pored ogromnih razlika uspele da se sastave u ono što nazivamo mediteranstvom. Srpska književnost, što zbog blizine a možda i zbog delimične pripadnosti našeg geografskog područja Sredozemlju, oduvek je bila opčinjena sa Mediteranom. Od Andrića (sa ciklusom mediteranskih priča i novela), pa do najvećeg Mediteranca među našim književnicima Nikolom Malovićem. Istim stopama krenuo je i Igor Marojević sa svojom zbirkom priča „Mediterani“.
Zbirka priča „Mediterani“ iako joj ime sugeriše bedekersko značenje, najmanje je kulturološki vodič po znamenitostima Sredozemlja. Izabravši namerno geografsku odrednicu u množini, Marojević proširuje teritoriju i opseg. Zbirku otvaraju priče iz Španije gde neimenovani pripovedač (najverovatnije sam autor) donosi nekoliko zanimljivih sudbina. Prva priča u tom nizu je o rijaliti zvezdi Nuriji, stanovnici mirnog kvarta Barselone, i o slomu koji nastupa pošto je ugradila silikonske grudi. Nije ništa srećnija ni ljubav pripovedača sa Elenom, mladom studentkinjom slavistike i poznavateljkom dela Danila Kiša. Čamotnu sudbinu kafanske mušice Pipa, nastavlja pripovest o smrti čuvenog arhitekte Gaudija. Naredne dve storije radnju sele u Boku Kotorsku, gde prate usude i padove depresivnog mladića, ali i lekara koji ne može da se pomiri sa svojom greškom. Potpuno iščašeni svet nasilja i krajnje mentalne perverzije prisutan je o povestima o brutalnom policajcu, italijanskim mafijašima i obožavaocima porno-zvezde, kao i o fudbalskom treneru na privremenom radu u Albaniji. Zbirku zatvaraju priče o melanholičnoj egipatskoj domaćici i orobljenom Amerikancu u vagonu druge klase.
Marojević se u ovoj zbirci pokazao kao vešt i lucidan pripovedač. Namerno izbegavajući epski zamah, on se zadržava na fragmentarnim isečcima iz života svojih likova. I bez prevelikih opisa, autor uspeva da odličnom naracijom i dijalozima u potpunosti dočara i prenese njihove sudbine. A one su najčešće tužne, negde na ivice normalnosti i ludila, tuge i sreće. Marojevićevi likovi zaustavljeni u vremenu, odbačeni su ljudi bez ikakve podrške i u čekanju čuda koje će im izmeniti život. A čuda nema, već samo nastavka života. Za razliku od svojih drugih dela (pogotovo „Šnita“ i „Žege“) Marojević ovoga puta ne koristi poetsku mistifikaciju i postmoderne igrarije, pa je sam tekst zbirke izuzetno čitljiv i jasan. Po kvalitetu se izdvajaju poslednje dve priče „Prejako“ i „Vagon druge klase“, koje stilski korespondiraju sa delom velikog američkog pripovedača Rejmonda Karvera.
Igor Marojević je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca mlađe generacije. Do sada je objavio romane „Obmana boga“, „Dvadeset četiri zida“, „Žega“, „Šnit“, „Parter“ i „Majčina ruka“, zbirke priča „Tragači“, „Mediterani“ i „Beograđanke“, kao i zbirku eseja „Kroz glavu“. Prevodilac je sa španskog i katalonskog jezika. Urednik je edicije „Meridijan“ u izdavačkoj kući „Laguna“.
Raznolikost Mediterana, života koji pulsira i nikada ne staje pronašao je sebi mesto u ovoj zbirci. Iako autor izbegava da pribegne putopisnim opservacijama i opisima, Mediteran je prisutan na svakoj stranici ove zbirke. Nekada je to kroz okruženje, nekada kroz dijaloge junaka, a ponajviše kroz duhovna stanja. Životi Marojevićevih junaka sve su sem dosadni, iako su ponekad osuđeni na jednoličnost i čamotinju. Raznolikost likova i prostranstava na kojima žive, u krajnjem zbiru sjedinjuju se u celinu, jer ma koliko bile drugačije njihove sudbine, vezuju ih isti bolovi i radosti. Baš kao što i Amerikanac koji zatvara zbirku, prividno strano telo u mediteranskom okruženju, pronalazi svoj mir u društvu onih koji su ga opljačkali. A to je moguće samo na Mediteranu, nikako geografskom prostoru već osobenom duhu, u koji je Igor Marojević duboko pronikao, a onda ga i preneo na papir.

Naslov: Mediterani
Autor: Igor Marojević (1968-)
Izdavač: Laguna, Beograd, 2006
Strana: 159

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s