Četiri jahača apokalipse – Visente Blasko Ibanjez

Cetiri jahaca apokalipseGotovo je sigurno da ne postoji čovek koji je nije osetio. Uzrok je najvećih ljudskih padova, oličenih u nasilju, masakrima, ratovima i pokoljima. Gde god da se okrenemo, ona je prisutna. Kao zlokobni zametak kuge u čuvenom Kamijevom delu, nastaviće da živi i pored svih napora da bude uništena. Otkriće njenog korena, zadatak je kojeg su se poduhvatili najveći umovi sveta. I opet, nikada nismo došli do njenog izvora. Reč je naravno o mržnji. Ako govorimo o književnosti, Šekspirov Jago iz „Otela“ i dan-danas je slika najvećeg zla i mržnje. Ne postoji sredstvo koje on neće iskoristiti ne bi li naškodio drugima, iako nema baš nikakvog razlog za to. Rame uz rame sa Jagom je i njegov kolega po zlu Stavrogin, lik iz čuvenog romana F. M. Dostojevskog „Zli dusi“. Baš kao i Jagova mržnja, Stavroginova nema nikakvog pokrića ni opravdanja. Zlo postoji samo zarad zla. A najgore od svega, oličeno je u liku slatkorečivog čoveka, naizgled tako dobrog. Nije teško zaključiti da su za Šekspira i Dostojevskog zlo, a samim tim i mržnja, neka vrsta iskliznuća iz ljudske prirode, gotovo pa demonska kategorija. Ostavimo li po strani ove književne likove, isto tako je nerazumljiva mržnja jedne grupacije prema drugoj. Kako, recimo, naći opravdanje (ono koje ima veze sa razumom, podrazumeva se) za postojanje antisemitizma? U suštini, kako je moguće mrzeti nekog koga ne poznaješ? Najlakše je krivicu svaliti na propovednike mržnje, političare i ostale mešetare, kojima su mržnja i rat idealno pokrića za bogaćenje, i sebe oprati. Da li je baš tako? Šta je u stvari mržnja? Kukavičije jaje koje nam je podmetnuto ili neodvojivi deo naše prirode? Umberto Eko u jednoj od svojih poslednjih kolumni mržnju objašnjava ljudskom površnošću. Ljubav zahteva dosta truda i razumevanja, a mržnja gotovo ništa. On pesimistički zaključuje: „Naša sklonost ka nasladi koju nudi mržnja toliko je prirodna da manipulativni lideri nemaju nikakve poteškoće da je uzgajaju…“ O baš takvoj mržnji, a još više o njenim posledicama, govori čuveni roman Visentea Blaska Ibanjeza.
„Četiri jahača apokalipse“ su priča o tragičnoj sudbini jedne porodice. Centralni lik romana je Marselo Denoajar, mladi Francuz koji u drugoj polovini devetnaestog veka odlazi na pečalbu u Argentinu. Zapošljava se kod bogatog latifundiste Hulija Madarijaga, čiji će na kraju postati i zet. Druga Hulijeva kćerka za svog životnog partnera bira emigranta nemačkog porekla, Karla. Sa nasledstvom koje dobijaju posle Hulijeve smrti, Marselo i Karl odlučuju da se vrate u svoje domovine zajedno sa porodicama. Jedan u Francusku, drugu u Nemačku. Sada već ostarelim zetovima preostaje trošenje novca, ali i vaspitavanje raspuštene dece koja su se odala boemskom životu visoke klase. Sve će to prekinuti početak Prvog svetskog rata, koji donosi mržnju i razdvaja ne samo francuski i nemački narod, no i ovu porodicu.
Jedno od najvećih književnih dela o Prvom svetskom ratu teško je odrediti i definisati. Ono je prvenstveno porodična hronika, ali i prikaz životnog puta glavnog junaka Marsela i njegovog sina. Slikajući dve suprotstavljene ličnosti, autor pravi duboki jaz između očevog marljivog rada i sinovljevog slatkog života. Isti je i slučaj sa dva zeta, Marselom i Karlom. Sukob je to dva pogleda na svet. Jednog koji više ceni uspeh stečen sopstvenim trudom i drugog kojem su na mislima samo privilegije zadobijene nasleđem. U isto vreme, „Četiri jahača apokalipse“ su i užasavajuća slika krvavog rata. Ali ovaj roman ne staje samo na bitkama. Sasvim sigurno su najbolji delovi knjige oni u kojima se opisuju uzroci za izbijanje rata. Ibanjez nema dilemu, za rat je kriv nemački imperijalizam: „U istoriji su svi započinjali ratove zarad nečega što su smatrali plemenitim i što je bilo iznad njihovih interesa. Jedino je Nemačka naumila da se nametne svetu u ime superiornosti svoje rase.“
Visente Blasko Ibanjez je jedan od najznačajnih španskih pisaca prve polovine dvadesetog veka. Kao mladić studira pravo, ali polje njegovog zanimanja je politika. Angažuje se u borbi protiv monarhije i ubrzo postaje lider Republikanske stranke u Valensiji. Posle zavođenja monarhističke diktature (1908) odlazi u Argentinu, gde na teritoriji Patagonije postaje upravnik velikih plantaža. Vraća se u Evropu i nastanjuje u Francuskoj 1914. godine. Do smrti živi na francuskoj rivijeri, i dalje se boreći protiv španskog monarhizma. Pored „Četiri jahača apokalipse“, objavio je preko deset romana, nekoliko zbirki eseja i političkih spisa, nažalost neprevedenih na srpski jezik. „Četiri jahača apokalipse“ su imale dve ekranizacije, prvu sa Rudolfom Valentinom u glavnoj ulozi (1921) i drugu iz 1962. godine.
Možda je najveći kuriozitet ovoga dela vreme u kojem je napisan. Ibanjez u sred vojnih dejstava i nedugo posle bitke na Marni završava „Četiri jahača apokalipse“, ne čekajući kraj rata. Baš zbog tog neposrednog prisustva ratnim događajima, ali i autorovog boravka na prvim linijama fronta, „Četiri jahača apokalipse“, deluju tako snažno i iskreno. Naturalističke scene ratnih pustošenja, krvavih bitaka, pljački i opšte surovosti, sasvim sigurno su jedna od najubedljivijih slika Velikog rata. Ali i pored toga, ovaj roman je pre svega prikaz porodičnog raspada u senci rata. Kako je moguće da članovi jedne porodice, koji su decenije proveli u miru, odjedanput počnu da se krve i to ne zbog ličnih osobina i antagonizama, već zbog pripadnosti različitim nacijama? Ibanjezov odgovor je potmula i skrivena mržnja, nečega što ni sami junaci romana nisu bili svesni da nose u sebi. Mržnja koju Ibanjez predstavlja likom zveri, čudovište je koji nikad ne umire, naprotiv, ono samo čeka novu priliku za još jednu dozu patnje, krvi i smrti: „Ona je večiti pratilac ljudi. Ona se sakrije i krvari četrdeset godina… šezdeset… čitav vek, ali se opet pojavi.“

Naslov: Četiri jahača apokalipse
Autor: Visente Blasko Ibanjez (1867-1928)
Prevela: Aleksandra Mačkić
Izdavač: Evro Guinti, Beograd, 2014
Strana: 416

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s